Smejurija u Narodnoj banci Srbije
Već duže vreme Narodna banka Srbije zasmejava javnost, povlači sporne poteze koje potom pokušava predstaviti kao uspešne, takoreći na opštu polzu.
Foto: Medija centar Beograd (mc.rs)
U tom stilu je i poslednje uvećanje referentne kamatne stope sa šest na 6,25 odsto narodu predočila kao neophodno ne samo zarad usporavanja inflacije, već je i minimalnost porasta objasnila namerom da pomogne rast privrede i bruto nacionalnog dohotka.
Ustavna obaveza
Nevolja je što je stvarnost opora, a inflacija u maju iznosila izuzetno visokh 15,1 odsto. Dizati osnovnu kamatu pri takvom galopu cena za samo 0,25 odsto je kao da oboleli od kancera ispija čaj od kamilice radi oporavka. Mada kamatna stopa nije niska, u Srbiji je još uvek dva i po puta niža od inflacije.
Ako bismo računali samo rast cena hrane, energije i higijenskih potrepština, što je za dosta široku kategoriju najsiromašnijih najvažnije, referentna kamatna stopa je i pet puta niža. Drugim rečima, centralna monetarna institucija slabo suzbija inflaciju. A prema zakonu, osnovni cilj NBS je upravo da vodi računa o stabilnosti cena.
Međutim, NBS ponajmanje čini ono što joj je obaveza. Dugo je ignorisala poskupljenja, i sa rastom referentne kamatne stope kao borbom protiv inflacije počela je pola godine nakon što su slične korake počele preduzimati vodeće svetske centralne banke. Inflacija je u celom svetu, naša je umnogome uvozna, usled rasta cena energije i hrane širom globusa.
Povlačenje upumpanog novca
Zapravo, sve centralne banke su još na finansijsku krizu krajem 2008. godine reagovale upumpavanjem znatne količine novca na tržište. Cilj je bio podstaći potrošnju. Kad je pandemija stigla, na finansijsko tržište se slilo još više novca, takođe radi održavanja potrošnje stanovništva jedno vreme stešnjenog u nekoj vrsti ograničenog kretanja i aktivnosti. Sada se taj novac povlači, sve ga je manje, to je suština borbe protiv rasta cena kakvog u većem delu razvijenog sveta nije bilo unazad decenijama.
Federalne rezerve, centralna banka SAD, za devet meseci je stopu iz negativne zone dovela na 5,25 odsto. U jednom trenutku je stopu uvećala za čak 0,75 odsto. Sa primetnim zakašnjenjem istu politiku sprovodi i Evropska centralna banka. Kada su počele antinflacionu borbu, ne zaustavljaju se.
Nedosledna i mekana
Naša banka je u tom pogledu nedosledna i mekana. Od ove godine je, na iznenađenje stručne javnosti, još i ublažila inače ne preoštru antinflacionu politiku. Mesečna uvećanja su minimalna, po 0,25 odsto, posebno je zatajila prošli mesec kada je, umesto većeg porasta, uvećanje kamatne stope izostalo. Razlog nije teško dokučiti, uvećanje osnovne stope poskupljuje uzimanje kredita, pa se ljudi ređe odlučuju na pozajmice i manje troše. Time se utiče na smanjenje BDP.
Sa druge strane, ekonomska politika Srbije se zasniva upravo na rastu BDP, pri čemu se statistika često i zloupotrebljava kako bi se BDP prikazao većim nego što jeste. U NBS znaju za smer državne ekonomske politike i, očito, ne žele da čine ništa što bi odudaralo. Ali, zadatak NBS nije da vodi privredni razvoj. Zakon je precizan i nedvosmislen - cilj je očuvanje cena. No, u banci su, više je nego vidljivo, skloni ignorisanju te obaveze.
Pročitaj još
.jpg "Momirović: Inflacija zaustavljena, cene padaju i građani će to vrlo brzo osetiti")
Neplanirani trošak
Pa otkud onda povećanje referentne kamatne stope 8. juna? Razlog je u najavama budžetom neplaniranih izdataka, najavljenih u zajedničkom televizijskom nastupu predsednika Vučića i premijerke Brnabić. Penzionerima će otići dodatnih 350, lekarima, zdravstvenim i prosvetnim radnicima 100 milliona evra, dok će 20 miliona biti podeljeno putem turističkih vaučera, 80 miliona za izdržavanje dece.
To je zbirno oko 550 miliona evra neplanirang troška iz državne kase. Kako je budžet već mesecima u deficitu, jasno je da u državnoj kasi nema para, što znači da će se do novca doći zaduživanjem. A širom sveta kamate su znatno skočile i Srbija sada pozamljuje po kamati od 6,5 odsto godišnje. U nemalom broju slučajeva kod kredita sa varijabilnom kamatom, ovaj izdatak dostiže i osam odsto. Preskupo.
Takav novac ubačen u potrošnju na srpskom tržištu će svakako dodatno uticati na rast cena. I u banci su, znajući da će poprilično podići inflaciju, odlučili da, ipak, povuku potez, istina minimalan, u suprotnom smeru. Poslednje poskupljenje referentne kamatne stope je trinaesto uzastopno uvećanje, a inflacija je još uvek previsokih 15,1 odsto. Sve je izglednije da guvernerka rutinski minimalno povećava stopu, ali očekivanog efekta na inflaciju nema. Neće ga ni biti sve dok u NBS i dalje više računa budu vodili o onome što je posao Vlade Srbije, umesto da se drže ustavne obaveze.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Da li nam ne treba 100.000 radnika iz Afrike ili nam ih treba dvostruko više - šta kažu činjenice
28.07.2025.•
64
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Piše Siniša Tucić: Dve sobe
21.07.2025.•
6
Minulo je 37 godina, od tog toplog jula 1988. Dobro se sećam kada sam kao desetogodišnjak uleteo u stan sa ulice.
Dekan Ekonomskog fakulteta Čučković: Vrlina je ontička sredina (između krajnosti)
20.07.2025.•
12
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
Ko pije kafu za vreme protesta?
08.07.2025.•
12
U ovoj zemlji leto je postalo toliko nepodnošljivo da i asfalt stenje pod sopstvenom težinom, a vazduh nosi gustu moralnu nelagodu koja se lepi za kožu i za savest.
Piše Erik Vijar: Studenti mesecima protestuju, ali Evropu to ne zanima
07.07.2025.•
14
Već sedam meseci u Beogradu se održavaju masovne demonstracije. Za pisca Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade, ova situacija otkriva da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sve da bi ostao na vlasti.
Naoružavanje Evrope - dalje od bezbednosti, bliže strepnji
04.07.2025.•
6
Poslednjih šest meseci priča o naoružavanju Evrope dominira političkim prostorom Starog kontinenta.
Kupi mi, tata, jedan mali rat
20.06.2025.•
13
Deluje gotovo neverovatno, ali do 2030. godine iz budžeta Evropske unije će se čak 800 milijardi evra uložiti u razvoj vojne industrije.
Više rata u Ukrajini, manje gasa u EU
14.06.2025.•
8
Mada se već nekoliko godina, najmanje otkad je počeo sukob u Ukrajini, stanovnici Evropske unije prilagođavaju manjku gasa, nevolje se neprekidno uvećavaju.
Psihodrama
13.06.2025.•
26
Neko je na Tviteru pametno napisao: Ako vratite da pogledate emisiju OKO na RTS-u pre koji dan pogrešili ste, ako je ne pogledate isto ste pogrešili.
Piše Siniša Tucić: Lajk, spin, pendrek
10.06.2025.•
14
Memorandum SANU. Černobilj, Niko ne sme da vas bije. Osma sednica, Gazimestan. Jogurt revolucija.
.jpg)
"Sudija koja tuži"
10.06.2025.•
2
Novinar Stevan Dojčinović je u više intervjua govorio o promeni ponašanja sudija od 2021. godine, kada sudije u slučaju KRIK-a, počinju da presuđuju slobodi govora i slobodi medija.
Majne ćazzi, ko je naci?
06.06.2025.•
31
Ako želiš da postaneš heroj u Srbiji 2025. godine, ne moraš da spasiš dete iz požara, niti da izmisliš lek za rak.
Kraj rata (ni)je blizu
04.06.2025.•
1
Početkom juna bi trebalo da započne nova runda pregovora o zaustavljanju rata u Ukrajini.
Imate li kutiju?
30.05.2025.•
14
Imam taj neki deo u ormanu, vitrini, regalu, kako god se zvalo, gde uglavnom držim sve "važno" što mi nikad ne treba.
Afera Fajzergejt: Opšti sud EU protiv Ursule fon der Lajen
21.05.2025.•
1
Priča o poslu od 35 milijardi evra, Ursuli fon der Lajen, direktoru "Fajzera" i novinarskoj upornosti.
Vrhunac nebitnosti Evrovizije
19.05.2025.•
5
Evrovizijska nedelja je za nama. Mnogi bi rekli nikad dosadnija, ali ponajviše nikad besmislenija.
Slučaj novosadskih aktivista: Skaredan sudski postupak
15.05.2025.•
2
Pošteno suđenje podrazumeva da dokazi moraju da ispunjavaju dva uslova.
Uloga strica Alberta u rušenju nedemokratskih režima
08.05.2025.•
2
Stric Albert u "Mućkama" je svoje, najčešće izmišljene priče, koje Del i Rodni nisu želeli da slušaju, počinjao sa "During the war…".
Sto kila krivice
08.05.2025.•
4
Sedele smo nedavno nas tri, drugarice, onako dugo, ispijajući litre kafe i dangubeći najjače.
Da li su izbori izlaz iz političke krize?
06.05.2025.•
16
Već pola godine u Srbiji traju masovni protesti. Bune se dominantno mladi, studenti i srednjoškolci.
Komentari 41
Aleksandar ii
Mirko i Slavko
Janko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar