Sve više građana Srbije menja pol

Prva adresa je psihijatar koji utvrđuje da li pacijent treba da nastavi proceduru kod endokrinologa, zatim kod hirurga. Samo u poslednje dve godine u Srbiji je urađeno 14 operacija promene pola o trošku države.

Rođena je telu dečaka, a oduvek se osećala kao devojčica. Posle 40 godina, Helena je skupila hrabrost i rešila da nastavi život kao žena, a trenutno je u procesu korekcije pola. "Koliko sam samo kompleta garderobe bacila u kontejner, to je čudo. I onda nakon 10- 20 dana počne da kuva u vama, a ko to nije prošao, ne zna kakvi su to lomovi u glavi. Kada je to eksplodiralo u meni, obratila sam se transrodnom timu u Kliničkom centru Srbije", kaže Helena.

Jedan od poznatijih slučajeva promene pola u Srbiji, dospeo je u medije nedavno, a reč je o Dajani Pospiš. Dolf Pospiš, nekada osuđivan član neonacističke organizacije Nacionalni stroj, odlučio je da promeni pol. On se danas zove Dajana, živi u Novom Sadu i trenutno uzima hormonsku terapiju. Dajana tvrdi da je oduvek znala da je žena, ali je zbog osude društva potiskivala svoju pravu prirodu, prikrivajući je ekstremima.

"Nije lako za objasniti. Povučeš se u sebe i mrziš to, i počne toliko da ti smeta da izgubiš sebe. Pravilo mi je haos u glavi, potogovo u pubertetu - šta sad? Ja sam svesna i osećam se kako se osećam, a ćutim. Osećam se kao žensko, a nemam kome da kažem, pogotovo pre deset ili više godina. Nemaš kome da kažeš, da se požališ, jer okolina je ovde ortodoksna i tek tad nisu razumeli", ispričala je Dajana ranije za N1. Njenu ispovest možete pročitati OVDE.

Operacija je tek poslednji čin u tranziciji, a prethode joj procena psihijatra i hormonska terapija.

"Od 2012. godine, od kada imamo formalno definisan kabinet koji je sertifikovan da daje mišljenje, broj pacijenata se povećava. Od tada do danas taj broj se povećao na godišnjem nivou za 50 odsto i više", objašnjava psihijatar Dragana Duišin iz Kabineta za transrodna stanja Kliničkog centra Srbije.

Prošle godine urađeno je šest operacija promene pola, a ove, do sada, osam i to mahom promena iz ženskog u muški pol. Dve trećine troškova takve intervencije snosi država i po tome se Srbija razlikuje od okruženja.

"To nas svrstava u zemlje koje veoma vode računa o ljudskim pravima, o zaštiti ljudskih prava i mogu s ponosom da istaknem da je mali broj zemalja pa čak i u EU koje su spremne i koje su sposobne da finansiraju troškove lečenja ovog stanja", ističe urolog Miroslav Đorđević sa Univerzitetske dečje klinike u Beogradu.

U svetu na 30.000 stanovnika jedna osoba promeni pol. U Srbiji se ova intervencija radi tri decenije, a do sada je operisano oko 300 građana Srbije i više od 1.000 stranih državljana.