Pregovori Trampa i Putina - hoće li biti mira?

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

18.08.2025.

14:44

Tri i po godine je izgledalo da pogibijama i bestijalnosti u Ukrajini nema kraja.

Pregovori Trampa i Putina - hoće li biti mira?

Foto: Beta (AP Photo/Julia Demaree Nikhinson)

Međutim, posle samita u Enkoridžu, najvećoj vojnoj bazi SAD na Aljasci, promaljaju se jasni signali da bi se uskoro moglo okončati divljanje po najprostranijoj evropskoj državi.

Na sukobljenim akterima je da svojom voljom odustanu od daljeg vojevanja, u tome ih niko ne može zameniti. Međutim, nakon susreta Donalda Trampa i Vladimira Putina u najvećoj, ali i od Vašingtona najudaljenijoj američkoj državi, čini se da je osmišljen plan koji bi mogao biti prihvatljiv za obe zaraćene strane.

Celovito sagledavanje uzroka

Teško je reći da se nije očekivao nekakav rezultat susreta lidera dve globalne velesile, malo ko je računao da će iz Enkoridža stići ponuda koja bi veoma brzo mogla da okonča rat. Možda već u petak, za kada se, a nakon boravka tokom ponedeljka u Vašingtonu ukrajinskog lidera Zelenskog, očekuje trilateralni susret američkog, ruskog i ukrajinskog predsednika.

Naravno, završni potez, potpis na mirovni ugovor i prekid borbi, moraće i mogu da učine sami sukobljeni, ali predlog rešenja osmišljenog u najhladnijem predelu SAD je za obe strane nesporno prihvatljiv. Toliko da je nerealno očekivati da bude ponuđen prihvatljiviji plan okončanja sukoba.

Glavni kreator predloga je Donald Tramp čija je ekipa uspela da celovito sagleda uzroke rata i uđe duboko u političko promišljanje zaraćenih. Mada je američki predsednik u evropskoj javnosti prikazan kao nekakav amater diplomata, odnosno biznismen na gostovanju u politici, posle šest, sedam meseci drugog mandata realnost govori drugačije.

Tramp je na domaćem terenu započeo ekonomsku reformu "Povratak Americi", dok se na svetskom planu upustio u rešavanje krupnog političkog pitanja koje je pre nekoliko godina evoluiralo u rat. Na oba plana stvari idu u skladu sa vizijom američkog čelnika.

Barel nafte 15 dolara

Prvi nagoveštaj da je Tramp odlično proučio rat na istoku Evrope bilo je njegovo insistiranje da glavni adut Zapada protiv Rusije budu sankcije, i to naročito one koje se odnose na ograničenja u biznisu sa fosilnim gorivima. Moskvu je podsetio da se cena nafte devedesetih godina prošlog veka, u vreme raspada SSSR, kretala između 15 i 25 dolara po barelu. Sa druge strane, razumeo je i logiku ruske argumentacije sukoba.

Takav pristup mu je omogućio da kod obe strane izgradi poverenje, a snaga i moć SAD su bili osnov pomoću kojih je sklonio i marginalizovao do nedavno snažan uticaj koji je na globalnu medijsku prezentaciju sukoba, ali i na ukrajinsku stranu, imala Evropska unija. Viđenje Brisela je bilo ne samo jednostrano, već je u većem delu zapadne javnosti poslužilo i kao neka vrsta podsticaja militarizmu i naoružavanju.

Mirovni ugovor umesto primirja

Za razliku od prethodnog predsednika SAD, Bajdena i njegove Demokratske stranke, Tramp je zauzeo daleko izbalansiraniju političku poziciju i znatno više se usmerio ka posredništvu u traganju za okončanjem rata. Već u startu se videlo da u razmišljanju ima viziju kako bi se pucanje moglo što pre okončati.

Shvatio je i da u ovom slučaju primirje nije ništa drugo do zamrzavanje sukoba koje se u svakom trenutku može aktivirati. Takođe, svestan je i pozicije lidera najmoćnije zemlje na svetu i time se, kada zatreba, vešto koristi. Epilog je da je za samo pola godine od kako se vratio u svetsku politiku uspeo da organizuje samit na Aljasci i to sa ponudom koja je prihvatljiva obema zaraćenim stranama.

U svakom ratu teritorije su izuzetno bitne, po pravilu odlučujuće. Američki predsednik je to uočio i u tekućem ratu, ali nikako nije zapostavio pitanje potonjih garancija mirnog stanja na čemu su, svaka iz sopstvenog ugla, insistirali i Rusija i Ukrajina. Time se definitivno od potrage za primirjem preorijentisao na uspostavu mira.

Suprotno medijskim nagađanjima, posebno u evropskoj javnosti, sastanak u Enkoridžu je trajao neuobičajeno kratko, jedva tri sata, naspram najavljenih šest, sedam. Odustalo se od šireg razmatranja drugih tema, mada je nabačeno da su ogromne mogućnosti saradnje Rusije i SAD oko razvoja arktičkog područja i svemirskih istraživanja. Tek da se belosvetska javnost upozna sa izuzetnim potencijalom već decenijama potpuno zamrlom kooperacijom dve globalne sile.

Pitanje teritorija

Kompletan sadržaj ponude iz Enkoridža poznat je samo uskom krugu najbližih saradnika neposrednih učesnika. Ovih dana sa planom se upoznaju najzainteresovaniji, u ograničenoj meri i čelnici vodećih evropskih država. Svi ostali ponešto spoznaju, a više naslućuju.

Osnovno je ponuđeno rešenje spornih teritorija. Tramp je, uprkos ukazivanju da je Rusija nuklearna velesila, uočio da ruska vojska sporo napreduje. Procenio je da je najvažnija Donjecka oblast, jedna od četiri (nekadašnje) ukrajinske republike koje su sada u sastavu Rusije. I po ruskom ustavu, mada ne i po međunarodnom pravu.

Problem je što ukrajinska vojska kontroliše trećinu ove inače ruskofone zone. Tramp je u plan uneo predlog da Kijev odustane od trećine koju kontroliše, dok bi za uzvrat dobio manje zone u Sumskoj i Harkovskoj oblasti, trenutno pod nadzorom Rusije. Naravno, stale bi borbe, od ostatka ratnog područja svakoj strani bi ostalo ono što trenutno i kontroliše. To znači da bi ne mali deo Hersonske i veći deo Zaporoške oblasti (uključujući i istoimene milionske gradove) ostali pod kontrolom Kijeva, premda ih je Rusija već, očigledno prerano, u ustav uvrstila kao svoje.

Bez savršenog rešenja

Što se tiče bezbednosnih garancija kako ubuduće ne bi dolazilo do sličnih sukoba, računa se na snažna jemstva Ukrajini od najvećih evropskih država i SAD, dok bi odustajanje Ukrajine od članstva u NATO paktu bila garancija Rusiji.

Neće biti lako liderima Rusije i Ukrajine odbraniti eventualno potpisivanje mirovnog ugovora u domaćoj javnosti. Nabusiti Ukrajinci će ukazivati da su izgubili Krim i još, što u celini, što delimično, četiri oblasti.

Sa druge strane, tvrdi Rusi će ukazivati kako su i nadalje unutar Ukrajine ostale ruske teritorije, pre svega Odesa, Harkov, Nikolajev… U Odesi, recimo, skoro 80 odsto stanovništva govori ruski i frekvencija upotrebe ruskog jezika je veća nego u Donjecku. Ali, nema savršenog rešenja koje bi svima obezbedilo ono na šta, po sopstvenom shvatanju, imaju prava. To, svakako, važi i za rusko-ukrajinski slučaj.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

RUSIJA Ukrajina

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.