Kako popraviti mesnu industriju u Srbiji?

Ograničenja za izvoz, pa i sam transport svinjskog mesa i većine prerađevina od svinjetine, moraju biti manji, složni su najveći prerađivači mesa u Srbiji. Na taj način, ne samo što će kapaciteti Juhora, Karneksa i Industrije mesa Matijević biti u potpunosti zaposleni, već će se smanjiti turbulencije na tržištu, kao što je bila poslednja izazvana nedavnim skokom cene tovljenika.

Srbija je na "crnoj listi" Evropske unije jer još uvek nije prestala sa praksom vakcinacije svinja protiv svinjske kuge. Dok vakcinacija ne prekine, svinje, sveže meso, a i mesne prerađevine od svinjetine koje nisu obrađene na više od 70 stepeni, ne samo da ne smeju na tržište EU, već ne smeju ni da budu transportovane preko Srbije. Na ovaj problem nedavno je ukazao i Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, koji je istakao kako će sa nadležnim državnim organima, naučnim institucijama i kompanijama ova organizacija podržati podizanje sirovinske baze i proizvodnih kapaciteta i konkurentnosti srpske mesne, klanične i prerađevinske industrije, kako bi se obezbedile dovoljne količine svinjskog mesa za domaće tržište po stabilnim cenama i svi uslovi za što veći izvoz.

"Iniciraćemo donošenje neophodnih međudržavnih sporazuma, pre svega pravilnika i odluka, kao i usaglašavanje veterinarskih sertifikata koji će obezbediti traženi kvalitet svinjskog mesa za izvoz", rekao je Čadež.

Sa njim se slaže i Petar Matijević, osnivač i vlasnik istoimene industrije mesa, koja ima najsavremenije kapacitete za preradu 300 svinja, 30 junadi i 4.000 pilića na sat, a većinu sirovina nabavlja sa svojih farmi, pišu Novosti. "Da smo deo tržišta EU, sigurno da krize i velikih skokova i padova cene sirovine ne bi bilo. Imali bismo, naime, berzanske cene, ali i mogućnost da dodatno profitiramo zašto što bismo po boljoj ceni mogli da prodamo i ono meso koje u Srbiji teško nalazi kupca - masno tkivo, butkice, kožice i slične kategorije slabijeg kvaliteta, odnosno, čak 50 odsto svinje", ukazuje Matijević.

Srbija je, podseća on, i ranije u zemlje koje su postale deo EU plasirala meso i prerađevine od svinjetine.

"Tu je, pre svega, Hrvatska, ali i Mađarska, koja je bila kupac naše slanine, i verovatno bismo mogli ponovo da zauzmemo tu poziciju. Za sada izvozimo u Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, ali to nije dovoljno", tvrdi Matijević.

U Juhoru, jednoj od vodećih mesnh industrija u Srbiji, koja pored fabrike i klanice ima i maloprodajnu mrežu sa 31 prodajnim objektom u 25 gradova, kažu kako svoju proizvodnju u najvećoj meri zasnivaju na domaćim sirovinama.

"Koristimo bazu 'Delta agrara' i drugih domaćih uzgajivača svinja, a već sada izvozimo na tržišta regiona, kao i u Rusiju, gde smo naišli na odličan prijem kod kupaca. Izvozimo uz tehničke teškoće, jer roba koja nije termički obrađena na više od 70 stepeni ne može da se transportuje preko teritorije EU, ali i na ovom tržištu prisutni smo sa brendom 'Delikata pašteta'. Veliki podstrek celoj mesnoj industriji bi bio omogućavanje plasmana robe na tržište EU, što se nažalost pokazalo kao dugotrajan i komplikovan proces", kažu u Juhoru.

I u Karneksu iz Vrbasa, u kom se u više od 150 artikala godišnje preradi oko 18.000 tona svežeg mesa, ističu kako im proizvodni kapaciteti prevazilaze potrebe tržišta Srbije, i da im iznos u ukupnom prometu u Srbiji čini 40 odsto. 

Podsetimo da se Srbija trenutno "bori" sa cenama mesa. Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine Vesna Kovač izjavila je da se u narednim danima očekuje stabilizacija cena mesa, dok u Narodnoj banci Srbije poručuju da je poskupljenje mesa normalna pojava tokom leta.