Mast, slanina i luk - evo zašto je dobro da ih jedete
Kada pomislimo na zdravu ishranu, nju čine: voće, povrće, integralne žitarice, zdrava biljna ulja, semenke, orašasti plodovi...
Foto: Pixabay
No, postavlja se pitanje šta je sa tradicionalnim namirnicama, koje su pređašnje generacije rado koristile?
U nastavku otkrijte koja je uloga masti, slanine i luka, i koliko treba da budu zastupljeni na trpezi.
Svinjska mast
Mast jedna je od onih kontroverznih namirnica oko koje se i dan danas diže prašina u smislu da li je treba jesti ili zaobići. Iako se dugi iz godina smatrala lošom namirnicom, svinjska mast ima brojne benefite ako se koristi pravilno i umereno.
Iako se u kontekstu svinjske masti uvek spominju zasićene masti i holesterol, ona ima oko 40 odsto zasićenih masti, oko 50 odsto mononezasićene masti (najviše oleinske i palmitoleinske) i oko 10 odsto polinezasićenih masti (linolna, linolenska, arahidonska i DHA).
Svinjska mast bogata je vitaminima A, D i E, no osim toga, kao i sva ostala ulja i masnoće, sadrži i dosta kalorija zbog čega treba biti umeren. Zapravo, dnevni kalorijski unos iz masti ne bi trebalo da prelazi maksimalnih 30 odsto.
Osim što masnoće iz masti generalno pomažu i u apsorpciji vitamina, svinjska mast sadrži holesterol koji se u telu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.
Svinjska mast idealna je za prženje i termičku obradu hrane, jer pokazuje najveću otpornost pri visokim temperaturama. Odnosno ima visoku tačku dimljenja, zbog čega je jedno od najstabilnijih ulja za termičku obradu pri povišenim temperaturama.
Slanina
Masti u slanini su oko 50 odsto mononezasićene, a veliki deo njih je oleinska kiselina, ona ista koja se nalazi i u hvaljenom maslinovom ulju. Preostala masnoća u slanini je 40 odsto zasićena i 10 odsto višestruko nezasićena, uz pristojnu količinu holesterola. Holesterol u ishrani bio je problem u prošlosti, ali danas znamo da njegov unos može da ima manje efekte na nivo holesterola u krvi.
Iako se i dalje veruje da visok unos zasićenih masnoća može da poveća određene činioce rizika za bolesti srca, studije još nisu nisu uspele da dokažu nikakve konkretne veze između unosa zasićenih masti i bolesti srca.
Meso je generalno izvor brojnih nutrijenata, pa tako i slanina. Osim proteina, u njoj možemo naći vitamine B grupe, selen, fosfor, gvožđe, cink, itd. Još jedna stvar koju moramo da imamo na umu kod unosa slanine je činjenica da sarži dosta soli zbog čega ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska treba da budu oprezni.
Ukoliko kupujete slaninu, pripazite na mogući dodatak nitrata i nitrita koji, ako se podvrgnu visokoj temperaturi, prelaze u kancerogeni nitrozamin. Zbog toga bi slaninu najbolje bilo jesti u prirodnom obliku, a izbegavati prženje na visokim temperaturama.
Na kraju, slanina je namirnica koja se ne jede u velikim količinama. Iako sadrži oko 400 kalorija na 100 g i oko 40 odsto od toga je masnoća, vrlo je kvalitetna namirnica koja može i te kako da nađe mesto na tanjiru - ključ je, naravno, u umerenosti i pravilnom baratanju ovom namirnicom u kuhinji.
Luk
Luk je bogat hranjivim materijama, ima malo kalorija, ali puno vitamina i minerala. Jedna srednja glavica luka ima samo 44 kalorije, ali donosi znatnu dozu vitamina, minerala i vlakana.
Ovo povrće ima posebno visok sadržaj vitamina C, koji je uključen u regulaciju imuno sistema, proizvodnju kolagena, obnovu tkiva i apsorpciju gvožđa. Vitamin C takođe deluje kao snažan antioksidans u vašem telu, štiteći vaše ćelije od oštećenja uzrokovanih nestabilnim molekulima koji se nazivaju slobodni radikali.
Luk je takođe bogat vitaminima B, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6 - koji igraju ključnu ulogu u metabolizmu, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i funkciji nerava.
Pročitaj još
Kalijum je zaslužan za normalnu ćelijsku funkciju, ravnotežu tečnosti, pravilan rad nervnog sistema, rad bubrega i kontrakciju mišića. Luk sadrži antioksidanse i jedinjenja koja se bore protiv upala, smanjuju nivo triglicerida i holesterola - a sve to može da smanji rizik od srčanih bolesti.
Njihova snažna protivupalna svojstva takođe mogu da pomognu u smanjenju visokog krvnog pritiska i zaštiti od krvnih ugrušaka. Takođe, dokazano je da luk smanjuje nivo holesterola.
Zbog mnogih korisnih jedinjenja koja se nalaze u luku, njegova konzumacija može da pomogne u smanjenju visokog šećera u krvi. Luk ima antibakterijska svojstva i podstiče zdravlje sistema za varenje, što može da poboljša imuno funkciju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Moguće poskupljenje Nutele
30.10.2025.•
7
Nutela bi mogla uskoro da poskupi zbog lošeg roda lešnika u Italiji, prema podacima lokalnih poljoprivrednih udruženja.
Objavljena lista najboljih čokolada na svetu: Italija i Francuska na vrhu
26.10.2025.•
5
Prema najnovijem rangiranju sajta TasteAtlas, najbolje ocenjene čokolade na svetu dolaze iz Evrope, a dominiraju Italija, Francuska, Belgija i Švajcarska.
Italija i dalje proizvodi i izvozi najviše testenine
26.10.2025.•
0
Evropska unija proizvela je tokom prošle godine ukupno šest miliona tona testenine, u vrednosti od 9,1 milijarde evra, pre svega zahvaljujući ključnom doprinosu Italije, objavio je Evrostat.
Naučnici otkrili zašto je "najskuplja kafa na svetu" posebnog ukusa
26.10.2025.•
0
Kopi luvak, poznata i kao "kafa iz izmeta cibetke", već godinama važi za jednu od najskupljih i najegzotičnijih kafa na svetu.
Francuskom farmeru ukradeno dva miliona oraha vrednih 8.000 evra
26.10.2025.•
3
Jedan francuski farmer podneo je tužbu nakon što mu je ukradeno dva miliona oraha, pri čemu je pretrpeo neto gubitak između 6.000 i 8.000 evra.
Mekić: Proja zasluženo svrstana u 50 najboljih hlebova sveta, u Srbiji je nezaobilazna
23.10.2025.•
4
Profesor poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Cvijan Mekić istakao je da je CNN, svrstavši proju u 50 najboljih hlebova sveta, napravio dobar izbor jer je proja visokokvalitetan nutritivni proizvod.
Pad broja dece alergične na kikiriki zbog preporuka nutricionista
22.10.2025.•
0
Ažurirane prehrambene smernice u SAD značajno su smanjile broj dece sa specifičnim alergijama na hranu.
Objavljena nova lista 10 najgorih jela koja se jedu u Srbiji
19.10.2025.•
12
Prema najnovijoj listi gastro-vodiča TasteAtlas čak deset jela našlo se na listi najlošije ocenjenih specijaliteta iz Srbije, prema mišljenju korisnika širom sveta.
Skinula lososa sa trona: Pogledajte koja riba se smatra najzdravijom
15.10.2025.•
3
Ljubitelji morskih plodova biće oduševljeni kada otkriju da jedna posebna vrsta ribe donosi izvanredne zdravstvene koristi.
"Plazma" u Nigeriji: "Bambi" proizvodi keks u Africi
15.10.2025.•
7
Kompanija "Bambi" saopštila je da je u Lagosu, u Nigeriji, počela proizvodnja njenog poznatog brenda, keksa "Plazma".
Ako vam rižoto ispada slepljen: Sigurno pravite jednu od ovih grešaka
12.10.2025.•
1
Priprema rižota možda izgleda jednostavno, ali svi koji su ga barem jednom kuvali znaju da između kremastog i lepljivog postoji tanka granica.
Osam macutake pečuraka prodato za 4.800 evra
12.10.2025.•
0
Osam pečuraka macutake, koje su uzgojene u Tambasasajami na zapadu Japana, prodate su na pijaci u tom gradu po ceni od 850.000 jena (oko 4.800 evra).
Cene kakaoa drastično pale - ali to ne znači da će čokolada u Srbiji biti značajno jeftinija
12.10.2025.•
4
Cene kakaoa pale su na najniži nivo u poslednjih 20 meseci, čime je okončan dramatičan dvogodišnji rast koji je uzburkao tržište i pritiskao proizvođače čokolade širom sveta.
Kineske instant nudle iz supermarketa - šta je u njima i šta zapravo jedemo?
12.10.2025.•
12
Instant nudle - kineskei rezanci u kartonskim ili plastičnim kutijama i kesama retko ko nije barem jednom probao.
Evropski parlament zabranio upotrebu termina "šnicla" za proizvode bez mesa
08.10.2025.•
8
Evropski parlament je danas glasao za zabranu upotrebe termina kao što su šnicla (steak), kobasica i hamburger za proizvode koji ne sadrže meso.
SAD uvode carine od 107 odsto na italijansku testeninu
05.10.2025.•
0
Sjedinjene Američke Države najavile su da će od 1. januara 2026. godine uvesti carine u visini od 107 odsto na italijansku pastu, čime bi jedan od najvažnijih sektora italijanskog izvoza mogao biti ozbiljno ugrožen.
VIDEO Možda zvuči čudno: Komad crne čokolade daje bolji ukus bolonjez sosu
05.10.2025.•
3
U poslednje vreme Tiktok i Instagram preplavljeni su videima kuvara i food blogera koji u svoj bolonjez sos dodaju - kockicu tamne čokolade.
Ovaj neobični sastojak može da poboljša ukus vaše kafe: Evo kako
03.10.2025.•
0
Strastveni ljubitelji kafe uvek nastoje da poboljšaju doživljaj svoje omiljene šoljice.
Naučnici osvojili Ig Nobelovu nagradu proučavajući - sos za testeninu
01.10.2025.•
0
Na svečanosti održanoj na Harvardu i MIT-u dodeljene su Ig Nobelove nagrade, koje slave naučne radove koji su istovremeno zabavni i podsticajni za razmišljanje.
Švedski grad ima problema sa 2.000 tegli Nutele
01.10.2025.•
8
Švedski grad Malme ima mnogo problema, što se prvenstveno odnosi na kriminal. Odnedavno ima još jedan problem, a to je mnogo tegli Nutele.
Drastično skočila cena keksa u Nemačkoj - pa ga niko ne kupuje
22.09.2025.•
3
Od kraja avgusta cene "spekulas" keksa u Nemačkoj su drastično skočile, pa se njihove zalihe na rafovima prodavnica gomilaju.
Komentari 7
Sabahudin
jova limanac
Slanina?
Em skupa, em puna hemije i vode, em gumena-nezrela, ni u jednom marketu se ne može naći prava zrlela ukusna slanina. Takva slanina se ne može pržiti pa da pušta svoju mast, nego se mora pržiti na masti/ulju, pri čemu pišta vodu.
Pitanje je da li je i privatni proizvođači prave po "starinski", jer ako rade naveliko, tu je već zastupljena hemija.
Slanina od nezrele svinje je žvakaća guma, a plus - ne odstoji u pušnici(veštačka aroma dima) a ni na vazduhu da se dobro ocedi i osuš.
Prema tome, sve što nam se nudi kao slanina, ni malo ne liči na pravu slaninu.
Pa ko voli tako - nek' izvoli.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar