Pobuna evropskih seljaka - strah od skupe hrane
Već nedeljama po najvećim evropskim gradovima odvijaju se protesti seljaka, najžešći su upravo u najvažnijim prestonicama - Parizu, Berlinu i Briselu.
Foto: Beta/AP (Michael Probst)
Paori traktorima zaposedaju centralne trgove i ključne raskrsnice ozbiljno ograničavajući redovan život u metropolama. Najimpresivniji je bio performans francuskih poljoprivrednika prilikom posete spomeniku Neznanom junaku u glavnom gradu.
Poenta je u ostavljenoj slami kao sećanju na paore koji su se ubili usled nagomilanih dugova i otežanih uslova bavljenja agrarom.
Smrad na sve strane
Vlasti su maksimalno suzdržane u pokušajima da paore vrate na njivu i uspostave uobičajene uslove za saobraćaj. Milicija nije oštrije intervenisala čak ni kada su seljaci izvrtali stajsko đubrivo, izmet, ispred ulaza važnih državnih institucija, odakle se smrad širio na sve strane.
Vlade Nemačke i Francuske, a demonstracije su najintezivnije baš u najvećim unijskim državama, ubrzo su umanjile ili ukinule nekoliko taksi na goriva, te namete kojima je država opterećivala proizvodnju đubriva i zaštitnih sredstava.
Mada je život u celoj Evropi znatno poskupeo nakon početka rata u Ukrajini, nije se očekivao toliko snažan i dug revolt. Unija je poznata upravo po visokom subvencionisanju poljoprivrede, pa se, pogotovo posmatračima izvan Unije, činilo da su seljaci relativno zadovoljan sloj stanovništva.
Podsećanje na događaje od pre skoro pola veka, kada su Evropljani u mora bacali nagomilane stogove mleka u prahu i maslaca, pokazuje da su u Briselu decenijama uspevali da rešavaju pitanje poljoprivrede i hrane. Relativno jeftina hrana po evropskim gradovima dodatno je stvarala, ispostavilo se varljiv, utisak o rešenom pitanju agrara na Starom kontinentu.
Zeleni zahtevi
Ovoga puta uzroci seljačke pobune su dublji i, izgleda, ne samo poljoprivredni, pogotovo ako se na ovu delatnost gleda ustaljeno, pomalo starinski. Reč je o "zelenoj agendi", planskoj orijentaciji koja se unazad dvadesetak godina sve uočljivije zapaža u evrounijskoj politici.
Tri "zelena" zahteva su direktniji povod za paorske proteste. Reč je o stavu Evropske komisije da se do 2040. godine upotreba pesticida drastično redukuje, bezmalo sto odsto zabrani. Tu je i stav da Unija do 2050. bude karbonski neutralna, potom da seljaci deo zemljišta ostave nezasejanim kako bi se "odmorilo". Poslednjim zahtevom se seljak obavezuje da vodi računa o očuvanju biodiverziteta.
Da nevolja bude veća, sve je započeto u vreme kada je energija usled rata na istoku kontinenta bila izrazito skupa. Sve ove novine žestoko opterećuju poslovanje seljaka i jasno mu je da više neće moći proizvoditi realitivno jeftinu, a kvalitetnu hranu. U poljoprivredi se troši mnogo goriva, a u proizvodnji veštačkog đubriva skupe energije.
Bez direktne koristi
Koliko su u Briselu baš zapeli za što bržom realizacijom "zelene agende" govore i sporazumi sa Kenijom i nekoliko latinoameričkih zemalja o bescarinskoj trgovini sa Evropskom unijom. Cilj je da laki metal litijum, neophodan za nagli razvoj industrije elektromobila i autodelova, pristiže iz ovih država. To je industrijski korak na kome Brisel zasniva nov ekonomski iskorak.
Problem je što agrar, bar u prvom periodu, nema veću direktnu korist od obnovljivih izvora energije. Aktuelne i baterije koje su u planu, na kraći rok su suviše slabe za snažne agrarne mašine koje će se još dosta dugo koristiti fosilnim gorivima. Proizilazi da seljaci već plaćaju velik teret prelaska na obnovljive izvore, a da sami nemaju neku veću korist.
Skupa i energija
Tok događaja je osvestio seljake, postalo im je jasno da će hrana biti znatno skuplja nego što je bila poslednje decenije. Jednostavno, jeftinije ne može da se proizvede jer su propisi koje nameću politika, ali i klimatske promene, izuzetno zahtevni.
Paori shvataju i da će energija duže vreme biti skupa, osetno iznad cene na koju je naštelovana evropska (poljo)privreda višedecenijskim oslanjanjem na gas, naftu, ugalj i ostale energente nabavljane u Rusiji. Biće to dodatni pritisak na uvećanje seljačkih proizvodnih troškova.
U novim uslovima cena hrane teško da može ostati povoljna za najšire slojeve stanovništva. Uplašeni širinom, žestinom i dugim trajanjem protesta, u Briselu su odlučili da učine par ustupaka. Iz programa da se do 2040. godine pređe na poslovanje po kanonima "zelene agende" izostavljena je poljoprivreda, dok je za godinu dana odložen početak seljačke obaveze da deo poseda ostavi nezasejanim kako bi "odmarao zemljišta".
Bankari podržali seljake
Mada su protesti poslednjih danja nešto ređi i dalje traju, dok javnost tradicionalno podržava paore. Podrška seljaštvu je došla i odakle su je najmanje očekivali - iz sveta novca. Belgijski bankari, dobro upućeni u problematiku, javno su obelodanili da implementacija novih pravila znači ne samo poskupljenje hrane, već i pad standarda.
Procenjuje se da će pad biti veći upravo za najsiromašnije. Onaj ko je sirotan ubuduće če biti pravi golja. Bankari jasno od političara zahtevaju da ne uljuljkuju javnost bajkama, već da predoče i drugu stanu prelaska na nov način rada i ponašanja - izrazita poskupjenja i vidljiv pad standarda.
Od bankara se, kakvog li iznenađenja, čulo da aktuelni protesti, mada su u njima dominatni nosioci paori, nisu samo poljoprivredni. Naprotiv, promene usled preorijentacije po taktovima EU će se događati u mnogim sferama žvota, a dovešće do većeg pada životnog standarda, posebno kod građana prosečnog ili nižeg imovnog stanja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Današnja lekcija
12.09.2025.•
6
Nekada su nas učili da je škola kuća znanja, da se u nju ulazi tiho i izlazi malo mudriji, da se u njoj stiču znanja i vrline i postaje se čovek.
Srbiju je neko pozvao i probudio
04.09.2025.•
9
Dok je spavala snom pravednika i sanjala kako će jednog dana da se probudi sva svoja, telefon je zazvonio.
Vučić protiv N1: Spin diktator sa oprobanim taktikama
04.09.2025.•
22
Mesecima unazad u vazduhu lebdi pitanje o budućnosti televizija N1 i Nova S, njihovih portala, te Danasa, Radara i Forbs Srbija.
Nesređeni birački spiskovi - ko bira, a ko broji glasove?
02.09.2025.•
8
Život u Srbiji je poremećen, a postavlja se pitanje da li su izbori realno rešenje koje bi u skorije vreme mogli da vrate normalnost u svakodnevicu.
Piše Siniša Tucić: Istorija pamti - i one koji ćute i oni koji deluju
29.08.2025.•
6
U utorak, 26 avgusta, vozim se sa prijateljem i saborcem Markom Jozićem auto-putem od Niša prema Beogradu.
Osećate li bes?
28.08.2025.•
23
Sećam se razgovora u kojem je jedna žena sa ponosom objašnjavala da svoju decu uči da nikada ne viču, da ne lupaju vratima, da bes nije lep i da pristojan čovek mora da zna da se obuzda.
Evropa se ubrzano naoružava
25.08.2025.•
16
Na Starom kontinentu kao da su zaboravili jeziva iskustva, da se držimo samo novijih vremena, prošlog veka i dva svetska rata.
Dogovor stranačkih kolega
21.08.2025.•
17
Prošlog četvrtka uveče učesnici protesta u Novom Sadu su akumulirani bes iskalili na gradskim prostorijama Srpske napredne stranke i demolirali ih.
Pregovori Trampa i Putina - hoće li biti mira?
18.08.2025.•
4
Tri i po godine je izgledalo da pogibijama i bestijalnosti u Ukrajini nema kraja.
Nacionalno onesvešćen
04.08.2025.•
4
Još od 2018. godine u Srbiji se u više navrata pominjala ideja o uvođenju tzv. nacionalnih udžbenika, tinjajući ispod površine sve dok nije dobila politički ventil.
Da li nam ne treba 100.000 radnika iz Afrike ili nam ih treba dvostruko više - šta kažu činjenice
28.07.2025.•
64
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Piše Siniša Tucić: Dve sobe
21.07.2025.•
6
Minulo je 37 godina, od tog toplog jula 1988. Dobro se sećam kada sam kao desetogodišnjak uleteo u stan sa ulice.
Dekan Ekonomskog fakulteta Čučković: Vrlina je ontička sredina (između krajnosti)
20.07.2025.•
12
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
Ko pije kafu za vreme protesta?
08.07.2025.•
12
U ovoj zemlji leto je postalo toliko nepodnošljivo da i asfalt stenje pod sopstvenom težinom, a vazduh nosi gustu moralnu nelagodu koja se lepi za kožu i za savest.
Piše Erik Vijar: Studenti mesecima protestuju, ali Evropu to ne zanima
07.07.2025.•
14
Već sedam meseci u Beogradu se održavaju masovne demonstracije. Za pisca Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade, ova situacija otkriva da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sve da bi ostao na vlasti.
Naoružavanje Evrope - dalje od bezbednosti, bliže strepnji
04.07.2025.•
6
Poslednjih šest meseci priča o naoružavanju Evrope dominira političkim prostorom Starog kontinenta.
Kupi mi, tata, jedan mali rat
20.06.2025.•
13
Deluje gotovo neverovatno, ali do 2030. godine iz budžeta Evropske unije će se čak 800 milijardi evra uložiti u razvoj vojne industrije.
Više rata u Ukrajini, manje gasa u EU
14.06.2025.•
8
Mada se već nekoliko godina, najmanje otkad je počeo sukob u Ukrajini, stanovnici Evropske unije prilagođavaju manjku gasa, nevolje se neprekidno uvećavaju.
Psihodrama
13.06.2025.•
26
Neko je na Tviteru pametno napisao: Ako vratite da pogledate emisiju OKO na RTS-u pre koji dan pogrešili ste, ako je ne pogledate isto ste pogrešili.
Komentari 6
Eon
Anonimus
pawlle
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar