Ko je pobednik u gasnom ratu?

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

06.01.2025.

10:18 > 09:56

Posle nekoliko decenija izuzetno obimne isporuke došlo je do promene...

Foto: 021.rs

Od 1. januara gas više ne teče najstarijim evropskim gasovodom, koji iz Rusije, preko Ukrajine i Slovačke, vodi do gasnih skladišta širom Starog kontinenta. Dakle, 31. decembra je ovom trasom prosleđeno poslednjih 37 miliona kubika, i transport je zaustavljen. Kako stvari trenutno izgledaju, možda i zauvek.

Kako NATO pakt vidi Evropu

Ukrajina je još u avgustu odlučila da, nakon isteka roka važenja aktuelnog ugovora, ne potpisuje novi. Smatra da stopiranjem rada gasovoda Rusiji bitno umanjuje novčane resurse za dalje intenziviranje sukoba dve susedne zemlje.

Tako je zaustavljen energetski posao veka, u kome je najveći izvoznik, Rusija, prodavao gas najvećem kupcu, Evropskoj uniji, uz gotovo minimalne troškove transporta.

Prva posledica prekida biznisa vidi se na glavnoj gasnoj berzi u Holandiji, gde se cena megavata sredinom decembra vrtela oko 42 evra, da bi 1. januara premašila 50,10 evra, što je najviši nivo još od septembra 2023. godine. Ipak, rast cena nije preveliki da bi se Brisel previše uzbuđivao, ali pokazuje da Evropljani, uprkos dugim pripremama za veleobrt u gasnoj politici, neće proći bez nevolja.

Prve dve ratne zime bile su rekordno blage, moglo bi se reći tople, i moguće da je to ono što je Brisel dodatno podstaklo da, sledeći američke naloge, što brže i što više redukuje energetsku trgovinu sa Moskvom. Došlo se do situacije kakvu je Lord Ismej, prvi generalni sekretar NATO pakta, još davnih pedesetih godina prošlog veka označio sa: "SAD u Evropu, Rusija van, a Nemačku spustiti na dno".

Gasovodi van funkcije

Biznis sa gasom je zaista bio impresivan i donosio je veliku korist obema stranama. Podsetimo se, Rusija je do pred sukob proizvodila oko 530 milijardi kubika gasa, izvozila 260 milijardi, od čega povremeno i 170 milijardi u Evropsku uniju, 40 u Tursku, a 25 u ostale evropske države izvan Unije.

Osim ukrajinskom trasom, gas se slao i gasovodom Jamal (preko Poljske), potom morskim Severni tok 1, dok je Severni tok 2 počeo funkcionisati upravo kada su oba morska pravca diverzijom stavljena van upotrebe.

Potom je stopiran Jamal, pa sada gas za Evropu iz Rusije stiže još samo poslednje izgrađenom spojnicom, preko gasovoda Turski i Balkanski tok. Ovo je trasa skromnijih dometa – do 18 milijardi kubika godišnje, dok je kapacitet svake od severnih ruta 50, Jamala 30, a ukrajinski gasovod sa 140 milijardi kubika nedostižan.

Kada je pre četvrt veka na čelo Rusije došao Vladimir Putin, ukrajinskom rutom u Evropu je slato blizu 120 milijardi kubika gasa za 12 meseci. Evropa je, inače, godišnje trošila i po 480 milijardi, od čega je domaća produkcija podmirivala najviše 45 odsto. Poslednjih sezona pred rat, Rusija je bila najveći izvoznik, šaljući pojedinih sezona i po 175 milijardi kubika. Norveška se zadovoljavala sa pedesetak, Alžir sa petnaestak milijardi kubika.

Ostatak je stizao iz dvadesetak država preostalih većih izvoznika. Ako kalkulišemo da su Evropljani poslednjih godina prosečno plaćali 270 evra za 1.000 kubika gasa, računica pokazuje da je prosečan ruski izvoz u EU od 130 milijardi kubika vredeo otprilike 37 milijardi evra.

Poslovno-tehnološko partnerstvo

Možda je još važnije neprekidno razvijanje partnerstva i stalan prenos tehnologije. Već sam početak 1970-ih bio je u kompletnijem tehnološkom partnerstvu. Rusiji je nedostajao kapital kako bi razvila nalazišta na Sibiru, a Nemci su ponudili kapital u vidu isporuka cevi i merne tehnike za prenos na suprotnu stranu kontinenta.

Egon Bar, ministar spoljnih poslova u vladi Vilija Branta, bio je glavni promotor kompletne saradnje u poslu koji je označio kao "budućnost za obe države i ceo kontinent." Nije preterivao – širenje gasne mreže i razvoj prateće tehnologije postupno je obuhvatalo bezmalo celu Evropu, uprkos stalnim i pretećim prigovorima sa druge strane Atlantika.

Naravno, Amerikanci nisu samo kritikovali, već su i razvijali sopstvenu varijantu gasnog biznisa oslonjenog na tečni naftni gas (LNG) i primoravali Evropljane da grade postrojenja za transformaciju gasa iz tečnog u gasno stanje, mada je cena gasa u ovakvom aranžmanu u proseku za 35 do 45 odsto viša.

Rat u Ukrajini pokazao se kao prelomna tačka i za velike biznise. Amerikanci su, koristeći se ratnom atmosferom, uspeli primorati Evropljane da intenziviraju gradnju postrojenja za transformaciju gasa, ubrzaju, možda i do nesmotrenosti, prelazak na vetro i solarne pogone, reafirmišu dugo osporavanu nuklearnu energiju. Učinjeno je sve kako bi Evropljani što više udaljili od ruskog gasa.

Prestanak rada ukrajinskog gasovoda je završni, verovatno i najvažniji, čin u drastičnom okončavanju velikog evropsko-ruskog poslovnog partnerstva.

Dve blage zime

Pitanje je kakve se posledice mogu očekivati nakon prestanka snabdevanja Evropske unije gasom iz Rusije? Dve prethodne sezone pokazale su da je energetska infrastruktura u Evropi toliko razvijena da je teško očekivati veće nestašice.

Međutim, isto tako realno je očekivati rast cena, kako gasa tako i struje. Zapravo, već aktuelne cene gasa su znatno, blizu 40 odsto, iznad cena pre sukoba u Ukrajini, mada je Evropa uspela da za tri ratne sezone 18 odsto umanji potrošnju. Plaćena cena je žestoka: zastoj privrede, posebno automobilske i hemijske industrije, poznatih po velikoj potrošnji energije.

I sreća je poslužila zagovornike totalnog prekida sa Rusijom. Dve prethodne zime bile su ekstremno blage, pa su gasna skladišta lako, mada ne i jeftino, napunjena i pred ovu zimu. Popunjenost je iznosila oko 93 odsto od cirka 105 milijardi kubika ukupnog kapaciteta. Hladni drugi deo decembra snizio je napunjenost 31. decembra na, u proseku, 61,5 odsto, što je za 12 procentnih poena ispod napunjenosti lane u isto vreme. Nije za paniku, ali se širom Starog kontinenta spremaju za više cene gasa.

U Evropi je izgrađena snažna mreža za sve energetske sisteme i teško da, bez veće elementarne nepogode, dođe do krupnijih i dužih nestašica. Ipak, kraće su moguće, no izvesnije je da će i prodavci sve učiniti kako bi robu prodali po što višoj ceni. Volatilnost cena gasa je i do sada bila uočljiva, dok će sada na svaku manju ili lokalnu nestašicu reakcija biti baš u što bržem uzletu cena.

Hladna zima, potražnja iz Azije

Poslednjih meseci pojedine industrijske grane, pre svega hemijska branša, oporavljaju se od krize i povećavaju proizvodnju, time i potrošnju gasa. Takođe, Velika Britanija je već dva i po meseca pod snažnim uticajem fenomena El Ninjo. Vidljivo zahlađenje svelo je gasne rezerve na Otoku na manje od 40 odsto napunjenosti, pa je očito da Britanci povećavaju narudžbine gasa i utiču na rast cena.

Nevolja je tim veća što vodeće države Azije, Japan, Kina, Južna Koreja, delom i Indija, važe za najveće svetske naručioce gasa i Evropljanima je teško da se sa njima nose kada kupuju u Kataru, državi koja eksploatiše najveće gasno polje na svetu i izvozi gotovo 96 odsto proizvodnje gasa.

Takođe, i Amerikanci su, baš zbog snažne potražnje iz Azije, decenijama postrojenja za pretvorbu gasa u tečno stanje gradili na pacifičkoj obali. Međutim, izvoz u Evropu se isplati samo ako se utečnjavanje obavi na atlantskoj obali. Tu Amerikanci tek grade veće pogone i procenjuje se da će ih za dve, tri godine biti dovoljno za ozbiljniji izvoz u Evropu. Dotle se žitelji Starog kontinenta moraju snalaziti kako znaju i umeju, ponajviše osloniti na dobru popunu rezervi tokom leta.

Manjak gasa i cena struje

Trenutno, Brisel se najviše oslanja na Norvešku, odakle stiže 40 odsto evropskog uvoza, dok američkim LNG tankerima pristiže 19 odsto. Rusija je, zahvaljujući uporednoj LNG ponudi, na trećem mestu sa 15 odsto ovog tržišta, dok iz severne Afrike pristiže 14 odsto potreba, iz Katara 4,5 odsto. Teško da će u Evropi biti nestašice gasa, ali isto tako je malo verovatno da u narednih mesec, dva ne dođe do vidljivijeg pomaka cena naviše.

Možda su nezgodnije posledice gasnih neizvesnosti na području električne energije. Kako se Evropa snažno usmerava na solarne i vetroelektrane, trpe i manje lepe strane ekološki poželjnih načina proizvodnje struje. Dakle, kada nema dovoljno sunca ili vetra, Evropljani se okreću gasnim elektranama. Time se snažno podstiče potrošnja gasa koga i inače manjka.

Dakle, posledice prestanka transporta preko najvećeg gasovoda manje će se ispoljiti u vidu nestašice, međutim verovatnije je da budu prisutne kroz volatilnost i uočljiv rast cena, kako gasa, tako i struje.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 11

Hronološki Najpopularniji

Veran

08.01.2025 • 14:02

Mirna evropska buducnost ne moze da pociva na ratu izmedju EU i Rusije. U (De Golovoj) Evropi od Atlantika do Urala, Rusija poseduje ono sto fali Zapadnoj Evropi : neizmerna prirodna bogatstva. Spoj tih bogatstava sa tehnologijom Evropske Unije, vec se pokazao kao izuzetno plodan, pre no sto je “nekima” zasmetao. Ti “neki” su minirali gasovod Severni Tok - zajednicki rusko-evropski projekat koji je kostao 9.5 milijardi evra. “Gazprom” je platio 50%, a drugih 50% su platile banke iz EU.
A na pitanje "ko je pobednik u gasnom ratu", ja bih rekao KINA.

2 0 +2
Zamenik zamenika

06.01.2025 • 15:07

@Професор

Otkud ti ideja da je Evropa u problemu? Evropa nije u problemu, Rusija je izgubila najveće tržište i najvećeg kupca EU.

6 9 -3
Particulare matter

06.01.2025 • 14:49

Velike rezerve nafte i gasa omogućile su Američkoj saveznoj državi Aljaska da svakom svom stanovniku isplati 36 300 dolara dividende za naftu tokom 24 godine, poveća prosečnu platu na 5690 dolara, minimalnu platu 2063 dolara. Velike rezerve nafte i gasa omogućile su rusiji da započne rat u Ukrajini sa milionskim žrtvama, uništi ekonomiju, privredu i bankarski sektor i sroza standard sopstvenih građana.

12 20 -8

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.