Litijumska groznica - hoće li zatresti i Srbiju?
Ovih dana učestalo slušamo predviđanja o ugodnom životu na planeti narednih godina.
Foto: Pixabay
Insistira se na energetskoj transformaciji, odnosnu prelasku sa fosilnih goriva na obnovljive energetske izvore. Najveća dobit od epohalnog preokreta bila bi ekološka, pre svega u vidu zaustavljanja rasta prosečne temperature na globusu na najviše dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba.
Baterija u fokusu
Centralni i preobražaj od koga se očekuje najbrže i najtemeljnije promene su u vezi sa automobilom. Umesto motora sa unutrašnjim sagorevanjem, ubuduće će električni pogon pokretati ova vozila, baš kao i manja dostavna. Ključna dobit je što elektromobili ne emituju ugljendioksid, gas optužen da je najveći uzročnik neprekidnog i sve ubrzanijeg rasta temperature na Zemlji.
Procenjuje se da samo u slučaju realizacije prelaska na "novi tip vozila" do 2060. godine čovečanstvo ima izgleda da do kraja veka zaustavi dalje i sve brže otopljavanje.
Centralni element u elektromobilima je baterija, izvor energije za pokretanje. U aktuelnim verzijama teška je oko 400 kilograma, što je trećina ukupne mase elektromobila, a cena je, zavisno od veličine vozila, između 12.000 i 27.000 evra. Otprilike 45 odsto cene kompletnog automobila. Reč je o litijum-jonskim baterijama koje mogu da proizvode energiju za vožnju od 250 do 550 kilometara u kontinuitetu, potom idu na punjenje i nastavljaju rolu.
Od beznačajnog do atraktivnog
Za sada nezamenjiva uloga ovih baterija pridala je izuzetan značaj i litijumu, do pre neku deceniju hemijskom elementu o kome je malo ko čuo. Znan je već više od 130 godina, ali hemičari nisu uspevali da mu nađu značajniju primenu. Jedino je bio od važnosti Amerikancima pri izradi atomske bombe. Tako su SAD sve do kraja prošlog veka bile, zapravo, jedini proizvođač belog i lakog metala.
No, kako litijum poseduje izuzetnu toplotnu i električnu provodljivost, na značaju, i to enormnom, dobio je intenziviranjem priče o prelasku na obnovljive izvore energije. Posebna mu je uloga u elektromobilima i, mada se naučnici na sve četiri strane sveta trude da nađu alternativno rešenje, ništa što bi bilo relativno blizu primene nije poznato. Štaviše, osim litijum-jonskih baterija, u upotrebi su još jedino litijum-gvožđe-fosfatne baterije. Dakle, opet ne može bez belog metala.
Čim je počela priča o elektromoblima, geolozi i hemičari su se upustili u potragu za litijumom na koji do tada nisu ni obraćali pažnju. Ima ga relativno često, ali malo gde je koncetrisan u obimu koji bi pravdao eksploataciju. Poput drugih takozvanih retkih metala, dugo nije bilo rudnika u kome je glavni proizvod, već se pridobijao kao sporedan proizvod u rudnicima sa po nekoliko neuporedivo važnijih ruda.
Vrtoglavi rast potrošnje
Nailaskom ere elektromobila, menja se i pozicija litijuma. Počinje potraga za ovim elementom i ne prestaje već tridesetak godina. Naprotiv, neprekidno se uvećava i intenzivira. Da nevolja bude veća, litijum se u prirodi ne nalazi izdvojen već u smesi sa drugim elementima.
Tako je pre dvadesetak godina pronađen i u zapadnoj Srbiji, u sklopu sa borom, takođe upotrebljivim elementom. Međutim, upravo kombinacija ova dva elementa sirovinu čini veoma nepovoljnom za izdvajanje usled pratećih ekološki neprihvatljivih emisija zagađujućih elemenata.
Tržište litijuma je prošle godine iznosilo 52 milijarde. Procene da će do 2030. godine dostići 194 milijarde evra jasno pokazuju da će ovaj element svakim danom biti od sve većeg značaja. Ipak, mnoge zemlje se teško odlučuju na eksploataciju s obzirom na ekološke dileme i protivljenja lokalnog stanovništva.
Tako dve države, Australija i Čile, čine čak 77, sa Kinom i Argentinom čak 96,5 odsto svetske produkcije. U tonama, Australija godišnje na tržište izbacuje 61.000, Čile 30.000, Kina 19.000, Argentina 6.200 tona.
Juriš na Afriku
Načini rudarenja su različiti. Dok na Petom kontinentu raspolažu velikom količinom silikastog minerala spodumena, Čileanci do dragocenog elementa dolaze isparavanjem slanih jezerskih voda u kojima se nalazi u velikoj količini. Prvi način se čini efikasnijim, sa više proizvodnih varijanti i nešto je jeftiniji. Međutim, i ekološke posledice su uočljivo izraženije.
Potraga za litijumom-karbonatom, a to je forma u kojoj se beli metal najčešće transportuje, neprekidno se ubrzava. Procene su da će 2025. biti oko 1,5 miliona tona, trostruko više nego pre dve godine, da bi se u naredne četiri godine udvostručila na tri miliona tona.
Veća proizvodnja litijuma u tek nekoliko država već sada je nedovoljna za svetske potrebe. Stoga se čine napori da se rudarenje dragocenog metala što više diversifikuje. Brazil se priprema da organizuje vađenje ove rude, ali veći deo aktivosti bi usmerio na rudarenje po ostalim latinoameričkim državama.
Afričke zemlje su na posebnom udaru. Tako se Zambija, Centralna Afrička Republika i Kongo pripremaju da skupa sa kineskim stručnjacima i kineskim kapitalom intenziviraju ovo rudarenje. Teže da aktuelnu proizvodnju uvećaju 30 puta i tako dostignu 12 odsto globalne produkcije.
Pročitaj još
.jpg "Ekolozi Srbije protestuju 18. maja ispred Skupštine sa zahtevom da se zabrani kopanje litijuma")
Kobalt i nikl
Možda je zanimljiva pozicija Maroka, u kome osim litijuma ima i fosfata, i to više nego bilo gde dugde na svetu. Stoga su sa SAD već sklopili partnerstvo po kome će godišnje tržištu isporučivati ključne elemente ne samo za jonske nego i za buduće gvozdeno-fosfatne baterije.
Naravno da i afričke zemlje, iako među najmanje razvijenim, uočavaju da izvoz sirovina baš i nije najpoželjnija ekonomska aktivnost. Stoga pokušavaju da se pozicioniraju i u složenijim fazama proizvodnje električnih baterija i vozila.
Maroko je sa američkim partnerom već ugovorio izgradnju baterija za afričko, ali i evropsko tržište, dok je Kina nedavno obelodanila da će u naredne dve godine uložiti šest milijardi dolara u izgradnju fabrike baterija u Africi, ali nije precizirala o kojoj državi je reč.
Mada je potraga za litijumom već duže vreme najintezivnija, postoji još sirovina koje su na spisku dragocenih rezervi za potrebe velike energetske transformacije. Tako je unazad pola decenije potražnja za kobaltom uvećana 70, dok su potrebe za niklom veće za 40 odsto.
Još žešća pomama
No, nisu sirovine takozvanih retkih metala jedini problem. Nevolja je i kod njihove prerade, takođe sa mogućim ekološkim nevoljama. Trenutno, Kina raspolaže sa oko 70 odsto globalnih prerađivačkih kapaciteta, a velika diversifikacija dobavljača litijuma koju poslednjih godina čini najmnogoljudnija država je u funkciji očuvanja dominacije u preradi.
Još je nepovoljnija situacija sa niklom - čak devet desetina ovog elementa se prerađuje u Indoneziji. Nema spora da će najmoćniji težiti ili da gotovo monopol u preradi pojedinih retkih metala stave pod svoju kontrolu ili da razviju preradu na još nekoliko destinacija.
Treba pridodati očekivanje skorašnjeg početka vađenja i prerade litijuma u Rusiji, pri čemu bi domaće potrebe bile zadovoljene već dve godine nakon starta. Moskva je nedavno ugovorila i započela radove na eksploataciji ovog elementa u Boliviji, zemlji koja se, uz Čile, smatra najvećim posrednikom ruda belog metala u Latinskoj Americi.
Nije sporno da je potraga za litijumom žestoka. Kako uspeh energetske transformacije umnogome zavisi od dovoljne količine ovog elementa, narednih sezona može se očekivati samo još intenzivnija pomama za metalom koji do juče nije ama baš nikoga zanimao.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Naled: Sistem ePlati će od sledeće godine sam popunjavati sve podatke, institucije da ubrzaju evidenciju
25.06.2026.•
2
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) saopštila je danas da joj je cilj da od 2027. godine proces elekronskog plaćanja taksi putem sistema ePlati bude potpuno automatizovan.
Veruju li investitori u Ilona Maska?
25.06.2026.•
7
Početkom juna bilo je prilično mirno na berzi u Njujorku.
Ilon Mask izgubio status bilionera
25.06.2026.•
6
Bogatstvo američkog tehnološkog milijardera Ilona Maska palo je ispod granice od bilion dolara nakon globalnog pada vrednosti tehnoloških akcija, koji je umanjio njegovu imovinu za oko 500 milijardi dolara.
Cene nafte na najnižem nivou u poslednja četiri meseca
24.06.2026.•
6
Cene nafte na svetskim tržištima i danas su pale, dostigavši najniže nivoe od kraja februara, pa je međunarodno referentna nafta Brent bila ispod 74 dolara za barel, a američka WTI nafta se kretala oko 70 dolara.
Bajatović: Gasni aranžman sa Rusijom produžen za tri meseca
24.06.2026.•
7
Direktor "Srbijagasa" i poslanik Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović izjavio je danas da je gasni aranžman sa Rusijom produžen za naredna tri meseca, kao i da će ga uskoro produžiti i do Nove godine.
Skuplja struja noću - može i to da se desi
24.06.2026.•
7
Širom Evropske unije neprekidno niču nove solarne i vetroenergane, trenutno blizu 56 odsto ukupne potrošnje struje potiče od obnovljivih izvora.
Marković: Ključno da NIS bude uklonjen sa liste sankcija
24.06.2026.•
4
Stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara Srbije Željko Marković rekao je da je najvažnije da NIS bude uklonjen sa liste sankcija, kao i da je za Srbiju ključno jačanje energetske bezbednosti.
Veliki AVIA International Meeting u Beogradu
23.06.2026.•
0
AVIA International predstavlja najveće i najpoznatije udruženje nezavisnih naftnih kompanija u Evropi i okuplja oko 90 kompanija u 15 zemalja Evrope i broji preko 3.200 benzinskih stanica pod AVIA brendom.
Mićović: Nema potrebe za ograničavanjem cena goriva, iznećemo argumente za to
23.06.2026.•
9
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović najavio je da će udruženja u narednih 60 dana izneti argumente zašto više nije potrebno regulisati cene goriva.
Košarkaški savez Srbije po ko zna koji put dobio milione iz budžetske rezerve, a evo kome je još dat novac
23.06.2026.•
6
Iz budžeta Srbije, tačnije iz budžetske rezerve za ovu godinu, izdvojeno je ukupno 349.900.000 dinara za različite namene.
SpaceX prvi put emituje obveznice: Raspolaže sa 100,8 milijardi dolara gotovine
23.06.2026.•
0
Svemirska kompanija SpaceX pokrenula je svoju prvu emisiju obveznica nakon nedavnog rekordnog izlaska na berzu, dok prema najnovijim podacima raspolaže sa oko 100,8 milijardi dolara gotovine i gotovinskih ekvivalenata.
Džefri Saks: Sankcije NIS-u nezakonite, SAD ne mogu da kažu Srbiji s kim će sarađivati, a s kim ne
23.06.2026.•
22
Ekonomista i profesor Kolumbija univerziteta Džefri Saks izjavio je da su američke sankcije uvedene Naftnoj industriji Srbije zbog većinskog ruskog vlasništva u kompaniji nezakonite i jednostrane.
Dijamant zvanično promenio vlasnika: Forten predao kompaniju MK Grupi
22.06.2026.•
4
MK Grupa postala je vlasnik kompanije Dijamant, koja je do sada bila u vlasništvu Fortenova Grupe.
Biznis i finansije: Banke su u prvih 100 kompanija u Srbiji po zaradama
22.06.2026.•
4
Globalni potresi nisu ozbiljnije uzdrmali poslovanje vodećih finansijskih igrača na našem tržištu, navedeno je u najnovijoj ediciji Finansije Top 2025/26, koju svake godine izdaje ekonomski mesečnik Biznis i finansije.
Vlada Srbije povećala akcize na gorivo
22.06.2026.•
14
Vlada Srbije povećala je iznose akciza na derivate nafte za oko 12,5 odsto u odnosu na prošlu nedelju, objavila je eKapija.
Gorivo u Srbiji pojeftinilo prošlog petka: Ovo su razlozi zašto se to verovatno neće ponovo desiti
22.06.2026.•
7
Cene nafte na svetskim berzama pale su posle potpisivanja sporazuma o postizanju mira između SAD i Irana.
Svetski kongres ekonomista od danas u Beogradu
22.06.2026.•
1
Svetski kongres ekonomista, u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), održaće se od danas, 22. juna do petka, 26. juna u Beogradu.
Registracija u APR kao objavljen oglas: Kako banke i knjigovođe dolaze do podataka klijenata?
21.06.2026.•
5
Od trenutka upisa preduzetnika u APR, počinju često da stižu pozivi, meljovi, ponude bankarskih usluga. Građani se u ovakvim situacijama s pravom ljute, a privrednici na to, kaže zakon, nemaju pravo.
Najskuplji stan u Srbiji prodat za 2,6 miliona evra u Beogradu, rast prometa i u Novom Sadu
20.06.2026.•
17
Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji dostigla je približno dve milijarde evra, što predstavlja najvišu zabeleženu vrednost za prvi kvartal od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti.
Tržište nekretnina usporilo, ali kvadrat ne pojeftinjuje: Šta je razlog?
19.06.2026.•
44
Rast cena kvadrata u Srbiji više se ne izražava u dvocifrenim stopama kao prethodnih godina, ali pad za sada nije na vidiku. Nekretnine su i dalje prvi izbor za ulaganje.
NBS: Internet plaćanja u Srbiji nastavljaju snažan rast
19.06.2026.•
2
Broj plaćanja karticama i elektronskim novcem putem interneta nastavio je da beleži rast i u prvom tromesečju 2026. ukupan broj onlajn-kupovina povećan je za 39,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Komentari 14
Djekson
Zašto ga onda i Spominjete
Litijum
Kuzman
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar