Bel Paese: Italijanska kulinarska umetnost
"Italija - Bel Paese" Milutina Mitrovića nedavno je objavljena u izdanju Akademske knjige.
Foto: 021.rs
"Milutin Mitrović je jedan od najboljih poznavalaca Italije koje poznajem", zapisao je Damir Grubiša u svojoj knjizi "Dnevnik diplomate: Riječanin u Rimu".
U saradnji sa Akademskom knjigom, donosimo vam jedan tekst o kafićima iz 2005. godine.
Italijanska kulinarska umetnost (2012)
Nema iskrenije ljubavi nego prema jelu.
Bernar Šo
Italijanska kuhinja je stvar istraživanja, inspiracije i beskrajne privrženosti. Čak 62 odsto "inokosnih" muškaraca pokušava svoju izabranicu da očara večerom koju je sam pripremio, 43,2 odsto ih se nikada više ne oslobodi tog posla, makar povremeno, bilo zato što voli da kuva ili njegova draga ne voli da kuva. Baza italijanske kuhinje su autohtoni produkti regiona i relativno siromaški elementi na koje se nadograđuju sve komplikovaniji i sve skuplji. Na primer, na Jugu se jedu pupoljci divljeg čička u turšiji, ali je najbolje kad se dodaju skupom karpaću od sabljarke. Nešto kao stepenovanje u video-igricama.
Italijanska kuhinja nije blazirana, kao francuska. Prvi restoran današnjeg tipa nastao je u Francuskoj posle Revolucije, kada se buržoazija počela bogatiti i poželela da i ona jede kao što su jeli kraljevi. U Italiji nikada nije bilo revolucije, a sa antičkom tradicijom bahanalija prekinulo se u oskudnom srednjem veku. Na njihovom dvoru je vladala francuska kuhinja, ali je nestala zajedno sa monarhijom, a da niko nije patio za njima. Zato su autohtonu siromašku hranu doveli do savršenstva. Možda je to razlog što je najrasprostranjenija u svetu. Pogledao sam na Amazonu šta nude od knjiga o raznim kuhinjama i našao o indijskoj 1.104 naslova, o francuskoj 1.676, nemačkoj 1.853, a o italijanskoj 3.452 – nije li to valjan argument makar za popularnost.
Hajde da statistiku zamenimo pitanjem: Postoji li neko globalnije jelo nego što je pica?! I kada na to pitanje damo jedini mogući odgovor, ostaje saznanje koje nas ipak neće razočarati – prapicu su, kako tvrde gastro istoričari, prvi pomenuli Persijanci u 6. veku pre nove ere, da bi je tri veka kasnije pominjali Grci (komad hleba natopljen uljem, aromatične trave i šnita sira preko, pa zapečeno) i onda doneli na jug Apenina gde su kao napredniji preneli mnoga druga znanja i umeća, uključiv i Platonovu ideju o idealnoj državi u Sirakuzi. Platon nije imao uspeha i jedva je izvukao živu glavu, ali je grčka "pita" doživela neminovnu transformaciju (u receptu i imenu) te postala opštenarodno jelo – pica! Od Kanzasa do Kamčatke danas nema većeg naseljenog mesta koje nema svoju piceriju. U Beogradu sam u jednoj zgradi video zalepljenu reklamu: Пицца – доносимо у стан.
U modernu istoriju je ušla 1889. godine kada je u čast posete kraljice Margerite od Savoje Napulju, tada najčuveniji pizzaiola Rafaelo Espozito kreirao picu kraljičinog imena i u boji italijanske zastave: crveno – paradajz po obrubu, belo – mocarela sir i u centru, grančica zelenog bosiljka. Mojoj supruzi se desilo, pre jedno tri decenije, da je na beogradskoj pijaci ugledala seljanku koja prodaje bosiljak.
Dijalog je bio sledeći: – Daj mi jedan struk bosiljka, samo otkini koren. – Da otkinem koren? Pa šta ćeš samo sa lišćem? – Za u salatu, kao začin. – Iju, Nekrsta! Pa to je za groblje, da se sadi mrtvima za dušu, a ti bi da jedeš, Bože me sačuvaj!
Nije to samo kod nas. U Dalmaciji se bosiljak zove murtila (zbog mrtvih). U onoj vojvođanskoj pesmi o bolnom u vajatu jedan stih glasi: "na bosiok mirišu joj grudi..." Dakle, služio je i kao dezodorans ili miris, ali za jelo – ne.
Jedan od najpopularnijih sosova uz testo, zvano farfale (leptiri) je pesto genovese: u avan se stavi 50 grama svežih listova bosiljka, pinjole (može i badem, ali olupljen), šest kašičica struganog parmezana i dve kašičice pekorina (starog ovčijeg sira), dva češnja belog luka i pola kašičice soli. To se tučkom drobi i gnječi uz dosipanje maslinovog ulja dok ne postane kompaktna masa. Ko je proba ostaje privržen zauvek.
Ponelo me, pa zaboravih da završim sa istorijom pice: posle Drugog svetskog rata američki vojnici vrativši se kući iz Evrope prisetili su se jela pristupačnog i za vojnički džep. Počele su da niču picerije po provinciji. U Njujorku je postojala jedna još od 1897. godine. Pomama nastaje ipak tek 1958. godine kada braća Den i Frenk Karni (Carney) sa uzajmljenih 600 dolara osnivaju "Pica hat", kasniji lanac što danas ima 6.000 picerija u SAD i 5.600 u 94 druge zemlje. Grčka je preotela picu od Persije, Italija od Grčke, a Amerika od Italije – i globalizovala je definitivno.
Pročitaj još
***
Milutin Mitrović (1931–2020) rodio se i školovao u Beogradu. Novinarstvom se počeo baviti još u srednjoj školi, nastavio u studentskim danima, najduže radio kao novinar i urednik lista Ekonomska politika a zatim kao dopisnik časopisa Biznis i finansije, docnije veliki broj priloga objavio na portalu Peščanik. Izbori njegovih tekstova objavljeni su do sada u tri antologije: Postmoderna vremena. Ekonomska beležnica (2009), Dnevnik globalne krize (2016) i Ekonomija nepoštenja (2021). Ekonomija je u centru njegove analitičke pažnje, ali je, osim ekonomskih tema, u tekstovima nastojao da opiše i kulturne modele određene sredine i vremena. Poslednjih dvadesetak godina života posvetio je proučavanju Italije, otkrivajući njene lepote, ali i brojna iskušenja humanističkih ideala slobode, odgovornosti, solidarnosti i pravde.
Više o knjizi "Italija - Bel Paese" pogledajte na sajtu Akademske knjige.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
0
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Mangupi u Nemanjinoj
12.12.2025.•
1
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
I služba REM-a u službi "blokadera"?
05.12.2025.•
0
Rodoljub Šabiće piše o tome da li je i služba REM-a prešla na stranu "blokadera".
Socijalno odgovorni i razvojni tekst kojim ne upravljaju stranci
28.11.2025.•
1
Znate li kakav je budžet? Bilo koji i za bilo koju godinu – opštinski, gradski, pokrajinski, republički, ko god da je ministar, iz koje god stranke (kažu legende da je bilo drugih stranaka pre SNS-a).
Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva
21.11.2025.•
4
Dubina političke, društvene i moralne krize u Srbiji, uz nesumnjivu poljuljanost naprednjačkog režima koja sve više liči na njegovo odumiranje, mnoge podstiču na razmišljanje o Srbiji posle Vučića.
Možemo li bolje?
11.11.2025.•
9
Ugazila sam sasvim slučajno u kanal TV Pink i videla kako nam se sa velikog ekrana drži lekcija o empatiji.
"Zakon" za rušenje Generalštaba i pravnog poretka
07.11.2025.•
14
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije piše o slučaju Generalštaba i o tome kako naprednjaci "zakonom" urušavaju pravni poredak.
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Jadna SNS maskarada na Detelinari
14.10.2025.•
23
Žandarmerija je u subotu počela da se okuplja malo ispred zgrade, malo pored, malo preko puta, malo tamo niže.
Vučićeva loša priča
07.10.2025.•
9
"Vučić jednostavno kaže – promenite ploču ili se ni vi nećete dobro provesti."
Roditeljima koji deci tutnu telefon u ruke
07.10.2025.•
8
Snimak mog dvanaestogodišnjeg deteta, koji je napravio njegov vršnjak osvanuo je na jednoj Instagram stranici pod nazivom "Blamovi"...
Moldavski scenario u Srbiji: Zašto poruka "raspiši izbore" ne znači mnogo
30.09.2025.•
31
Kada sledeći put kažete u pravedničkom gnevu "Raspiši izbore!", trebalo bi da se setite izbora od nedelje u Moldaviji, da vidite koliko samo raspisivanje izbora - ništa ne znači.
Sankcije NIS-u: Biće loše po nas
26.09.2025.•
37
Posle pola godine neizvesnosti, Srbija će od 1. oktobra biti pod sankcijama.
Drugačije mišljenje
19.09.2025.•
17
Zanimljivo je, i u isto vreme duboko cinično, da je Čarli Kirk postao tema u Srbiji tek onog trenutka kada je ubijen.
Današnja lekcija
12.09.2025.•
6
Nekada su nas učili da je škola kuća znanja, da se u nju ulazi tiho i izlazi malo mudriji, da se u njoj stiču znanja i vrline i postaje se čovek.
Srbiju je neko pozvao i probudio
04.09.2025.•
9
Dok je spavala snom pravednika i sanjala kako će jednog dana da se probudi sva svoja, telefon je zazvonio.
Vučić protiv N1: Spin diktator sa oprobanim taktikama
04.09.2025.•
23
Mesecima unazad u vazduhu lebdi pitanje o budućnosti televizija N1 i Nova S, njihovih portala, te Danasa, Radara i Forbs Srbija.
Nesređeni birački spiskovi - ko bira, a ko broji glasove?
02.09.2025.•
8
Život u Srbiji je poremećen, a postavlja se pitanje da li su izbori realno rešenje koje bi u skorije vreme mogli da vrate normalnost u svakodnevicu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar