Sve više ljudi, naročito mladih, izbegava da telefonira - ovo su razlozi
Nakon prvog telefonskog razgovora u istoriji prošlo je 150 godina i nikada nije bilo lakše pozvati nekoga, ali za neke ljude podizanje slušalice i dalje je veoma teška stvar.
Foto: Pixabay
"Gospodine Votsone, dođite ovamo, želim da razgovaram s Vama." Tim rečima Aleksander Grejem Bel uveo je revoluciju u komunikaciju. To su bile prve reči koje su razumljivo prenete na daljinu - prvi telefonski poziv. Dana 14. februara 1876. Bel je podneo zahtev za patent za svoj izum, označivši uspon govorne komunikacije kao primarnog načina na koji ljudi ostaju povezani, piše Dojče vele.
Komunikacija u realnom vremenu i na daljinu zadivila je one koji su je prvi put iskusili. "Divan izum", napisao je 1877. godine list "Wichita City Eagle" iz Kanzasa. Opisao je publiku koja je počela burno da aplaudira nakon demonstracije telefona.
Promena preferencija
Iako je trebalo još nekoliko decenija da telefon uđe u svakodnevni život, danas je pozivanje nekoga jednostavnije nego ikada. Mobilni telefoni omogućili su razgovor dok hodamo ulicom, vozimo ili čak koristimo kupatilo - čini se da gotovo da nema ograničenja kada i gde možemo da uputimo telefonski poziv. Ipak, za mnoge to više nije glavna komunikaciona opcija kakva je nekada bila.
Od imejla do jednostavne SMS-poruke, aplikacija za razmenu poruka i platformi društvenih mreža, načini komunikacije su se umnožili, a čini se da se komunikacione preferencije menjaju, pri čemu se sve češće prednost daje tekstualnim porukama.
Prema međunarodnom istraživanju YouGova iz decembra 2023. godine, SMS ili tekstualne poruke najpopularniji su oblik lične komunikacije - 40 odsto ispitanika navelo ih je kao prvi izbor. Pozivi na mobilni telefon bili su drugi, sa 29 odsto, dok pozivi na fiksni telefon čine svega tri odsto komunikacije.
Čini se da se ove preferencije razlikuju po generacijama: mlađi se sve više udaljavaju od telefona kao prvog izbora. Isto istraživanje pokazalo je da je sklonost ka tekstualnim porukama najveća među ispitanicima od 18 do 24 godine, dok je najveća sklonost ka telefonskim pozivima - i mobilnim i fiksnim - zabeležena među onima starijim od 55 godina.
"Tiha generacija"
Zbog sklonosti pisanim porukama, generacija Z (a ponekad i milenijalci) dobila je naziv "tiha generacija" ("The mute generation").
"Rekla bih da su to pre svega mladi ljudi koji su se navikli da se većina naše komunikacije odvija putem tekstualnih ili audio-poruka", objašnjava Lea Uc, i sama milenijalka. Ona vodi nemački podkast "Telephobia", u kojem pomaže ljudima svih uzrasta da obave posebno teške i emotivne telefonske razgovore.
Mladi su odrasli uz druge oblike komunikacije i navikli se na njih. Navikli su da pažljivo biraju reči i emodžije, brišu ili uređuju već poslate poruke i zadržavaju kontrolu nad tim kada će pročitati ili čak primiti poruku od nekoga.
"Oni koji su odrasli uz ovakav način komunikacije verovatno su ga internalizovali potpuno drugačije od starijih ljudi", rekla je za Dojče vele.
Za mlade, spontano pozivanje nekoga može delovati čak i nepristojno, kao sebičan zahtev za tuđim vremenom. Možda je to razlog što je britansko istraživanje Uswitcha iz aprila 2024. pokazalo da 68 odsto osoba od 18 do 34 godine preferira unapred dogovorene pozive.
"Ako pošaljete tekstualnu poruku, to daje osećaj: 'Možete da odgovorite kada vam odgovara, ne želim da vas uznemiravam, možda trenutno niste dostupni'", kaže Uc.
Neprijatan telefonski poziv?
Međutim, čak i stariji, koji su skloniji telefoniranju, mogu osećati nelagodu i oklevanje u vezi s telefonskim pozivima. Amit Kumar je vanredni profesor marketinga, psihologije i neuronauke na Univerzitetu Delaver. Proučavao je očekivanja ljudi u vezi s glasovnim pozivima i kako se ona porede sa stvarnim ishodima. U više studija utvrdio je da ljudi očekuju da će glasovni pozivi biti neprijatniji od tekstualne komunikacije - i da se to uverenje očigledno zadržava kroz generacije.
"Dokazi koje imamo ukazuju na to da nije bilo značajnih razlika u zavisnosti od starosti učesnika", rekao je za Dojče vele.
I mladi i stari misle da će telefonski razgovor biti neprijatno iskustvo. Ipak, naglašava da je potrebno više studija koje se posebno bave uticajem uzrasta.
Kumar ističe da što više iskustva neko ima u nečemu, to će njegova očekivanja biti realnija.
"Ako ljudi češće pokušavaju da telefoniraju, veća je verovatnoća da će tačno proceniti koliko je to neprijatno. Ali problem je u tome što, ako ne pokušaju, ne mogu ni da nauče."
A kada pogrešna očekivanja potraju, to nas može navesti da radije šaljemo poruke nego da se javimo na telefon, objašnjava on.
Molim te, javi se!
Uprkos strahu i nelagodnosti, ljudi - uključujući mlade - i dalje žele da o određenim stvarima budu obavešteni telefonom. Istraživanje Uswitcha pokazalo je da bi se 53 odsto ispitanika od 18 do 24 godine uvredilo ako ne bi dobili telefonski poziv povodom srećnih ili važnih događaja, poput veridbe ili rođenja deteta.
S druge strane, teške teme su takođe one o kojima bi mnogi radije razgovarali telefonom nego putem SMS-a - kada uspeju da prevaziđu svoje rezerve prema biranju broja. Učesnici podkasta zovu i govore o vrlo intimnim i ličnim stvarima - od suočavanja s nasilnikom iz detinjstva, preko razgovora s davno izgubljenim članovima porodice, do povezivanja s vozačem koji je izazvao tešku saobraćajnu nesreću.
Pročitaj još
"Mislim da je onome koji zove obično jasno da o takvim temama ne može da se razgovara u tekstualnom četu", kaže ona. Za Uc, telefonski poziv je "idealna tačka" koja nudi emotivnu povezanost uz sigurnost distance.
"To je veoma lična veza, ali istovremeno nije toliko emotivno zahtevna kao susret uživo."
A ako je povezanost ono što se traži, telefonski poziv ima mnogo toga da ponudi.
"Otkrili smo da su ljudi zapravo formirali znatno jače veze kada su komunicirali telefonom nego putem tekstualnih medija", kaže Kumar, pozivajući se na svoja istraživanja.
A očekivanja o neprijatnosti? Pogrešna su. Ljudi zapravo ne doživljavaju telefonske razgovore kao išta neprijatnije od tekstualne komunikacije.
"Ti strahovi su pomalo izmišljeni. Mislimo da će biti pomalo čudno razgovarati s nekim telefonom. Kada zaista komuniciraju s nekim koristeći svoj glas, osećaju se povezanije", objašnjava on.
Zanimljivo je da su Kumarove studije pokazale da video-pozivi ne dovode do jačih veza od glasovnih poziva. Čini se da je povezujuća snaga i dalje pre svega - u glasu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
Svakog dana 2.600 novih milionera: Globalno bogatstvo oborilo višegodišnji rekord
30.06.2026.•
0
Prema godišnjoj analizi švajcarske banke UBS, globalno bogatstvo je tokom 2025. godine raslo najbržom stopom u poslednjih nekoliko godina, zbog čega se u svetu svakodnevno stvaralo oko 2.600 novih milionera.
Mali vodič kroz muški stil: Kako odabrati košulju koja savršeno pristaje svakoj prilici?
30.06.2026.•
0
Bilo da se pripremate za važan poslovni sastanak, svečani događaj, ili jednostavno želite da izgledate doterano u opuštenoj večernjoj šetnji, jedan komad garderobe igra ključnu ulogu u svakoj kombinaciji - košulja.
Na današnji dan: Huligani nasilno sprečili Prajd u Beogradu, ukinut poslednji paket sankcija SRJ
30.06.2026.•
3
Ovo je pregled najbitnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 30. jun, u svetu i kod nas.
Boostovanje bussiness efficiency-a: Razumete li pidžin jezik?
29.06.2026.•
4
U marketingu, prodaji i IT-ju sve češće se komunicira jezikom koji nije ni engleski, ni srpski, već nešto između. Takav jezik se u lingvistici zove pidžin.
Na današnji dan: Rođeni Petar Kočić i Sent Egziperi, Ana Brnabić postala premijerka
29.06.2026.•
0
Ovo je pregled najbitnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 29. jun, u svetu i kod nas.
Koja je najbolja zaštita vozila od toplote?
28.06.2026.•
1
Postoje različite metode koje se mogu koristiti za sprečavanje preteranog zagrevanja unutrašnjosti automobila od sunčeve svetlosti.
Zbog klimatskih promena: Bakterija koja izjeda meso mogla bi da se proširi evropskim plažama
28.06.2026.•
1
Sada kada je leto zvanično počelo, milioni turista s nestrpljenjem očekuju svoje odmore i, u mnogim slučajevima, odlaze na plažu kako bi uživali.
Češka planira da potpuno zabrani mobilne telefone u školama od 2027. godine
28.06.2026.•
3
Češka vlada podnela je predlog zakona o zabrani korišćenja mobilnih telefona u školama, počev od septembra 2027. godine.
Britanski sudovi imaju toliko zaostalih predmeta - rešavanje bi moglo da traje 300 godina
28.06.2026.•
0
Zaostali predmeti krivičnih sudova u Engleskoj i Velsu mogli bi da budu rešeni tek za gotovo 300 godina ukoliko ne budu sprovedene reforme kojima bi se smanjio broj suđenja pred porotom.
Australija udvostručuje kazne za platforme koje krše zabranu društvenih mreža maloletnicima
28.06.2026.•
0
Australijska vlada saopštila je danas da će udvostručiti maksimalnu kaznu za platforme koje krše zakone o minimalnoj starosti za korišćenje društvenih mreža na 99 miliona dolara (oko 86,9 miliona evra).
Najduža italijanska reka počela je da presušuje
28.06.2026.•
5
Najduža italijanska reka Po počinje da presušuje, a poljoprivrednici strahuju od suše, preneli su evropski mediji.
VIDEO Testira se "pametan auto-put" u Kaliforniji: Čekate duže da biste stigli brže
28.06.2026.•
0
Saobraćajne gužve problem su sa kojim se bore gradovi širom sveta, a vlasti u Kaliforniji sada testiraju neobično rešenje koje bi moglo da promeni način upravljanja saobraćajem.
Odlomci iz Biblije postaju deo obavezne školske lektire u Teksasu
28.06.2026.•
5
Državni odbor za obrazovanje savezne američke države Teksas izglasao je da odlomci iz Biblije postanu deo obavezne školske lektire u javnim školama.
Na današnji dan: Ubistvo Franca Ferdinanda, Kosovska bitka, Vidovdanski ustav, izručenje Miloševića
28.06.2026.•
0
Ovo je pregled najbitnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 28. jun, u svetu i kod nas.
Švajcarski glečeri se tope velikom brzinom zbog toplotnog talasa
27.06.2026.•
0
Sneg i led na švajcarskim glečerima tope se alarmantnom brzinom zbog toplotnog talasa u Evropi, upozorili su danas stručnjaci iz švajcarske službe za praćenje glečera GLAMOS.
U Nemačkoj juče izmerena rekordna temperatura od 41,3 stepena Celzijusa
27.06.2026.•
0
Prema podacima Nemačke meteorološke službe (DWD) juče je bio najtopliji dan ikada zabeležen u toj zemlji, sa rekordnih 41,3 stepena Celzijusa, koliko je izmereno na meteorološkoj stanici u Sarbrikenu, na jugozapadu.
Na današnji dan: Prvi ženski časopis, prva nuklearna elektrana, Tadić na čelu Srbije i zakon o samoupravljanju
27.06.2026.•
1
Ovo je pregled najbitnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 27. jun, u svetu i kod nas.
Na današnji dan: Streljan Apis
26.06.2026.•
2
Donosimo vam pregled događaja koji su se dogodili na današnji dan, 26. jun.
Kratke pantalone na poslu i spavanje u parkovima: Toplotni talas menja svakodnevicu Pariza
25.06.2026.•
2
U Parizu je 20 tona leda spremno za pomoć žrtvama vrućine i stavljeno na raspolaganje službi prve pomoći, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Francuske.
Razlika u sunčanju nekad i danas: Kako su se promenile navike i svest o zaštiti od sunca?
25.06.2026.•
1
Generacije koje su letovale šezdesetih i sedamdesetih godina odrastale su u potpuno drugačijoj kulturi sunčanja.
U EU sve više ljudi koji žive sami
25.06.2026.•
4
U Evropskoj uniji je postotak ljudi koji su živeli u jednočlanim domaćinstvima prošle godine iznosio 16,5 odsto, a srazmerno najveći broj ljudi koji žive sami bio je u skandinavskim i baltičkim zemljama.
Komentari 4
Petar
To nisu više mobilni telefoni nego mobilni kompjuteri.
A šta će biti tek kad se pređe na mobilne naočari?
Sve je otišlo do đavola.
Sposobnost današnjeg izražavanja je -5.
Više i ne gledaju kuda idu već u tu igračku.
Luciano
Talac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar