Običaj ukrašavanja zimzelenog drveta datira još iz perioda starog Rima. Postoji nekoliko teorija o tome kako je došlo do popularizacije kićenja jelke u svetu.
U etnološkim zapisima taj običaj smatra se paganskim, a zimzeleno drveće predstavljalo je podsetnik da će zima proći i da će ponovo nastupiti proleće. U Poljskoj se jelka kitila jabukama, orasima, kolačićima, šarenim papirićima, zvezdama napravljenim od slame, mašnama i šarenim vaflima. Verovalo se da drvo ima magičnu moć koja je povezana sa setvom i uspešnim rodom u narednoj godini. Nemačka, Letonija i Estonija su najviše zaslužne za običaj kićenja jelke uoči Božića.
U tadašnjoj Livoniji, bratstvo Crnoglavih donosilo je drvo za vreme praznika u svoje kuće u Talinu i Rigi. Poslednjeg dana praznika, drvo se nosilo na glavni trg oko koga bi bratstvo plesalo. Јelku su kitili jabukama, orasima i papirnim cvećem. Nakon protestantske reformacije, jelka se kitila u višim klasama da bi vremenom običaj počele da praktikuju i niže klase. Nemci su počeli da kite jelku skupocenim dekoracijama u 18. veku i najzaslužniji su za širenje tog običaja u svetu. Vojnici su preneli običaj 1815. godine u Beč, a u 19. veku se raširio i preko okeana, pa je stigao i do Rusije. Kada je vojska tokom francusko-pruskog rata okitila jelku u vojnoj bolnici, taj običaj je postao vrlo popularan.
Od 20. veka jelke počinju da kite i crkve ih postavljaju na javnim mestima u gradovima širom sveta. Kada su crkve počele da kite jelke, često bi ih postavljale u blizini polica sa crkvenim svećama, koje su ubrzo počele da služe za dekoraciju drveta, što se kasnije razvilo u postavljanje božićnih lampica. U SAD je običaj kićenja jelke postao popularan nakon 19. veka kada su ga donijeli Nemci, a Amerikanci su ga proširili na Kanadu. Svake godine, Amerika za vreme praznika proda i do 36 miliona jelki, a Evropa čak 60 miliona. Prema verovanjima, zvezda koja se tradicionalno postavlja na vrh jelke predstavlja Vitlejemsku zvezdu, koja je tri mudraca dovela do štale gde se rodio Isus Hrist.
.jpg "Preturao po tuđoj kanti i pronašao zlato i dolare - pa ih vratio vlasniku")
Komentari 2
turista
komšija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar