Vraćanje NIS-a u državno vlasništvo - loša ideja uz loše namere

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

07.04.2022.

09:45 > 09:58

Pre nego što je Gaspromnjeft kupio većinsko vlasništvo, Naftna industrija Srbije je bila izrazito zaostala kompanija.

Vraćanje NIS-a u državno vlasništvo - loša ideja uz loše namere

Foto: 021.rs

NIS-ovu prodajnu mrežu su sa tržišta potpuno potisnule privatne pumpadžije. Uz to je imao i 1,2 milijarde evra duga.

Petnaest godina kasnije je po tehnologiji među modernijima u Evropi, osvojila je 74 odsto domaćeg i izlazi na okolna tržišta, a prošlogodišnji profit je 180 miliona evra.

Svakako da ovakav razvoj ne može da ostane neprimećen, pogotovo od onih koji pokušavaju da usmeravaju tokove života na važnim geopolitičkim tačkama sveta. I NIS se našao na udaru sankcija.

Formalno, razlog se našao u većinskom vlasništvu Gaspromnjefta, jedne od 12 ruskih kompanija sa kojima je evrounijskim firmama zabranjeno da posluju. Tako je hrvatski JANAF, upravljač naftovodom, obznanio da u novim okolnostima neće pružati poslovnu uslugu svom najvećem partneru. Podsetimo se, NIS godišnje dopremi do Pančevačke rafinerije cevovodom od Omišlja oko 2,95 miliona tona uvoznog "crnog zlata" i to je krupan posao za oba partnera.

Manje čujni

Mada je odluka podvedena pod mnogo šire sankcije prema Rusiji zbog sukoba u Ukrajini, nije teško uočiti niz nelogičnosti. Formulisana je tako da njeno polje dejstva počinje i završava se u Srbiji. NIS je jedini prerađivač nafte u nas, pa bi primena odluke značila ili da svu količinu goriva uvozimo ili da naftu dopremamo železnicom i drumom, što dovodi u pitanje isplativost celog posla.

S druge strane, prerađivači u drugim državama mogu da nastave da kupuju sirovu naftu, rusku ili bilo koju drugu, pošto ili nisu u većinskom ruskom suvlasništvu ili su izuzeti od primene propisa.

Srpski medijski prostor je ovih dana prepun ideja kako da se reši neugodna situacija. Smisleniji predlozi su ređi i manje čujni. Tako se tek pre dan-dva prvi put čulo da bi bilo dobro da Gaspromnjeft pronađe pouzdanu i u biznis upućenu rusku kompaniju izvan 12 sa spiska kažnjenih koja bi privremeno bila suvlasnik. Nešto češće se pominjala mogućnost da srpska država i(li) mali akcionari od Gaspromnjefta, vlasnika 56,15 odsto, otkupe 6,16 odsto akcija tako da Rusi izgube, moguće je opet privremeno, većinsko suvlasništvo, ali da ostanu upravljači NIS-om.

Sluga iz Brisela

Dominantna ideja da se izbegne dejstvo sankcija čiji su stvarni kreatori u Vašingtonu, a formalni, moglo bi se reći realizatori, u Briselu, jeste svojevrsna nacionalizacija, pri čemu bi se drugoj strani isplatila odgovarajuća nadoknada. Budimo realni, podosta je i onih koji bi da podržave NIS tako da ne plate ništa - dakle, da otmu tuđe.

Upravo su ovi predlozi sporni. To je zahtev da se NIS vrati u državno vlasništvo, potom i u pravnu formu javnog preduzeća. Problem je upravo očajno rđavo iskustvo poslovanja u ovakvom statusu. Stranke su, prvo SPS i JUL, a kako se menjala struktura vlasti i ostale partije, neprekidno zapošljavale aktiviste, pa je u jednom periodu u celom sistemu bilo i više od 18.000 radnika. Gubici su se iz godinu u godinu gomilali. Investicija nije bilo cirka dve decenije, tehnološki zastoj bio je vidljiv bezmalo u svakom od brojnih tehnoloških procesa.

Zaboravljeni "dizelaši"

Nismo ni primetili da su nestali takozvani "dizelaši", ošišani i neobično snažni zakupci ili, ređe, suvlasnici pojedinih pumpi koje su jedno vreme potpuno potisnule i NAP i Jugopetrol, nekadašnje segmente NIS-a zadužene za distribuciju i prodaju goriva. U ne baš kratkom razdoblju, od stotinak NAP-ovih pumpi samo nekolicina je poslovala pozitivno, toliko su se "dizelaši" proširili na račun javnog preduzeća. Novi, većinski suvlasnik je očas očistio prišljamčeni parazitski sloj. Sada je NIS prodajom izašao i na tržišta Rumunije, BiH, Bugarske, dok u Srbiji drži 74 odsto tržišta. Podsetimo, nekada je bio ispod 20, pa i niže.

Novi vlasnik je i istraživanja proširio na BiH i Rumuniju, a prethodno je kupio nedostajuću i modernu opremu. Naravno i da prava na inostranim poljima koštaju. Možda su najkrupnije i najveće investicije u preradu. Pančevačka rafinerija je od izrazito zaostale dospela do, po tehnološkoj modernosti, prve evropske lige. I što je najvažnije, ulaganja se neprekidno nastavljaju, što vozači najbolje osete u gorivu koje je kvalitetnije nego ranije.

Korak dalje

Učinjen je i korak dalje, kupljena je Petrohemija, a ključna tačka aranžmana je investicija vredna više od 200 miliona evra u potpuno nov pogon. Time NIS od energetske postaje i kompanija za petrohemijsku preradu nafte.

Daleko od toga da je sve od dolaska novog većinskog suvlasnika bilo baš potaman. Ali, ulazak Gaspomnjefta u NIS se pokazao kao pun pogodak. Novosadska kompanija se na tržištu itekako uspešno nosi sa rivalima koji su decenijama bili znatno, čak i neuporedivo uspešniji. Primera radi, tokom jugoslovenskog perioda, zagrebačka INA je bila otprilike dva do dva i po puta bolja, po svakom parametru. Imala je više nafte sa domaćih polja, napredniju preradu, time i bolji kvalitet goriva. Možda je najveća razlika bila u prodajnoj mreži. Tokom prvih petnaestak godina postjugoslovenskog perioda, razlika u korist INA-e je još dodatno uvećana.

Političke hijene

Danas je ovdašnja firma neuporedivo uspešnija u svakom pogledu. NIS je ne samo najveći punilac državnog budžeta, već i intenzivno investira. Procena je da je do sada uložio, računajući i kupoprodajnih 400 miliona, preko 2,1 milijardi evra, od kojih je skoro pola uneto. Iz poslovanja preduzeća je druga polovina.

Nije teško zaključiti da je po NIS, korisnike goriva i celu Srbiju najbolje da se zadrže postojeća vlasnička i upravljačka struktura. Rešenje problema je u traženju izuzeća od kaznene odredbe, potom u ukidanju štetnih ograničavanja u globalnoj trgovini. Neka druga rešenja možda mogu privremeno da pomognu, ali među njima nije vraćanje u status javnog preduzeća i državnu svojinu, što željno očekuju i zagovaraju ovdašnje političke hijene navikle da do kosti oglođu sve čega se dočepaju.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

NIŠ

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

Sabbath

28.06.2022 • 12:24

Glupost...

Strane firme ne smeju biti većinski vlasnici u energetici, saobraćaju, vojnoj industriji, rudarstvu, komunalnim službama, zdravstvu ... Ako to sve drže, drže i celu zemlju u šaci. Tačnije rečeno,mi smo kolonija, jer sav profit se iznosi iz zemlje, NIS plaća samo 3% (ako i to plaća) naknadu za crpenje nafte i gasa, dok je kod njih 20%. Kolonija, roblje u sopstvenoj državi, sve nacionalizovati ...

2 1 +1
Nenad

08.04.2022 • 07:18

Propaganda+

Da bi se uravnotežila slika, kad se već piše o tome, onda ne može da se ukida drugačije kritičko mišljenje.

4 1 +3
Lana

07.04.2022 • 20:16

Istok-Zapad

Jeste, zapadne kompanije bi zatvorile kompletan NIS. Količine nafte koje Srbija ima za njih nisu interesantne, a koji će im rafinerija pored Rumunije i Mađarske. Pogledajte malo kako je prošla INA, a malo pročitajte i o Rumuniji o privatizaciji njihovog naftnog sektora, iznenadićete se.

10 0 +10

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.