Obeležen Dan oslobođenja Novog Sada u Prvom svetskom ratu

@mm
sve dok
/uradicu copy paste tudjeg teksta, zaboravih ko ga je sastavio delove/:

Već godinu dana posle ujedinjenja, u glasilu novosadskih radikala, stranke koja je najviše doprinela prisajedinjenju Vojvodine Srbiji, listu "Zastava", broj 235 od 18. XI 1919. - izašao je članak pod nazivom, "Plači Vojvodino", u kojem se, između ostalog, navodi i ovo:
"...Mi, Vojvođani, smo bili prvi koji smo bez ikakvih prethodnih pogodaba na Velikoj Narodnoj Skupštini, 25. novembra prošle godine, rešili da kidamo veze s Ugarskom i tražimo da budemo sa Srbijom jedno telo, jedna duša. Odrekosmo se i svoje privremene Vlade, da i na taj nacin dokažemo svoju lojalnost prema novoj, zajedničkoj, nam domovini...Posle smo išli još dalje. Dali smo, i davali smo, i kapom i šakom, svima i svakome...Međutim, šta se dogodilo? U naše pitome krajeve, slegoše se čete pljačkaša, razbojnika i zelenaša, te nemilice počeše isisavati srž i sokove zaprepasćene, i pod utiskom velikih događaja, opijene i bunovne Vojvodine..."
Početkom 20-tih godina u Vojvodini su masovno otpuštani činovnici Nemci i Mađari, ali i nepouzdane Lale. Zamenjuju ih Srbijanci, kao poverljiv, "državotvorni", elemenat.
"...Dolazili su bez ljubavi za Vojvodinu, revoltovani etnickim sarenilom njenog drustva, uvereni da cine patriotsko delo, pljackajuci je i degradirajuci je...remeteci narodnosni mir nas" (Vasa Stajic, 1922).

Prelazak sa srednoevropskog na balkanski nacin upravljanja, bio je kulturni sok, narocito za Vojvodinu, jer je bila predmet posebnog izrabljivanja. Evo sta je zabelezio knjizevnik Milos Crnjanski 1925 ("O Banatu i Banacanima"):
"Taj svet o Srbiji ima jedan zastareo, lep, plav, pojam...Ono sto ce izmeniti sliku Banata, i rashladiti ga, bice sistem poreza. Poreze, ogromne poreze. Ne se ko, ni koliko placa. Ne pise nigde. Iste se iznenada i odoka. Konjanik dolazi u selo, i kao Turcin, trazi harac. Nema cedulja, tacnih knjizica, upisanih imena, svako na svom mestu, npr: "Laza Gagic platio 34 forinte i pet filera", pa pecat, pa potpis, pa opet pecat, pa opet potpis, i mir do iduceg kukuruza. Sad Laza Gagic odlazi cesce na opstinu, a jednog dana istu 2000 dinara, drugog 3000, treceg 4, kad kako. I to odmah, nema tu sta...I bez pecata i potpisa...Posle dve nedelje, opet zovu. Zaboravili da zapisu porez na Begej. Posle 3 nedelje opet zovu. Zaboravili da racunaju porez na bolnicu. Posle nedelju dana, opet zovu, nije 200 dinara prirez, nego 230, i neka dokaze da je platio za Begej...Da, on neka dokaze da je platio, jer ne mogu da nadju gde je zapisan...I tako do novog kukuruza."

Novi Sad u Austrougarskoj nije bio okupiran, pa se ne moze govoriti o oslobodjenju. Takodje, Dvojna monarhija se krajem Velikog rata prakticno urusila, pa je tesko govoriti o okupaciji. Mislim da je realnije reci da je u pitanju primopredaja vlasti, a i danasnji datum bih tretirao kao Dan primopredaje vlasti.

To je oslobodjenje, a ono pre 70 godina je bila okupacija. Vojvodjanski Srbi su od Seoba tezili ka ujedinjenju, a ovi dodjosi sto su nagrnuli posle II svetskog rata neka se uzmu pod rukom sa Cankom i pravac nazad u Krajinu i Liku. A neka povedu i ostale politicare i iz opozicije i iz vlasti sa sobom.