Pravo da se bude glup i bahat

Kako nam se to desilo? Kako smo došli do ovoga?
Kako je moguće da kašljući guglamo simptome velikog kašlja i kako je moguće da brojimo smrti beba od bolesti koje su davno skoro pa iskorenjene? 
 
Kako je  moguće da tekovine čovečanstva i dokazanu izvrsnost ljudskog znanja manifestovanu u milionima sačuvanih života koju smo tako dugo i brižno slavili, sada tako lako odbacimo i priklanjamo se upravo suprotnom? Lako je moguće.
 
Ovo nije tekst o antivakserima.
 
Ovo je tekst o pravu.
Opšte je poznato da je za upis u državni vrtić ili školu neophodno da dete bude vakcinisano, a isto tako je poznato da su vrtići i škole puni nevakcinisane dece. Jedni kažu osnovno obrazovanje je obavezno i škola ne sme da ne upiše dete bez obzira na vakcinalni status, drugi ipak pronalaze rupe i rupice ne bi li zaobišli pravilo koje im se nameće. 
 
Strategija onih koji po cenu života brane svoje pravo da ne zaštite druge ogleda se u konstantnoj inertnosti prema zdravstvenim ustanovama kojima za početak dostavljaju izvesne zahteve za potpunom informisanošću. Ukoliko to ne zaplaši zdravstvenu ustanovu, oni kreću u borbu o dokazivanju tzv. "lošeg imuniteta" deteta stvarajući podlogu za odlaganje, odnosno odbijanje vakcinacije. 
 
Šema je razrađena, pitanje je samo koliko si spreman da platiš da bi svoje pravo (ili bolje reći pravo koje misliš da imaš) odbranio. Ovo je zemlja u kojoj ne postoji zakon već selektivni zakon, onaj preporučeni, onaj "bilo bi dobro ako si raspoložen i ako ti nije cimanje" zakon i onaj "da, zahtev za potpunom informisanošću je skroz legitiman zahtev, nije kao da na ovom svetu postoje stvari koje ne znamo, sve znamo, je l' tako, drekavci?"
 
I onda kako je moguće? Pa lako je moguće.
Ovo je tekst o idolima.
 
Nekad se čini da je ovom narodu zaista dovoljno da neko progovori dve pametne pa da istog trena mirna srca stavimo glavu na panj da su mu i naredne dve pametne. Kod nas se nekako zna: Ako neko ume retoriku – ume i logiku. Ako je neko šmeker, taj se sigurno dobro omrsio. Ako neko propagira dopadljivi set ideja, sigurno je dobar i u onom drugom setu. I dabome, ako neko dobro udara lopticu i snažno diže pehar - pssst, da čujemo šta ima da kaže o imunizaciji. 
 
Luckasti blesavi najsmešniji doktor u istoriji doktora u kombinaciji sa mikrofonom i prostorom u medijima idealan su spoj za ono što zovemo "Pa kako je moguće?" A prostor dajemo, jer prostora imamo. Pa smo tako dali prostor i gore pomenutom doktoru i onima koji su predvodili pokret za slobodu izbora, ljudima koji su poupadali u skupštine i ministarske stolice, jer smo od njih napravili poznate ličnosti. 
 
Ovo je zemlja u kojoj ne postoje mediji, ne postoji uredništvo, ne postoji selekcija, niti granica. Ovo je zemlja u kojoj je svaki klik dobar klik, a svaki dinar odličan dinar, posebno zato što zbog njega pomeramo granice. 
 
Lako je moguće.
 
Ovo je sahrana solidarnosti.
 
Uspeli smo nekako da evoluiramo u pogrešno, da osnovna načela solidarnosti pogazimo napuštajući svest o tome da je staviti ruku u vatru za slabijeg nekada plemenitiji čin od bilo čega drugog. Dopustili smo da u svakoj debati celu dimenziju koja se tiče brige o kolektivu prosto zanemarimo, zaboravimo ili je se nikad ni ne setimo. 
 
Postali smo ljudi koji misle samo na svoju guzicu i tako ponosno učimo i našu decu, nažalost. Nije nam važno što imamo moć da zaštitimo one koji ne mogu biti zaštićeni - bitno je izgleda preveslati zakon, upisati dete u školu bez vakcine, glorifikovati bolest ili je potpuno ignorisati i nikad ne naučiti da kolektivno i lično zdravlje nisu ista kategorija i ne funkcionišu po istim principima. 
 
Ovo je zemlja gde briga o drugima ne postoji, gde se ceni samo lični interes i gde se izvrsnost postojanja meri samo čvrstoćom oslonca u svojim nogama jer tuđe mogu da padaju a da se i dalje osećamo dobro gledajući taj mučan čin. Lako je moguće.
Ovo je tekst o trendu.
 
Dosetio se neko slučajno ili namerno da podmetne reči "prirodno", "zdravo", "normalno" i "domaće”" u isti paket u kome se nalaze "slobodarski", "slobodoumlje", "antiglobalno"... Ovaj paket nekako nepogrešivo ide sa odbijanjem vakcinacije, smatranjem da je definicija organskog "nije kupljeno u supermarketu", i da se tumori leče gladovanjem. 
 
I ne odvaja se tu ništa, trend je uzeti sve ili ne uzeti ni malo. I trend je takav da je sve staro zapravo dobro, i ako ga nema - vratimo ga. Bolesti? Što da ne. Ovo je zemlja jakih trendova, snažnih influensera i, kako bi statistika umrlih i trenutna epidemiološka situacija šaljivo rekli: Lako je moguće. 
 
I na kraju, ovo je tekst o tuzi. 
 
Onoj koju osećam kada god vidim neko novo staro koje nam hrli nazad u zagrljaj dok se mi onako nemi borimo da nas, dočekujući ga, ne preplavi uspomena na svaku drugu bebu koja je nekad umirala od običnih prehlada i na one neke kasnije nas koji smo dogurali dalje i bili ponosni na sebe dok nismo odlučili da ipak krenemo nazad, sami sebi u zagrljaj.
  • Bojan

    17.02.2024 11:21
    Odgovornost za ovo apsolutno JESTE i na pacijentima. Ako koristiš nesposobnost ili nemar jednog lekara ili dela sistema ne da skreneš pžnju na propust, nego da guraš svoje "buntovničke" ideje o zaverama i narodnim lekovima ti si barem ista tolika opasnost po društvo kao onaj ko je izazvao tvoje "dileme".
  • Smišljeno urušeno

    16.02.2024 21:14
    Nepobitna činjenica je da je izgubljeno poverenje u celokupan zdravstveni sistem. Na kome je odgovornist za to? Sigurno ne na pacijentima.
    Retki su čak i privatni lekari koji detaljno i savesno brinu o pacijentu, i tu se neretko samo otalja za skupe pare.
    Rezultat takvog stanja u zdravstvu i krajnje lošeg odnosa mnogih lekara prema pacijentima, je porast i cvetanje biznisa "alternative" svakakve vrste, svi zadovoljno trljaju ruke, a lova pada s neba doslovno.
    Ljudi su počeli da se "leče" čak i brojevima, brojčanim nizovima koje smišlja ruski "doktor". Ne postoji ni jedan dokaz da se neko na taj način izlečio.
    Smišljeno je urušeno zdravstvo, i dalje se urušava.
    Ko ima para da plati - lečiće se i kupovati skupe lekove nedostupne preko recepta, a preko potrebne mnogima koji ne mogu da plate.
    Živeće oni koji imaju para ili dobru genetiku.
  • Eli

    16.02.2024 19:27
    Bravo!
    Odličan tekst!!!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Novosadska parking balvan revolucija

Ponekad klizite ulicama i najmanje gledate na put pred vama. Nadate se, iščekujete, usporavate, kao da ćete zaskočiti prazan prostor. Vi ste lovac na slobodno parking mesto.

Sistem trovačnice

Sećam se početaka roditeljstva – svaka je odluka imala izbor a svaki izbor imao je dobre i loše strane.

Legija na Filozofskom

Zlokobna je slika mladića u majici sa likom Legije na Filozofskom fakultetu. Zlokobna, ali ne i iznenađujuća.

Izborna frka: Klupa za Đurića

Možda bi se neko začudio što gradonačelnik prolaskom kroz finiš Novosadskog polumaratona nije zaključio nedelju u kojoj ga je svuda bilo. No, nije to za čuđenje.

Siromašna provincija plaća potrebe Beograda

Najavljeni su novi izbori za Beograd. Mada se opozicija još nije nedvosmisleno izjasnila hoće li učestvovati, po svemu sudeći građani prestonice će 2. juna ponovo zaokruživati listiće.

Izborna frka: Sasvim stara priča

Posle četiri godine došlo je vreme da vam se autor ovih redova poveri. Ukoliko ste sujeverni, razumećete. Ukoliko niste, biće vam bezveze, što je takođe u redu.

Imate li komentar?

Pre izvesnog vremena pročitala sam članak koji se poziva na izjavu Džulije Roberts koju je dala tokom jednog intervjua.

Nekad se ŠTA?

Najčešće u šali dodam ono "nekad se lepo znalo" aludirajući na one generacije kojima je sve novo loše i nakaradno, a sve staro je valjalo.

Naprednjački ktitori Limana

Lutali su limanski vernici decenijama kroz blokove kao kroz pustinju, tražeći zaklon od socijalističkog betonskog đavla. Obećano mesto čekali su strpljivo, a onda su došli oni - naprednjački ktitori.