Androginost božanstava
Razumevanje mita pokazaće se kao jedno od najkorisnijih otkrića 20. veka. Zapadnjak više nije gospodar sveta: ispred sebe više nema "domoroce", već sagovornike.
Foto: Pixabay
Među brojnim izdanjima Akademske knjige nalazi se i knjiga "Mitovi, snovi i misterije" koju potpisuje Mirča Elijade.
Uz dozvolu izdavačke kuće donosimo vam odlomke koji govore o androginosti i celovitosti božanstva.
Androginost i celovitost
Da bismo objasnili odsustvo hijerogamije (božanska svadba) u arhaičnim religijama, možemo izneti još jednu hipotezu, po kojoj su Vrhovna bića bila hermafroditi, istovremeno i muškarac i žena, Nebo i Zemlja. U tom slučaju hijerogamija ne bi bila neophodna za stvaranje, jer je prvobitno božanstvo predstavljalo jednu hijerogamiju.
Ovu hipotezu ne treba odbaciti a priori. Znamo da je jedan broj vrhovnih bića kod primitivnih naroda bio androgin. Ali fenomen božanske androginije veoma je složen: on znači više od koegzistencije, tačnije, sjedinjenja polova u božanskom biću. Androginija je arhaična i univerzalna formula za izražavanje integriteta, suživota suprotnosti ili coincidentia oppositorum (podudaranje suprotnosti). Više od stanja punoće i samodovoljnosti, androginost simbolizuje savršenstvo prvobitnog, bezuslovnog stanja.
Zato se androginija pripisuje ne samo Vrhovnim bićima. Kosmički divovi, ili mitski Preci čovečanstva, takođe su bili hermafroditi. Adam se, na primer, smatrao dvopolnim. Bereshit Rabba je tvrdio da je bio "čovek na desnoj strani i žena s leve strane, ali Bog ga je podelio na dvoje". Mitski predak simbolizuje početak novog oblika postojanja, a svaki početak se odvija u punoći bića.
Androgina su i velika božanstva vegetacije i plodnosti. Karakteristike androginije postoje kod bogova kao što su Atis, Adonis i Dionis, kao i kod boginja, Kibele, na primer. I to je razumljivo, jer život dolazi iz viška, iz totalnosti. Treba odmah dodati da za ljude arhaičnih kultura sav život predstavlja hijerofaniju, manifestaciju svetog. Stvaranje – na svakom kosmičkom nivou – uključuje delovanje svete moći. Prema tome, božanstva života i plodnosti predstavljaju izvore svetosti i moći: njihova androginija ih je potvrdila kao takve.
Ali androgina su čak i božanstva koja su očigledno muška ili ženska. To znači da androginija postaje opšta formula za izražavanje autonomije, snage, totalnosti. Reći za neko božanstvo da je androgino, isto je što i reći da je apsolutno biće i krajnja stvarnost. Sada možemo videti da se androginost Vrhovnog Bića više ne može smatrati specifičnom karakteristikom, jer je s jedne strane univerzalni androgini arhetip, a s druge, on vremenom postaje atribut božanstva koje nam ne govori ništa o suštini ovog božanstva.
Očigledno, muški Bog može biti androgin, poput Majke Boginje. Stoga, kada kažemo da Vrhovna Bića primitivnih naroda – jesu ili su to bila – hermafroditi, to ni na koji način ne isključuje njihovu "muškost" ili njihovu "ženstvenost"; i, na kraju, ova druga hipoteza ne približava nas rešenju našeg problema.
Jedna istorijska i kulturna hipoteza
Bilo je pokušaja da se postojanje ili nepostojanje hijerogamije, dominacije viših Bića ili Telurijske boginje, tumači sa istorijskog stanovišta. Prema istorijsko-kulturnoj školi, najranija faza ljudske civilizacije (Urkultur) bila je faza poljoprivrede, zasnovana na ubiranju plodova (Sammelwirtschaft) i lovu na male životinje. Društvena struktura se zasnivala na monogamiji, jednakosti muža i žene. A dominantna religija je trebala biti tip primitivnog monoteizma (Urmonotheismus).
Trenutno, ova faza više ili manje odgovara kulturi i religiji najstarijih Australijanaca, Pigmeja, naroda Ognjene Zemlje i nekih drugih primitivnih naroda. Kada su se sredstva za život promenila, tj. kada su muškarci naučili da love velike životinje, a žene da gaje biljke, Urkultur je stvorio dva složenija i uočljivija oblika društva – Primärkulturen.
S jedne strane, totemsko društvo u kojem je dominirao muškarac, s druge strane, matrilokalno i matrijarhalno društvo u kojem dominiraju žene. Upravo u poslednjem od njih, obožavanje Majke Zemlje je nastalo i dostiglo svoj najveći razvoj. Verovatno je da ova shema odgovara stvarnosti. Ali nemoguće je dokazati da je evolucija išla ovim redosledom na osnovu porekla čovečanstva: ova shema najbolje objašnjava evoluciju čovečanstva od paleolitika. Čak i ograničena na ovo kratko razdoblje, treba da bude ispravljena i modifikovana.
Trebalo bi, naime, govoriti o trendovima, a ne o istorijskim stvarnostima. Ne možemo više sumnjati u postojanje Vrhovnog bića, u ono što se zove Urmonotheismus; međutim, treba dodati da je ovo primitivni monoteizam, shvaćen na nivou mentalnog razvoja arhaičnog čoveka, a ne u okviru teizma 18. veka. To znači da za simboličku misao – jedinu vitalnu i kreativnu u ovoj arhaičnoj fazi čovečanstva – Vrhovno Biće se može manifestovati u obliku životinje i istovremeno ne izgubiti svoje nebesko božanstvo. Uporedo s verovanjem u takvo Vrhovno biće, postojala su i druga religijska uverenja. To jest, koliko možemo prosuđivati na osnovu dostupnih podataka, u to vreme nije postojala "čista religija", već samo tendencija nekog oblika religije da postane dominantan.
Ova zapažanja odnose se na primitivnu fazu civilizacije, na Urkultur. Što se tiče onih kultura koje su je zamenile, Primärkulturen, stvar je složenija. Ne znamo zapravo da li je matrijarhat ikada postojao kao zasebno kulturno razdoblje. Drugim rečima, da li je u istoriji postojala faza koju bi obeležavao apsolutni dominantni uticaj žena i isključivo ženska religija? Bolje bi bilo govoriti o matrijarhalnim tendencijama ili predispozicijama koje se ispoljavaju u nekim religijskim ili društvenim formama. Tačno je da neke društvene organizacije – one zasnovane na nasleđivanju po ženskoj liniji, matrilokalizmu, avunkulatu i ginekratiji – pokazuju društvenu, pravnu i versku važnost žena. Ali važnost ne znači apsolutnu dominaciju.
Šta god mislili o postojanju ili odsustvu matrijarhata, etnolozi su se složili da matrijarhat ne može biti primitivni fenomen. On se nije mogao pojaviti ranije nego uzgoj biljaka na obradivim površinama. A takve inovacije se nisu mogle pojaviti do kraja prve faze razvoja civilizacije (Urkultur), koju, kao što smo videli, obeležava ubiranje plodova i lov na sitne životinje.
Do sada smo samo sumirali zaključke etnologije i paleontologije. Ovi zaključci su važni, ali ne smemo zaboraviti da je naš glavni problem – problem Majke-Zemlje – povezan sa istorijom religija. Istorija religija ne bavi se samo istorijskim formiranjem nekog religioznog oblika, već i njegovom strukturom, budući da su religijske forme bezvremenske, to jest nisu nužno vezane za vreme. Nemamo dokaza da su religijske strukture nastale u određenim tipovima civilizacije ili u određenim istorijskim trenucima.
Može se pokazati da je dominacija određene religijske strukture uslovljena ili favorizovana od strane određenog tipa civilizacije ili određenog istorijskog trenutka. Jedino što se može reći jeste da je predominaciju određene verske strukture izazvao ili favorizovao neki određeni tip civilizacije i određeni istorijski trenutak. Ako zauzmemo istorijsku perspektivu, važna je statistička vrednost njihovog javljanja.
Ali religijska stvarnost je složenija: ona prevazilazi istoriju. Jevrejski monoteizam nije bio tvorevina određene vrste civilizacije. Suprotno tome, jevrejski monoteizam koji je nastao iz religijskih ideja elite, kao i svaki drugi oblik monoteizma, morao je da se suprotstavi tadašnjim oblicima religije.
Civilizacije, društva i istorijski momenti predstavljaju mogućnosti da se ove bezvremenske strukture manifestuju ili da se nametnu. Međutim, budući bezvremenske, religijske strukture nikada potpuno ne pobeđuju. Ne može se, na primer, reći da je savremeni svet monoteistički jer sebe naziva jevrejskim ili hrišćanskim. Drugi oblici religije koegzistiraju s judeo-hrišćanskim monoteizmom: npr. magija, politeizam ili fetišizam. Monoteističke ideje se, s druge strane, sreću i u kulturama koje su, u formalnom smislu, još uvek u politeističkoj ili totemističkoj fazi.
***
Mirča Elijade je američki kulturni istoričar rumunskog porekla i rumunski književnik. Jedan je od najvažnijih svetskih stručnjaka u oblasti komparativne analize religije. Od 1957. godine sve do svoje smrti živeo je u Čikagu, gde je bio redovni profesor na Univerzitetu u Čikagu, i šef katedre za istoriju religije, koja je 1985. godine nosi naziv "Katedra Mirča Elijade". Proučavao je religiju primitivnih društava Australije, Polinezije i Afrike, kulture drevne Indije, Egipta, Grčke i Rima.
Više inforamcija pogledajte na sajtu Akademske knjige.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Investitor i drugi članovi mog domaćinstva
31.05.2023.•
18
Svaki put kada prolazim Bulevarom kralja Petra ka Hadži Ruvimovoj, postavim pitanje iz teksta koji je bio objavljen na ovom portalu.
Šta će uopšte biti Narodni pokret za državu?
30.05.2023.•
17
Vučević i Vučić možda znaju odgovor, ali taktiziraju, pa neće da kažu.
Lažna nada sendvičara
25.05.2023.•
26
Kakva li će atmosfera biti u Vučićevom taboru posle završetka skupa "Srbija nade", nakon što se ljudi razmile po Beogradu tražeći autobuse kojima su došli u prestonicu?
Kako ćemo da platimo "najveći miting"?
22.05.2023.•
36
I pre nego što ovog petka trg ispred Skupštine popune voljni i nevoljni učesnici "najvećeg mitinga posle Gazimestana", znamo da ćemo tu predstavu svi mi platiti iz budžeta.
Šta je pisao Miloš Crnjanski o Ivi Andriću: On je bio sav za Bosnu
20.05.2023.•
1
Novosadska izdavačka kuća "Akademska knjiga" nedavno je objavila delo "Ko je bio Ivo Andrić" koje je priredila Žaneta Đukić Perišić.
Šta su to prave porodične vrednosti?
17.05.2023.•
13
Neretko će prijatelji uz fotografije moje dece naleteti na opise poput "ova deca što žive kod nas", "deca kojoj plaćamo hranu i smeštaj", "vodite ih odavde" ili "jedva čekam da se isele".
Zaborav vredan pažnje
15.05.2023.•
0
Dok je pažnja javnosti usmerena na uzroke i posledice nedavnih tragičnih događaja na Vračaru i u Mladenovcu, gotovo sasvim neprimećeno promiču joj neke druge stvari koje je zaslužuju.
Piše prof. dr Bojana Dinić: Koja je najbolja strategija prevencije pucnjave u školi?
11.05.2023.•
10
Tragični događaji u OŠ "Vladislav Ribnikar" u Beogradu i u Duboni i Malom Orašju su nas naveli da se aktivno bavimo pitanjem šta treba uraditi da se ne bi ponovili.
Posle straha
10.05.2023.•
5
U petak ujutru dok sam pila kaficu, a na TV-u išle najnovije vesti o masovnom ubistvu u Mladenovcu, nešto čudno se dešavalo u roditeljskoj Viber grupi mog trećaka.
Ništa neće stati
09.05.2023.•
35
Šetnja Novosađana kojom su odali počast nastradalima u Beogradu i kod Mladenovca bio je jedan od najtužnih skupova koje su ulice ovog grada podnele.
Mihnjak: Roditelji treba da razgovaraju sa svojom decom svakog dana - ona nas samo oponašaju
04.05.2023.•
6
Mnogi od nas u kriznim situacijama instinktivno tražimo krivca - to je razumna, ljudska reakcija, ali je opasna ukoliko se krivac traži na pogrešnoj strani.
Sistem vrednosti - šta, čoveče, oni znaju o tome?
04.05.2023.•
29
Jedino dokle je misao ministra Branka Ružića mogla da dobaci na jučerašnjoj konferenciji bili su kancerogeni internet, video igrice i tako te neke "zapadne vrednosti".
Biti roditelj danas: nemoguća misija?
29.04.2023.•
1
U biblioteci Akademske knjige iz Novog Sada možete pronaći i knjigu Masima Rekalkatija "Šta ostaje od oca".
Teški ste, u pi*ku materinu
27.04.2023.•
36
Podsećaju nas vladaoci na to konstantno, ali ova nedelja donela je nekoliko primera kojima se nedvosmisleno potvrđuje da oni koji imaju nekakvu moć smatraju da je narod, vrlo jednostavno, stoka.
Vole li novosadski klinci više Baku ili Prasetinu?
26.04.2023.•
11
Za oko mi je prošle nedelje zapao snimak horde mladih dečaka koji su usred Futoške ulice opkolili automobil Bake Praseta koji je pokušavao da se probije kroz barikade tinejdžera i stigne do tačke B.
Sodoma i Gomora latinice i rodnoosetljivog jezika
24.04.2023.•
43
Iz patrijarhove Uskršnje poslanice sledi da od latinice i rodno osetljivog jezika, u ovom trenutku, nema većih opasnosti po jevanđeoski duh našeg naroda.
Šta ostaje od oca: Pripadnost i lutalaštvo, sukob i nasilje
22.04.2023.•
1
U biblioteci Akademske knjige iz Novog Sada možete pronaći i knjigu Masima Rekalkatija "Šta ostaje od oca".
Ide li Novi Sad u visinu ili Novosađani idu u dubinu?
20.04.2023.•
12
Dok sede u automobilima ljudima se javi neki opuštajući osećaj izolovanosti od ostatka sveta.
Gilipterke protiv braka i porodice
19.04.2023.•
35
Stiglo je proleće a sa njime i gomila uobičajenih i ne novih stvari...
Komentari 3
Bojan
Loži se samo, vama je svakako poslednja.
zztop
Лиманац
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar