Psiholozi: Učestalo korišćenje društvenih mreža dovodi do digitalne demencije i deficita pažnje
Učestalo korišćenje društvenih mreža sve više dovodi do digitalne demencije i deficita pažnje, kao i do depresivnog sentimenta i krize identiteta izazvane socijalnim pritiscima.
Foto: Pixabay
Psihološkinja Ana Vlajković je, govoreći za Tanjug, izjavila da postoji zvanični pojam digitalne demencije, koja predstavlja gubitak određene funkcije, a najveći problem je deficit pažnje, kao i gubitak funkcije pamćenja.
"Mi smo digitalni došljaci, nismo digitalni urođenici i tu je razlika, jer digitalni urođenici su po svetskim standardima rođeni posle 1985, a svi mi koji smo rođeni pre toga pokušavamo da nađemo neki balans", kaže ona.
Vlajković napominje da danas jednostavno više nema potrebe da se pamti.
"To je zato što imamo uređaje, ali postoji nešto što se zove kritičko filtriranje informacija. Znači, ono što ja pročitam na internetu, onda to proverim još u tri, četiri izvora, pa proverim u stručnoj literaturi da li to stvarno jeste tako", navodi ona.
Ističe da je to ono što novim generacijama nedostaje.
"Oni prihvataju informaciju i ne uzimaju je kritički", ističe psiholog.
Dodaje da sve više ljudi ima kratkoročnu memoriju, jer im dugoročna više nije potrebna.
"Pored toga, ono što primećujem ne samo kod sebe, već i kod klijenata, jeste da se sve veći broj njih javlja sa osećanjem generalizovane anksioznosti u pogledu budućnosti", napominje stručnjakinja.
Prema njenim rečima, javlja se jedan depresivni sentiment oko toga da li su životni izbori bili dobri.
"Da li su moje odluke do sada bile okej, da li treba naći drugi način da se nečim bavim u životu, da li je ovo prava stvar za mene", navodi Vlajković.
Ističe i da sve više ljudi ima krizu identiteta.
"Tu postoji jedan socijalni pritisak da se recimo objavljuju fotografije, kao na primer kada su parovi u pitanju, pa iako im, kao, uopšte nije do toga, već da, kao, učine partneru", kaže psihološkinja.
IT stručnjak Strahinja Dević napominje da očigledno postoji zavisnost od društvenih mreža.
"Mi kroz mreže jednostavno skrolujemo, jer one su onako privlačne, fleš, sijaju i to je dopamin čist", navodi on.
Dodaje da je sada situacija da većina ljudi uopšte ne uživa u tome, nego im je bitnije da neko drugi to vidi.
"I sada se trudimo da delujemo kako svi živimo jedan divan i idiličan život. I to je isto kao i alkohol, kao i cigarete, kao i narkotici. Znači, nije alkohol loš - mnogo alkohola je loše. Znači, društvene mreže nisu same po sebi loše - mnogo društvenih mreža su loše", ističe Dević.
Prema njegovim rečima, zato s razlogom mora postoji zakonska regulativa.
"Mi ne ograničavamo društvene mreže na pravi način, pa je najčešća laž na internetu da neko ima 18 godina i to niko ne proverava", ističe stručnjak.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Kilogram sala nije lako skinuti: Evo koliko je i koje aktivnosti potrebno za to
23.06.2025.•
3
Gubitak jednog kilograma masti možda zvuči kao jednostavan cilj, ali iza te brojke krije se ozbiljan trud i veliki kalorijski deficit.
Zaboravljena mahunarka koja snižava holesterol i pritisak i pomaže kod mršavljenja
22.06.2025.•
2
Bob je mahunarka koja je pomalo zaboravljena superhrana, a donosi mnogobrojne zdravstvene prednosti našem organizmu.
U Rusiji na dobrovoljcima testiraju vakcine protiv raka
22.06.2025.•
0
Rusija je započela kliničko ispitivanje nove onkolitičke vakcine "Enteromiks", u istraživanju je angažovano 48 dobrovoljaca, a do sada su zabeleženi minimalni toksični efekti nakon primene vakcine.
Koliko dugo i učestalo trenirati: Kraći treninzi takođe daju dobre rezultate
21.06.2025.•
0
Nedostatak vremena je često glavni razlog za preskakanje treninga, posebno kada se dnevne obaveze neočekivano nagomilaju.
Kako izabrati kvalitetan probiotik: Pomozite svojim dobrim bakterijama
21.06.2025.•
0
Probiotici su dobre bakterije koje u našim crevima predstavljaju odbranu od štetnih bakterija.
Kako nedostatak sna utiče na glad i izbor hrane?
20.06.2025.•
1
Ako ste u kasnim večernjim satima ostali budni, gledajući sadržaje na telefonu, kompjuteru ili ste ispratili neki TV sadržaj, probudićete se umorni i razdražljivi.
Da li koristite dovoljno kreme za sunčanje?
20.06.2025.•
2
Redovna i pravilna upotreba kreme za sunčanje, uz dodatnu fizičku zaštitu, ključna je za izbegavanje opekotina i dugoročnih oštećenja kože.
Što jednostavnija, to zdravija: Da li kafa može da produži život?
20.06.2025.•
0
Ljubitelji crne kafe imaju razloga za radost – nova naučna studija pokazuje da ispijanje kafe bez dodataka, poput mleka, pavlake ili šećera, može biti povezano s manjim rizikom od prerane smrti.
Parabeni u kozmetici: skriveni otrovi koje svakodnevno nanosimo
20.06.2025.•
0
Parabeni su hemijska jedinjenja – esteri para-hidroksibenzojeve kiseline – koja se masovno koriste kao konzervansi u kozmetičkim, farmaceutskim i prehrambenim proizvodima.
Prekomerno korišćenje veštačke inteligencije nas zaglupljuje
19.06.2025.•
9
Istraživanje je pokazalo da upotrebom četbotova rizikujemo da postanemo manje inteligentni i ugrozimo razvoj kritičkog mišljenja, pamćenja i jezičkih veština.
Jod je tu da pomogne u zaštiti od letnjih infekcija
19.06.2025.•
0
Letnji meseci često sa sobom donose i neželjene goste – virusne i bakterijske infekcije.
Akcija besplatnog testiranja muškaraca markerom specifičnim za prostatu do kraja juna
18.06.2025.•
6
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" najavio je akciju besplatnog testiranja muškaraca markerom specifičnim za prostatu PSA.
Sada možete prepoznati i prijaviti prisustvo ambrozije preko aplikacije
18.06.2025.•
0
Pokrenuta je mobilna aplikacija AmbTrack koja građanima omogućava da prepoznaju i prijave prisustvo ambrozije.
Australija će dozvoliti gej muškarcima da doniraju krv i plazmu
18.06.2025.•
0
Australija će ukinuti dugo primenjivana pravila koja su zabranjivala homoseksualnim i biseksualnim muškarcima da doniraju krv i plazmu.
Biciklista koji je povređen kad ga je oborio pijani vozač prvi koji je dobio 3D štampano lice
17.06.2025.•
1
Biciklista koji je zadobio teške povrede lica nakon što ga je pijani vozač oborio sa bicikla, jedan je od prvih pacijenata koji su dobili 3D štampano lice.
Mapirane mutacije koje pokreću Alchajmerovu bolest
16.06.2025.•
0
Naučnici sa Instituta za bioinženjering Katalonije prvi put su detaljno opisali kako se tačno pokreće formiranje amiloidnih plakova u mozgu, što je ključna karakteristika Alchajmerove bolesti.
EU ima plan da drastično podigne cenu cigareta
15.06.2025.•
5
Pušačima u Evropskoj uniji preti značajan udar. Kako piše nemački Bild, Evropska komisija pod vođstvom Ursule fon der Lajen poziva zemlje članice da znatno povećaju poreze na duvan.
.jpg "Klima uređaji: Spas od vrućina ili rizik za zdravlje?")
Klima uređaji: Spas od vrućina ili rizik za zdravlje?
14.06.2025.•
4
Na vrhuncu epidemije tuberkuloze u 19. veku, lekari su počeli da savetuju ljude da izlaze napolje kako bi pobegli od "lošeg vazduha" u svojim domovima.
Zabrinjavajuća statistika: U Srbiji od raka pluća svaki dan umre 13 osoba
14.06.2025.•
8
Svaka treća punoletna osoba u Srbiji puši, a svaki deseti osnovac je aktivni pušač, a to su podaci Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
U Srbiji oko 400 obolelih od cistične fibroze: Novi inovativni lek stiže u avgustu
14.06.2025.•
0
U Srbiji trenutno ima oko 400 pacijenata obolelih od cistične fibroze, u avgustu bi trebalo da bude dostupan novi lek koji će, samo jednom tabletom dnevno, svesti simptome bolesti na minimum.
Pogledajte koje su razlike između netolerancije na gluten i celijakije
13.06.2025.•
0
Iako netolerancija na gluten i celijakija dele mnoge slične simptome, jedna može izazvati oštećenje creva i neuhranjenost. Dakle, koja je razlika?
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar