Novosadska pozorišna scena odoleva krizi

U prestonici Vojvodine, kultura je uvek bila svakodnevni deo života i građani kao model ponašanja preferiraju ne samo uživanje u brojnim kulturnim manifestacijama, nego i redovnu posetu takozvanim klasičnim kulturnim programima, poput vizuelnih umetnosti, literarnih sadržaja i pre svega - teatra.

Novosadska pozorišna scena je uvek imala šta da ponudi, kako gradu i pokrajini, tako i na nacionalnom i međunarodnom nivou. Ipak, kao što i u drugim segmentima javnog sektora godinama postoje nagomilani problemi poput nedostatka stručnih ljudskih resursa ili sve tanjih budžeta za normalan rad, tako i ovdašnji teatri, uprkos stalnoj borbi za kvalitetnu produkciju, ne mogu uspešno funkcionisati bez sistemskih zakonskih rešenja. Pre svega, misli se na zakone iz sfere kulturne politike, ali i zakone koji sprečavaju "osveženje" ansambla ili tehničkog kadra, poput Zakona o radu.

Jedno od najpostojanijih gradskih pozorišta - Pozorište mladih, osnovano je prevashodno kao lutkarsko pozorište sa misijom promocije scenskih programa za decu i mlade, kao i rada sa mladim glumcima i rediteljima. Godine rada su od njih napravile samostalnu "teatarsku oazu", pre svega okrenutu ka mladima kao glavnoj ciljnoj grupi, što je prepoznato kako od strane grada, tako i od Ministarstva kulture.

Kako u ovom pozorištu ističu za 021, oni su ponosni na svoj glumački ansambl u minulom periodu, te je tako glumac Ivan Đurić nedavno dobio nagradu Srpskog narodnog pozorišta.

Ponosno su i na stručne saradnike, poput Nikite Milivojevića za predstavu "Naš grad", a sarađivali su i sa poznatim muzičarem i piscem Marčelom, koji je bio angažovan kao scenarista predstave "Istraživač noćnih mora", posvećene kultnom strip junaku Dilan Dogu. Uprkos krizi, oni vredno rade, te su u toku pripreme za predstavu Marije Krstić "Aska i vuk" čija će premijera biti za mesec dana, a rade i na predstavi "Kratka istorija Srbije", čiju će režiju potpisati Olja Đorđević.

Kako za 021 objašnjava direktorka Tijana Delić, njihove predstave su primer dobre prakse, jer teže održivom modelu funkcionisanja javnh kulturnih ustanova.

"Javne ustanove kulture, iako su deo budžetskog sistema, modernim načinom upravljanja mogu da urade mnogo u obezbeđivanju sredstava za produkciju mimo budžeta i sve to kanališu u kvalitet koji će vratiti publiku u pozorište. Samim tim i poverenje ljudi u kulturu", navodi ona, dodajući da je njihova publika to očigledno prepoznala, što se ogleda u velikom uspehu predstave "Državni posao".

Ova hit-predstava, inače rađena na osnovu humorističkog serijala na RTV-u, predstavljala je produkcijski izazov za Pozorište mladih. Uspeli su, kako navodi Delićeva, da kratku televizijsku formu ispričaju jezikom teatra, a prema njenim rečima, ovo je bio jedinstveni slučaj da se prilikom premijernog izvođenja karte rasprodaju bukvalno za nekoliko sati. Ona dodaje da se na ovakav način mogu, od samostalnih prihoda, nabaviti sredstava i za druge namene teatra.

Najstariji novosadski teatar, ujedno i institucija kulture, ne samo od lokalnog i pokrajinskog, nego i nacionalnog značaja - Srpsko narodno pozorište, uprkos navedenim problemima vezanim za finansijsku situaciju i zakonsku regulativnu, uspešno radi. U pripremi je čak pet premijera: Nušićeva "Autobiografija" u režiji Predraga Štrpca, balet "Romeo i Julija" u koreografiji Konstantina Kostjukova, predstava "Ostavite poruku" Borislava Čičavačkog i dve opere - Donicetijeva "Ljubavni napitak" i "Šta je smešno".

U pripremi je i prekookeanska turneja SNP-ove hit predstave "Galeb", koja je dobila čak 16 prestižnih nagrada u zemlji i regionu i koja je proglašena za jedan od pet najznačajnijih kulturnih događaja u Bosni i Hercegovini u 2013. godini.

Na upravo završenom konkursu Ministarstva kulture za savremeno stvaralaštvo, predstava "Galeb" je dobila deo sredstava za američko gostovanje i kako su, po rečima nadležnih u SNP, dobili potvrdu da je njihova predstava u ovom trenutku najbolji reprezent evropskog teatra, ponuđeno im je sedam ponuda za igranje, od kojih su odabrali najatraktivniju - Njujork.

Međutim, menadžment navodi da im prioritet nije kvantitet, nego pre svega borba za kvalitetnu produkciju. A za to je, pored stručnosti i entuzijazma potrebna i sistemska podrška. Upravnik SNP-a Aleksandar Milosavljević ističe da je veoma važno izboriti se za nastanak Zakona o pozorištu, koji bi sistemski odgovorio na specifičnosti ovih ustanova kulture.

"Moramo da budemo svesni da teatri nisu socijalna institucija. Onaj ko je odlučio da život posveti umetnosti, mora raditi na sebi. Kao što lekar ili advokat moraju nesprestano da se usavršavaju. Ne možete imati situaciju kao što mi imamo u SNP-u, da imamo baletskog igrača koji ima 60 godina radnog staža, a već 20 godina ne može da igra", objašnjava Milosavljević.

Zakon o pozorištu, prema njegovim rečima mora da predvidi slične stvari, tako da se zaštite umetnici koji su aktivni uprkos godinama, ali i da se prestane sa lošom praksom koja dovodi do toga da "čak tridesetak ljudi u SNP prima redovne mesečne plate, a godinama ništa ne rade, jer ih postojeći zakon štiti kao bele medvede".

Milosavljević ističe da treba dobro odmeriti u kojoj meri će zapošljavanje biti po ugovorima, a gde će se očuvati ideja i praksa stalnog postojećeg  ansambla. "Ne može se desiti da SNP ima više od 20 mladih igrača angažovanih preko autorskog ugovora koji nose repertoar baleta, a njihova mesta zauzimaju ljudi koji imaju i do 50, 60 godina radnog staža i ne pada im napamet da idu u penziju. Ovo su deca koja žive i rade bez adekvatnih uslova da normalno žive", kaže on za 021.

Novosadsko pozorište (Újvidéki Színház) ove godine obeležava 40 godina postojanja, a tim povodom pripremljen je bogat program, koji se obeležava u tri faze: januarskoj, aprilskoj i junskoj.

Direktor Novosadskog pozorišta Valentin Vencel napominje da bez konstantne podrške Grada, ta institucija ne bi mogla opstati svih ovih godina. "Da nema te podrške, ovo pozorište bi u proteklih 40 godina nekoliko puta moglo i da nestane. Ne samo da bi nestalo, nego nikad ne bi došlo do nivoa stvaralaštva na kojem je sada", navodi Vencel za 021.

Prema njegovim rečima, Novosadsko pozorište je uvek sebe posmatralo kao teatar koji igra pred celinom novosadske publike, jer oni jesu "manjinsko", odnosno mađarsko pozorište, ali njihova publika je šira od pomenute etničke celine kojoj u užem smislu pripadaju.

Vencel, kao glavni problem loših uslova rada, takođe navodi nepostojanje Zakona o pozorištu. "Neophodno je da imamo zakon koji reguliše rad u jednom vrlo važnom segmentu kulturne politike u Srbiji i podržavam potrebu za tim zakonom", ističe Vencel.

Uprkos navedenim problemima, ovdašnja pozorišna scena je, prema mišljenju predstavnika stručne javnosti, veoma kvalitetna. Pozorišna kritičarka Ana Tasić kaže za 021 da su novosadska pozorišta u poslednjih nekoliko sezona imala veoma značajnu produkciju.

"Tu bih posebno istakla predstavu "Galeb" Tome Janežiča u SNP-u, kao jednu od najznačajnijih predstava koje smo imali u poslednjih nekoliko godina. Slična je situacija i sa Novosadskim pozorištem, koje već mnogo godina neguje umetnički značajan repertoar i daje predstave koje su na nivou Srbije veoma značajne", smatra ona.

Dodaje da je nedavno održana premijera predstave "Neoplanta" Andraša Urbana izuzetno zanimljiva, u pogledu umetničkog i društvenog angažmana i uklapa se u kontinuitet rada Novosadskog pozorišta. "Smatram da novosadska pozorišta, generalno na mapi srpskih pozorišta imaju zaista šta da ponude i kažu i da pripadaju vrhu produkcije", završava Tasićeva. (Suzana Stojićević - suzana@021.rs)