Istraživanje koje su sproveli USAID, Evropski pokret u Srbiji i Centar evropske politike u okviru projekta "Partnerstvom do dobre javne uprave", pokazuje da se većina građana Srbije leči u državnim domovima zdravlja, a više od 80 odsto njih se obratilo izabranom lekaru u toku poslednjih šest meseci, prenosi
"Politika".
Najveći broj njih (85 odsto) zadovoljno je poslednjom posetom lekaru. Nasuprot tome, jedna trećina ispitanika (33 odsto) smatra da usluga u domovima zdravlja nije dobra, ali ipak preovlađuju oni koji smatraju suprotno (46 odsto).
Većina građana (59 odsto) ocenjuje da domovi zdravlja funkcionišu dobro, ali da neke stvari moraju da se menjaju, dok je jedna trećina ispitanika negativno ocenila ove ustanove, smatrajući da su zrele za korenite promene. Pacijentima najviše smetaju: dužina čekanja na pregled, sistem zakazivanja, papirologija, nedovoljna opremljenost ustanova, loša komunikacija s medicinskim tehničarima, nemotivisani lekari.
Stanovnici prestonica su izneli negativan stav o lekaru opšte prakse kao "administratoru" čija se uloga svela na izdavanje recepata. Stanovnicima prestonice najvažniji su kompetentnost i profesionalnost lekara, a baš to, kako kažu, nedostaje našim izabranim lekarima. Dr Milica Nikolić Urošević, predsednica Udruženja izabranih doktora opšte medicine, kaže za "Politiku" da je lično pogođena ovim tvrdnjama.
"Vrlo sam skeptična prema rezultatima jer, kada je statistika u pitanju, mnogo toga zavisi od načina na koji je pitanje postavljeno i od izabrane grupe ispitanika. Ali svejedno smatram da izabrani lekari nisu najslabija karika u našem zdravstvenom sistemu. Samo u našim ordinacijama uvek su otvorena vrata za sve pacijente. Kako je moguće da mesečno imamo samo dva-tri dana tokom kojih možemo pacijentima da zakažemo pregled kod specijaliste. Tokom ostalih dana termini su popunjeni, a mi onda moramo da vraćamo ljude uz objašnjenje da dođu sledećeg meseca. Ukoliko napišemo specijalistički uput bez datuma, pacijente često s klinika vraćaju medicinski tehničari koje rade na šalteru, zahtevajući da im izabrani lekar zakaže termin. To je apsurdno jer ja nisam napisala uput za medicinsku sestru već za mog kolegu lekara koji bi trebalo da pogleda šta sam mu poručila pa tek onda da odluči da li će da primi pacijenta", poručuje ona.
Doktorka dodaje da je nedostatak opreme najveći problem izabranih lekara. Domovima zdravlja nedostaju ultrazvučni aparati, nemoguće je obaviti pregled štitne žlezde i hormone iz krvi, kao i tumor marker prostate.
"Nedopustivo je da u 21. veku lekar u domu zdravlja nema pristup internetu što nas sprečava da, recimo, pogledamo liste lekova koje objavljuje RFZO. S druge strane, izgubljena je kontrola nad IZIS-om jer termine zauzimaju kontrolni pregledi koje zakazuju specijalisti. Dešava se da jedna osoba ima osam-devet kontrola kod specijaliste, a zbog toga nema termina za nove pacijente", zaključuje Nikolić Urošević.
Samo veza zdravlje spasava
Kada su u pitanju zloupotrebe, građani smatraju da su u domovima zdravlja najrašireniji: korupcija, diskriminacija, nepoštovanje ljudskog dostojanstva, loša zaštita podataka o ličnosti i prekomerna upotreba verbalne agresije.
Zabrinjava podatak da više od polovine građana (52 odsto) smatra da su neophodne veze i neformalna plaćanja za brže i efikasnije lečenje u državnim domovima zdravlja. Čak 78 odsto ispitanika uvereno je da ljudi koriste privatna poznanstva kako bi obavili neophodne lekarske preglede (najviše među građanima istočne i južne Srbije), prenosi "Politika".
Zanimljivo je da su građani stariji od 60 godina zadovoljniji i manje kritični prema radu lekara u domovima zdravlja, u odnosu na najmlađu populaciju (18–29 godina). Drugim rečima, mladi češće prepoznaju korupciju u sistemu i imaju više nepoverenja prema institucijama.
Ovo istraživanje je ukazalo da Romi, siromašni građani i nezaposleni teže dolaze do potrebnih zdravstvenih usluga u odnosu na druge građane. Takođe, problematična je informisanost građana jer gotovo polovina ispitanika ne zna kome da se obrati u slučaju da su im uskraćena prava, tačnije na zna za postojanje zaštitnika osiguranika. Više o tome čitajte
OVDE.
.jpg "Crta pokrenula kampanju")
.jpg "Plate buregdžija oko 1.000 evra, jedna novosadska pekara nudila i 2.000: Ali nema ko da radi")
Komentari 5
mita
ST
Ns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar