Kao i svake godine, konsultantska firma Merser sprovela je istraživanje o troškovima života i na temelju toga uspostavila svoju lestvicu najskupljih gradova na svetu.
Merser upoređuje 214 gradova širom sveta, uzimajući u obzir cene smeštaja, prevoza, namirnica i zabave, a krajnji rezultat se zapravo može smatrati skupoćom života za stranca. Dva osnovna kriterijuma na kojima Merser izračunava životne troškove u gradovima su relativna snaga ili slabost valute ispitivanog grada u odnosu na američki dolar u proteklih 12 meseci, a drugi je kretanje cena u proteklih godinu dana u odnosu na one u Njujorku kao bazi.
Kad se sve to uzme u obzir, u Merseru su zaključili da je najskuplji grad na svetu, a ujedno i u Africi u 2014. Luanda, prestolnica Angole.
Bezalkoholno piće u restoranima Luande u proseku košta 20 evra. U restoranima brze hrane uobičajeni obrok košta u proseku 11 evra, duplo više nego u Briselu.
Mesečna plata policajca iznosi 320 evra. Kvadratni metar stambenog prostora u novogranji košta 1.700 evra, dok mesečna stanarina za garsonjeru iznosi 2.500 evra a za kuću čak 7.500 evra.
Na drugom mestu najskupljih gradova sveta, a ujedno i Afrike, za život stranaca je još jedan afrički grad, Ndžamena, prestonica Čada jedne od najsiromašnijih zemalja sveta. Ovaj grad se našao na listi iznad Hong Konga, Singapura, Ciriha, Ženeve i Tokija. Ndžamena je grad petrodolara, ali i novogradnje.
Treći najskuplji afrički grad je Viktorija, poreski raj Šejšela. Ovaj grad sa 25.000 stanovnika na globalnoj listi je 13. najskuplji grad. Veliki priliv deviza potiče od skupog turizma, izvoza vanile kao i sapuna od oklopa morskih kornjača, ali i zahvaljući tome što ovaj grad slovi za diskretan poreski raj.
Četvrti najskuplji grad Afrike je prestonica Gabona Libervil koji je na globalnoj listi Mersera zauzeo 19. poziciju, posle Njujorka, kineskog Šendžena i Tel Aviva. Ogromne razlike između siromašnih i bogatih dominiraju u prestonici Gabona u kojoj nezaposlenost dostiže 20 odsto, a siromašni čine 33 odsto stanovništva.
Peti najskuplji afrički grad je Kinšasa, prestonica Demokratske Republike Kongo koja u ogromnoj meri zavisi od uvoza i u kojoj cveta ilegalna trgovina dijamantima i mineralima. Cena večere u luksuznijem restoranu u proseku košta 100 evra koliko je potrebno platiti i za iznajmljivanje taksija na čitav dan. Veliki broj stanovnika ovog grada nema dovoljno sredstava da se pristojno obuče, a ni nahrani pa su primorani da gaje povrće po trotoarima.
Na šestom mestu je Lagos, najnaseljeniji grad Nigerije koji broji 12 miliona stanovnika, koji je na globalnoj listi zauzeo 25. mesto. Čaša džin tonika u restoranu, u proseku, košta 24 evra, tri puta više nego u Parizu. Za iznajmljivanje garsorenje u kvartu gde uglavnom živi srednja klasa potrebno je izdvojiti 1.300 evra mesečno, a kirija se plaća unapred za dve godine.
Na sedmom mestu najskupljih gradova u Africi je glavni grad Republike Kongo, Brazavil, koji je ujedno i rečno pristanište u donjem toku reke Kongo. U elitnom restoranu obrok u proseku košta 60 evra, koliko i prosečna mesečna plata nastavnika, a pivo pet evra. Za iznajmljive kuće u centru grada potrebno je mesečno izdvojiti 1.500 evra. Mesečni računi za struju, vodu, komunalije su niski srazmerno platama građana.
Osmi najskuplji afrički grad je Bamako, prestonica Malija, koji je ujedno 29. najskuplji grad na svetu. Cene su vrtoglavo porasle, posebno hrane i goriva usled političke krize u zemlji koja je izbila 2012.
Na devetoj poziciji liste našao se glavni i najveći grad Gvineje, Konakri sa preko 1.800.000 stanovnika. On je 34. najsuplji grad na svetu. Za mesečnu stanarinu jednosobnog stana u kome ima struje i vode, što često nije slučaj u domovima lokalnog stanovništva, treba izdvojiti 2.000 evra. Za radnika obezbeđenja u ovoj nebezbednoj zemlji potrebno je izdvojiti 50 evra mesečno. Nastavnička plata na mesečnom nivou jedva da dostiže 35 evra, što je dovoljno da se kupe dva džaka pirinča.
Na desetom mestu je Dakar, prestonica Senegala, koji se na globalnoj listi našao na 40. mestu. Cena robe široke potrošnje je visoka posebno za siromašno lokalno stanovništvo. Kilogram šećera u ovom gradu košta 1,50 evra, a litar benzina 1,20 evra. Priprema obroka za osam osoba sa pilećim prilogom staje više od 10 evra. Kvadratni metar stambenog prostora u novogradnji košta 1.500 evra. Mesečna plata nastavnika je 300 evra, a ministarska šest puta veća, ne računajući ostale povlastice ljudi na vlasti.
Komentari 1
ns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar