Trampovo proširenje SAD - realnost ili snoviđenje

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

21.01.2025.

09:35 > 09:51

Navikli smo da Sjedinjene Američke Države globalno vode istu politiku, bez obzira iz koje stranke dolazi predsednik najmoćnje države na svetu.

Zaista, teško je, primera radi, uočiti u čemu se upravljanje Bila Klintona razlikovalo od vladanja prethodnika Džordža Buša starijeg, mada je prvi iz demokratske stranke, drugi iz republikanske.

Još je teže uočiti distinkciju između Bila Klintona i Dordža Buša mlađeg, republikanca koji ga je nasledio. Međutim, stupanje na čelo Donalda Trampa na čelo SAD izgleda da će, bar prema onome što se čulo tokom predizborne kampanje, doneti promene na političkom planu.

Novine iz Vašingtona

I pre osam leta, kada je prvi put prešao prag Bele kuće, novi predsednik je započeo drugačiji kurs spram Baraka Obame. Reagovale su u administraciji i medijima uvek uticajne demokrate i poveli hajku na trgovca nekretninama koji se obreo na ključnoj poziciji. Tramp je mandat utrošio na odbranu od salvi napada sa svih strana - pokazalo se da "promukla država" ima moći i veštine da omete i zvaničnu vlast.

Ovoga puta Tramp na tron stupa sa političkim iskustvom, uspeo je da konsoliduje stranku, izdrži sudske postupke, javno žigosanje najglasovitijih medija, napokon i da preživi dva pokušaja atentata. To mu daje snage, baš kao i 77 miliona glasova Amera, da istraje.

Šta je najavio novi predsednik i kakve nove vetrove iz Bele kuće bi, skladno obećanjima, svet mogao očekivati? Pođimo od nasleđa globalnog neoliberalizma koji su nametale sve američke vlasti od Reganovih vremena do današnjih dana. Globalizam se sveo na pritiske da sopstvenu politiku nametne celom globusu, dok se neoliberalizam redukovao na ekonomsku sferu života, naturajući nisko oporezivanje i do neshvatljivosti uvećanje razlike u zaradama. Posledice su očigledne, minijaturna manjina je finansijskim ekstremno superiorna u odnosu na miljarde stanovnika širom planete. Zalažući se za jednakost i ravnopravost, globalni neoliberalizam je doveo do nezabeleženih razlika.

Led debeo 4,5 kilometara

Tramp je, mada i sam dobitnik aktuelne ideologije, uočio problem i biračima obećava ono bi se moglo označiti kao "američki nacionalizam bez imperijalizma". Kako sam kaže "Amerika na prvom mestu", ali politički nastup najmoćnije države trebalo bi da bude bitno odmereniji od dosadašnjeg. Posebno zanimljivom čine se, možda malo ishitrene, naznake da bi SAD možda mogle pripojiti Grenland, odnosno Panamski kanal, a ima pretenzije i prema Kanadi.

Sa 2,2 miliona kvadratnih kilometara površine Grenland je najveće ostrvo na svetu, samo stoga što ne leži na sopstvenoj tektonskoj ploči nema status kontinenta. Leži na Kanadskom štitu i geografski je deo američkog kontinenta. Do pre sedamdesetak godina bio je sav u ledu, pri čemu je debljina naslaga dostizala i do 4,5 kilometra, ali se poslednjih decenija hladnoća smanjuje. Četvrtina površine na zapadu ostrva je proglašen za nacionalni park i to je utočište za brojne životinjske vrste. Tu su i glečeri i fjordovi koji, takođe, zahtevaju poseban ekološki nadzor i brigu.

Kako do ulaganja

Istovremeno, na ostrvu živi samo 56.000 ljudi, uglavnom inuitskog porekla, ima tek 150 kilometara puteva (60 km je asfaltirano). Glavno prevozno sredstvo su pasje saonice, uz koje se sve češće pojavljuju i motorne. Stanovnici žive od ribarenja i specifične lokalne poljoprivrede. Sa klimatskim promenama dolazi do otopljavanja i rude su dostupnije. Vekovima je pod Danskom kojoj je služio kao lokacija gde su osuđenici služili kaznu.

U Kopenhagenu nije bilo volje da ulažu u ostrvo, što se, nakon ojuženja, nameće kao potreba, tim veća koliko resursi postaju dostupniji. U utrobi ostrva nađene se rezerve 38 najinteresantnijih metala i ostalih sirovina. Čak 25 sa spiska kritičnih ima na ovom otoku svetski značajna ležišta. Uporedo sa klimatskim pomenama, povećava se dostupnost rudnog blaga i procenjuje se da je već sada eksploatacija mnogih ruda jednostavnija nego na severu Kanade, Antartiku ili pojedinim regionima Sibira.

Put kraći 8.700 kilometara

Drugim rečima, kapital je sve zainteresovaniji da se oplodi i na ovim prostorima. Možda je i realnije da u predstojećim decenijama i vekovima kapital, to znači rudarstvo, bude prisutan i na ovom daru prirode, ali uz maksimalnu ekološku kontrolu.

Ostrvo je u okviru Danske, kao teritorijalna samouprava, što nije sprečilo Amerikance da još početkom Drugog svetskog rata započnu izgradnju vojne baze koju su potom decenijama razvijali. U poslednje vreme osnovali su i nekoliko naučno-istraživačkih baza. Čini se da je ozbiljniji dolazak Amera na Grenland moguć, a da je koncesija na 99 godina prihvatljiva pravna forma realizacije.

Panamski kanal je jedno svetsko čudo izgrađeno ljudskim radom i uloženim kapitalom. Reč je o plovidbenom putu dugom 82 kilometara kojim se izbegava oko 8.700 kilometara dugo zaobilaženje Rta dobre nade. Dug je 82 kilometara, širok između 92 i 350 metara, a sistem ustava podiže brodove do 26 metara nadmorske visine i vraća naniže. Godišnje kroz kanal prođe između do 14.000 plovila čiji ukupan teret premašuje 360 miliona tona. Gradili su ga Francuzi, Ameri nastavili i dovršili gradnju 1914. godine. Finansijeru nije bilo teško da podstakne pobunu i severni deo Kolumbije, nespremne da odobri izgradnju, otcepi u novu državu, Panamu.

Nova spojnica dva okeana

Ameri su decenijama upravljali kanalom čiji je pravni status neutralnost i potpuna otvorenost za sva plovila. Posle decenija upravljanja SAD, dve države su dogovorno prenele upravljačka prava na Panamu, a Kanal godišnje donosi blizu četiri milijarde dolara profita. Moćnom Vašingtonu smeta što je poslednjih dvadesetak godina Kina veoma aktivna oko kanala; sa obe strane, u Tihom i Atlantskom okeanu, uspela je da u neposrednoj blizini izgradi luke koje su po poslovanju brzo nadmašile sve ostale, dok Peking dugo razmatra i mogućnost da nešto severnije, kroz teritoriju Nikaragve, izgradi novu spojnicu dva okeana.

Uz to, usled velike suše i izuzetno uvećanih troškova održavanja, naknade za prevoz su uočljivo uvećane, što pogađa američku privredu čiji brodovi čine oko 75 odsto prometa ovom vodenom transverzalom.

Pravno posmatrano, SAD imaju mogućnost da traže referendum stanovnika Paname oko budućeg statusa. Ipak, čini se da Vašington ne kani ići tako daleko, već traži načine da suzbije rastući uticaj Kine, poslednjih godina vidljiv u Srednjoj Americi. Čini se da SAD mogu da ograniče rast kineskog i povrate sopstveni uticaj na Kanal i bez grubih poteza. Većim prisustvom na Kanalu i Grenlandu, Vašington bi zaokružio nadmoćnu poziciju na celom američkom kontinentu i time stekao osnov da se vrati Monroovoj doktrini koju je Tramp modernizovao kao "Amerika na prvom mestu".

Ucenjivanje privilegijom

Što se tiče Kanade, manje je poznata da ova država oko 230 milijardi suficita u trgovini sa SAD ostvaruje najviše zahvaljjući više nego povoljnoj carinskoj politici suseda. To su priviligije koju jači brat može jednostavno da ukine i pitanje je kako bi tada funkcionisao severni komšija, gde, inače, oko 22 odsto stanovništva odavno preferira ujedinjenje sa mnogo jačom državom.

Mada su Trampove najave zbunile svetsku javnost, nijedna od njih nije nešto posebno iznenađujuće. Povećanu ulogu SAD na sva tri područja je prilično realno očekivati, ali može da se ostvari i tehnikama koje ne znače i objedinjavanje. Bitno je, Tramp to i naglašava, da od promena korist imaju kako građani SAD, tako i stanovnici područja za koje je novi američki predsednik poželeo da budu u bližim odnosima sa najmoćnijom zemljom na svetu.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

Vladan

23.01.2025 • 11:48

@Igrač Rizika

To tvoje "pravoslavlje" je bitan međunarodni faktor taman koliko i ti sa tvojom tablom za Riziko.

1 3 -2
Igrač Rizika

21.01.2025 • 12:31

Ovo je realno, recimo Dansku nema ko da brani, a uzeće joj ogromni Grenland.
Dosta pametan potez. Dok recimo pokušaj otimanja Kosova Srbiji je apsolutno glup potez jer za tu malu za Ameriku beznačajnu teritoriju 220 puta manju od Grenlanda bi ušli u diplomatski rat do istrebljenja, pa pravi rat protiv Pravoslavlja, a onda u nuklearni rat sa Rusijom.
Ja kada sam igrao Riziko bio sam nepobediv, svaku partiju sam pobedio i ne sećam se da sam ikad jednu partiju izgubio. A jedina taktika mi je uvek bila da napadam tamo gde je odbrana nikakakva u odnosu na veličinu teritorije.
Ovo su pametni potezi, a dali su pošteni to je drugo pitanje.

2 8 -6
Zare

21.01.2025 • 12:28

Za razliku od Putina, Tramp ima i vojni "argument" za tako nesto, sto nece primenjivati jer mu je dovoljano politicko ekonomsko delovanje.

1 3 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.