Novi Sad - uništavanje grada izgradnjom

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

25.07.2022.

11:43 > 11:11

Uprkos neprekidnim višemesečnim protestima građana, Skupština Novog Sada usvojila je sporni Generalni urbanistički plan.

Foto: 021.rs

Tako je najavila da će ne samo zabetonirati i poslednju zelenu oazu na bačkoj strani grada, oko Ribarskog ostrva, već će zgradurinama načičkati i fruškogorske padine.

Poslednjh sedmica na RTS-u su nekoliko puta emitovane su sjajne emisije o Ljubljani i Beču. Videli smo kako se razvijaju gradovi koji su uzori svima koji vode brigu kakav će urbanitet ostaviti potomcima u nasleđe.

Blizu, a tako daleko

Ukratko, u slovenačkoj prestonici je čak 46 odsto ukupne površine pod zelenilom, dok 95 odsto stanovnika do jednog od 15 parkova mogu da stignu najkasnije pet minuta nakon izlaska iz stana. Beč je sa otprilike 28 kvadratnih metara po stanovniku još "ekološkiji", udarna gradska aktivnost poslednjih godina je ozelenjavanje više kilometara dugih ulica u najstarijem delu gradu, koja se odvija u sklopu promene gradskog saobraćaja, ubuduće još više utemeljenog na javnom prevozu, biciklima, rolerima...

U obe prestonica se pažnja poklanja minimalnom asfaltiranju, tako da voda nakon padavina ima prolaz do zemljišta. Sve je više i parcela za urbanu poljoprivredu na kojima građani uzgajaju povrće i voće bez upotrebe hemikalija. Oba grada već duže vreme beleže stagnaciju u broju stanovnika, ostavljajući priliku da se intenzivnije razvijaju i do sada zapostavljene varoši.

Počinje nelegalnom gradnjom

Vratimo se u Novi Sad, poslednje decenije izrastao je prekomerno, priliv novih stanovnika dostizao je i 5.500 za 12 meseci. Dok je 2011. bilo 118.000 registrovanih putničkih automobila, sada ih je više od 155.000, na šta treba dodati još desetak hiljada kupljenih na lizing, prijavljenih u Beogradu, sedištu svih lizing kuća. Ostaje dilema u kojoj meri je širenje grada uslovljeno dolaskom novih građana, a koliko je, obrnuto, dolazak podstican mogućnošću relativno brze kupovine stana.

Problem je što sto grad nema previše prostora za širenje. Već je za desetak hiljada hektara umanjeno poljoprivedno zemljište u okolini, a širenje se u suštini zasniva na nelegalnoj gradnji koja se naknadno, za simboličnu nadoknadu, obično legalizuje.

Trajna šteta

Kako prostora nikada nije bilo dovoljno, na udaru su se našle i destinacije decenijama čuvane za druge namene, ponajčešće za parkove i zelene staze. Prema podacima Društva arhitekata Novog Sada, u poslednje vreme je preinačeno minimalno 12 lokacija ranije planiranih za parkove čija ukupna površina premašuje 43 hektara. Time su, praktično, trajno izgubljeni za zelene oaze. Nalaze se po svim kvartovima, kod škole "Kosta Trifković", između Limana i Telepa, na Klisi, Veterniku, Adicama, Novom naselju, Detelinari, u Kisaču…

U ne tako malom broju slučajeva, nema odgovarajuće zamene. Njihovom transformacijom pojedini reoni su za sva vremena ostali bez parka i ozbiljnijeg zelenila. Odličan primer za totalno utonjavanje u beton je kvart oko škole "Kosta Trifković". Nakon prodaje, plac decenijama čuvan za park načičkan je ogromnim zgradurinama, a u blizini nema niti manjeg prostora slobodnog za ozelenjavanje.

Danas, posle besomučne izgradnje, žitelji Telepa, Veternika, Adica, Detelinare, Klise, Salajke, teško mogu i da poveruju da se Ljubljančani ili Bečlije "čim izađu" iz stana nađu u zelenom okruženju. Njihova deca teško i da pomišljaju na drveće i zeleno šiblje u blizini.

Umesto drveća beton

Tek usvojeni Generalni urbanistički plan predviđa da dovrši proces "betoniranja" sa bačke strane grada. Na direktnom udaru je veoma prostrana poslednja novosadska zelena oaza, područje uz Dunav koje se pruža od plaže "Štrand", pa preko Brodogradilišta ide "Šodrošom" i "Kameničkom adom". Povremeno se zalazi u intervencije na Ribarskom ostrvu. Tu se svuda planiraju stambene zone, od kojih posebno bode oči ona predviđena za "Brodogradilište".

Na mestu ranije planiranom za park, prema novom GUP-u bi nikla bi zgrada velikog gabarita. Ostalo područje, oduvek zelenilo, bilo bi popunjeno zgradama. Pravo betoniranje dunavske obale. Planirani nalet urbanista i građevinaca je toliko žestok da bi teško odolelo i samo Ribarsko ostrvo, poslednja šuma na teritoriji grada.

Tu, međutim, ne bi bio kraj. Na red dolazi druga, sremska obala reke. Trandžament je viđen kao lokacija za novi gradski kvart. Bio bi to udar na Frušku goru i teško da pred investitore ne bi došla i periferna područja Nacionalnog parka.

Preventivni pakt

Ova lokacije je u jednom ranijem periodu takođe bila urbanistički označena kao pravac širenja grada. Srećom, odustalo se kada su geolozi utvrdili da je, skupa sa susednim lokacijama, u pitanju izrazito klizište. Pri tome se još uočilo da bi i priroda Fruške gore teško izdržala veće širenje grada na sremsku stranu Dunava.

Aktuelna lokalna vlast pokušava da stvari dovede pred svršen čin. Tako je, bez ikakvog urbanističkog utemeljenja, na ovoj lokaciji izgrađena zgrada RTV, pre godinu dana i zgrada specijalizovane kovid bolnice. Reč je o jasnim naznakama naleta na zelenilo Fruške gore.

Vlast je tačno predvidela da će pretvaranje Novog Sada u najveći majdan betona izazvati revolt javnosti. Delovali su preventivno i dobar deo lokalne opozicije vezali za sebe. Bilo je tu brojnih ustupaka, dok je sa pojedinim strankama navodno autonomističke orijentacije sklopljen savez na gradskom nivou.

Tu se krije objašnjenje zašto je u gradskom parlamentu bilo neobično malo suprotstavljanja novom GUP-u. Kada se glasalo, protiv su bili članovi SRS i DSS, dok odbornici LSV nisu došli na sesiju. Jeftini trik (bivših?) autonomaša; uostalom, mada su u poslednja dva mandata imali devet, potom osam odbornika, niti jedan nije za skupštinskom govornicom rekao ni reč o brojnim urbanističkim nasrtajima koji karakterišu dugu vladavinu naprednjaka. Uz kontinuiran raspad Demokratske stranke, pakt SNS i LSV bio je ključan da se pacifikuju glasovi protivljenja u skupštini.

Borba za dašak vazduha

Građani nisu imali šta drugo do upustiti se u vanparlamentarne proteste i pokušaje zaustavljanja primene pogubnog projekta. Uspeli su da problem jasno predoče biračkom telu, izgrađen je noseći tim protesta, podrška stiže i od Društva arhitekata koje je, takođe, iskazalo krajnje rezerve prema novom GUP.

Ostaje da se vidi hoće li se urazumiti vodeća stranka u gradskoj vlasti ili, bar, njeni trabanti kojima preti potpuni gubitak političke prepoznatljivosti i, mada ne mora i formalno, utapanje u naprednjačku svetinu. Vredi se angažovati kada je GUP u pitanju, nije reč o zalaganju za neki politički princip, u pitanju je borba za opstanak pod kakvom-takvom zelenom kapom.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

gup

Komentari 25

Hronološki Najpopularniji

Novosadjanin

15.08.2022 • 11:29

Pitam se pitam

da li je neko naucio skolsku lekciju kako nastaje kiseonik. Ako nije neka pogleda na Google. Detelinara se gusi od prasine i danas su posekli ranom zorom nesto posle 06h jos jedno drvo. Bas sad je zasmetalo. Drvace u i oko N. Sada sve manje, travnjaci betonirani i onda smo kritikovani sto se bunimo protiv divljacke gradnje. Prosetajte se prema zgradi sajma i pogledajte klasican primer divljacke gradnje. Cetvorostpratnica "zazidana" sa dva solitera koji ne opravdavaju svoj nastanak. Kako ce stanovnici cetvorospratnice doci do suncevih zraka i nadaleko proklamovang D vitamina kada im to brani 6 spratova vise nazidanih ispred nje. Ni tu nece biti ni list trave a o drvecu da i ne govorim. I tako sve novonazidane. Beton, soliteti, parkinzi. Ne smeta meni sto se zidaju nove zgrade meni smeta sto se zida kako kome padne na pamet, bez reda, sve zgrade, vecinom zelene, kao one iz doba socrealizma, doba koje vecini jako smeta pa misle da izokrenu cika Jovinu pesmicu:"Gde god nadjes zgodno mesto ti (drvo) soliter posadi"....i sve je reseno, krupnim koracima grabimo ka prosperitetu. A gde je tu zdravlje, zelenilo za svez vazduh, da se odmore oci i pluca, hladovina...Ubi nas vrucina kad nema bozjeg drveta da nam pravi hladovinu. Novo naselje su lepo poceli da grade ali i njega, kao i Liman, sada prebukiraju novim zgradama. Ima li nam zivota u prasini koja je svuda oko nas i na ulici i u stanovima? Misli li neko i o tome?

3 1 +2
Anonimus

26.07.2022 • 13:50

Millijana

Gospođo, dobro ste uočili da su izloženi ključni argumenti protiv neverovatne betonizacije Novog Sada. Nemojte, pak, pokušavati biti prepametni. Zgrada RTV jeste u jednom periodu bila tamo, ali su i tada primedbe na lokaciju bile brojne, od urbanista, organizatora gradskog saobraćaja, dela zaposlenih... Lociranje kovid bolnice sa idejom da ubuduće preraste u nedostajuću gradsku bolnicu je takođe urbanistički promašaj. Pacijentu je potrebno promeniti bar dva autobusa na relacijma na kojima je frekventnost polazaka veoma mala, izgubiti najmanje po sat i po vremena u dolasku i povratku da bi stigao do doktora.

3 5 -2
Milijana

26.07.2022 • 09:43

Bravo

Konačno odmeren, objektivan, opominjući tekst koji nema političku konotaciju i može da promućka klikere i onima koji odlučuju o pravcu razvoja grada, ali i onima koji u njemu žive. Žiko, svaka čast! Jedino što je RTV bio na tom mestu i ranije, tako da nova zgrada i bolnica nisu argument koji ide u prilog priči o narušavanju ambijenta sremske strane.

7 6 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.