EK: Napredak, sporna sloboda medija

Srbija je u protekloj godini ostvarila značajan napredak u oblasti evropskih integracija, ali su neophodni dodatni napori na sprovođenju reformi, pre svega u oblasti pravosuđa i borbe protiv korupcije, kao i normalizaciji odnosa sa Prištinom, konstatuje se u godišnjem izveštaju Evropske komisije koji je danas predstavljen u Briselu.

"Srbija nastavlja da ispunjava političke kriterijume za pristupanje EU", piše u izveštaju, uz ocenu da Vlada ostaje posvećena evropskim integracijama i da je odlučno i dobro pripremljena ušla u prvu fazu pregovora o pridruživanju. "Preduzeti su koraci da se poveća efikasnost javne uprave i finansijske administracije, što uključuje novu strategiju za javnu upravu i usvajanje zakona koji omogućavaju povlačenje države iz vlasništva nad medijima", navodi se u dokumentu.

Sem toga, kaže se da je uspešnim održavanjem Parade ponosa u Beogradu prošlog meseca "dostignut važan međaš u zaštiti ljudskih prava u Srbiji", ne samo LGBT populacije nego uopšte.

Pogoršanje uslova za izražavanje slobode govora

Sa druge strane, konstatuje se da je "došlo do pogoršanja uslova za izražavanje slobode govora" i da to izaziva zabrinutost. "Komisija je uočila kontinuirani nedostatak transparentnosti vlasništva, prihoda od reklama i finansiranja medija, uz sklonost autocenzuri", navodi se u izveštaju.

EK ocenjuje da Srbija tek treba da sprovede sveobuhvatne reforme i da bi što pre trebalo pristupiti ustavnim promenama, što bi "predstavljalo odlučujući korak u pristupnim pregovorima". Izveštaj ukazuje da hitnu proceduru pri donošenju zakona treba koristiti samo kada je to zaista neophodno, kao i da je važno ojačati nezavisna regulatorna tela i postupati po njihovim preporukama.

Sumorna slika stanja privrede

Izveštaj prikazuje prilično sumornu sliku stanja srpske privrede, uz konstataciju da je privredni rast prošle godine bio 2,5 odsto, ali da je u ovoj godini došlo do stagnacije, na šta su uticale i katastrofalne majske poplave. "Stopa nezaposlenosti od 20 odsto ostaje veoma visoka, uz značajan budžetski deficit i veliko učešće nenaplativih kredita", piše u dokumentu.

Komisija je pohvalila nedavno usvojen program privrednih reformi i usvajanje novih zakona o radu, privatizaciji i bankrotstvu, kao i kresanje plata i penzija, ali je ocenila da su neophodni značajni dodatni napori da se smanji deficit, poveća efikasnost naplate poreza i uvede fiskalna disciplina.