Ništa neće stati (niti će ikad)

Sve što postoji i radi za Srpsku naprednu stranku angažovalo je sopstvene kognitivne sposobnosti da bi nam predočilo zbog čega su izbori sudbinski. Zbog čega, u stvari, Srbija ne sme da stane.
Ukoliko sve to ne shvatimo ozbiljno, ne čujemo li dobro proročke reči naprednjaka, kao znak dolaska poslednjih dana, mogli bismo da skončamo tumarajući po mraku, sluteći oblike onoga što je nekada bio slobodan, misleći Srbin, ponosan, uspravne glave, dostojan predaka i onih koji dolaze nakon njega. 
 
Sve što je bilo pre 17. decembra moglo bi da ne bude, ukoliko vi, dragi moji, tog dana ne budete dovoljno revnosni i ne zaokružite tačno određeni broj i unapred određeno ime. U početku beše reč, a reč je ime, a jedno ime je, vidite, u Srbiji sve. To je početak i to je - govori učenje naprednjaka - kraj.
Pre pola godine, na prvom protestu nakon masovnih ubistava, u Novom Sadu je razvijen transparent s tmurnom porukom kako "sve mora da stane". Uz "Srbija protiv nasilja" bila je to viđenija poruka protesta koji su se javili kao reakcija na zločine koji su uzdrmali ono ljudsko u nama, koji su nas ostavili pomalo poput olupina brodova na napuštenim plažima u kojima talasi odjekuju poput pitanja. 
 
Tom prilikom zapisao sam da nisam siguran u tu protestnu poruku, jer će onda vlast reći kako bi "oni Srbija da stane". Tako nekako je i bilo. U periodu između masovnih ubistava i raspisivanja izbora život se nastavio, šok je zamenjen zaboravom koji je poklon svakodnevnih muka, ostavljeni smo da na pitanja odgovaramo sami sebi, ako smo time uopšte i želeli da se bavimo. I onda "Srbija ne sme da stane". Ukratko, ništa nije stalo.
Svaki izbori u Srbiji su jedan jeftini falsifikat demokratije, neoboriv dokaz toga da, od svega, najviše volimo da se pretvaramo. Oni kao brinu za nas, mi ih kao podržavamo, a ispod stola pištolj uperen u međunožje. Kao kod Tarantina. Prilika je to da hodajući trolovi naše stvarnosti zavladaju vremenom i luče prostotu. Posle se čudimo što je društvo bedno. 
 
Sve ono što možemo da čujemo, vidimo i pročitamo govori u prilog tome. Od postojanja SNS-a nije bilo intenzivnijeg zastrašivanja naroda. Prosto čovek da se zapita kako smo bili živi dok nije bilo vlasti naprednjaka, kako su majke dojile decu dok država nije brinula, i šta ćemo svi mi, ovako kolektivno, jednom kada, verovatno ne sada, te vlasti više ne bude?
 
Ministar Vučević moli za svaki glas i potencira na to da svi mi odlučujemo o sudbini naroda, a kolega Martinović, svojstveno njegovoj političkoj karikaturalnosti, plaši nas ratom. Sve to, naravno, deluje komično. Brisali bismo jedni drugima suze od smeha i sušili upišane gaće na radijatorima samo kada njihove reči ne bi otkrivale koliko su daleko spremni da idu. 
 
Na primer, skoro pa prvi čovek SNS-a Miloš Vučević poručuje da su izbori pitanje "sudbine i opstanka države i naroda". Iako su izbori sudbinski, naprednjaci kažu da je izbor, ipak, jasan. S jedne strane su oni, a to su rezultati, ljudi, energija, lista koja je u stvari front, pokret, tačnije lista koja je Srbija. Nasuprot tome su lažni evropejci i lažne patriote. Drugim rečima ono što Srbija nije.
 
U tom predizbornom političkom raju u kom možete da kažete šta hoćete, jer vam ionako malo ko veruje, ministar se osvrće i na kulturu, pa za seriju "Deca zla" kaže da "kultura ne sme da bude obojena šovinizmom", te da je vreme "da se stavi tačka na zloupotrebu kulture u propagandne svrhe". U odbrani predsednikove porodice kada je niko nije napao, zaključio je kako je "to napad na sve naše majke, na svu našu decu". 
 
Naprednjaci zamišljaju Srbiju u kojem je njihova politika u istoj ravni sa društvom. Tu harmoniju žele da postignu potčinjavajući društvo potrebama njihove politike. U tom univerzumu nema mesta za nepoštovanje vođe, u njemu je "vođa" jednako "mi", vođa je majka, i nema mesta za "degenerisanu umetnost". Gleichschaltung.
Misliti da smo u srpskoj politici videli sve, moglo bi da bude pomalo naivno. Ono ružno je tek pred nama. Kada društvo pokazuje kakvu-takvu žilavost ili dovoljno bezobrazluka da se bori za bolji položaj, makar to pred izbore izgledalo i poput šibicarenja, onda su živci tanki, lice vlasti je sve gadnije, napetije i besnije.
 
U ovom svetu postoji mnogo toga što bi moglo da nas zabrine. Tu su ratovi, globalno zagrevanje, glad, nedostatak pijaće vode. Ima neke ironije kada vas u takvoj situacije još zapati i vlast koja tvrdi da će sve(t) propasti ne bude li nje. Srbija ne sme da stane? Ne brinite, ništa neće stati.

Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.

Komentari 34

  • Dugi od Palanku

    15.11.2023 17:40
    Naravno da nece da stane odavno ide u rikverc a kočnice neispravne!
  • Tetka

    15.11.2023 11:13
    Najpre bese slogan "Sve za nasu decu".
    Onda su nasa deca streljana u Ribnikaru.
    I Srbija nije stala.
    Pa se desila Dubona i Malo Orasje.
    I sad je slogan "Srbija ne sme da stane".

    Kakvu budućnost očekivati?
  • Нормала

    15.11.2023 10:43
    Овај лик са слике...
    ...је канда пук'о скроз

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Nekad se ŠTA?

Najčešće u šali dodam ono "nekad se lepo znalo" aludirajući na one generacije kojima je sve novo loše i nakaradno, a sve staro je valjalo.

Naprednjački ktitori Limana

Lutali su limanski vernici decenijama kroz blokove kao kroz pustinju, tražeći zaklon od socijalističkog betonskog đavla. Obećano mesto čekali su strpljivo, a onda su došli oni - naprednjački ktitori.

Reko mi Saša sa interneta

Tumarajući učmalim hodnicima interneta neretko naletim na smeće koje ljudi razvlače kao dokaz neke užasne nepravde koja se nad njima sprovodi.

Valuta pokazuje čije je Kosovo

Nekoliko dana pred kraj 2023. godine, Nacionalna banka Kosova je obznanila da od 1. februara neće tolerisati plaćanja u dinarima.

Vidite da može drugačije

Nedavno sam pisao da je potpuno normalno da poslodavac koji smatra da ne posluje zadovoljavajuće i nema dovoljan obim posla, može da otpusti deo radnika koje smatra za višak.

Ginekološka apstrakcija

Nije prošlo ni nedelju dana od događaja u Sremskoj Mitrovici kada je jedna "mala" Marica svojim statusom na Fejsu viknula usred snežno zavejane doline i pokrenula lavinu.

Akušersko nasilje i prosto primoravanje

Juče se po internetu brzinom svetlosti proširila priča da je mlada majka u porodilištu u Sremskoj Mitrovici pretrpela torturu tokom loše vođenog porođaja.

Hladni dani ućutkali hvalisavog Vučića

Predsednik Srbije se često hvališe kako je za "11 godina naprednjaka izgrađeno 900 kilometara autoputeva, čak 325 više nego za 54 godine koliko su Srbijom vladali Tito, potom Milošević".

Svet od stakla

Muzej Vojvodine je ponovo postigao pun pogodak - izložba "Staklo" nije samo publici pokazala bogatstvo i raskoš sačuvanog u fundusima, već je i ukazala na veliki potencijal novosadskih kustosa.

Svi mi volimo Srbiju!

Svi mi volimo Srbiju, nesporno je. I ovaj što podigne tri prsta pre umivanja ujutru i onaj što mu lepe etiketu autošoviniste.

Umesto čestitke

Sezona je praznika i doba godine kada za tren zaboravimo na sve loše i poželimo da nova godina i ta masa novih dana donesu baš ono nešto što nam treba.

Izvinjenje

Predsednik Srbije uputio je izvinjenje građanima Republike Srpske zbog, kako je rekao, strašne kampanje koju protiv njih vodi "jedan deo političke javnosti u Beogradu".