Kako se ocenjuje, te mere negativno utiču i na cenu tih proizvoda. MMF je zbog toga u svom najnovijem izveštaju ohrabrio Vladu Srbije da se uzdrži od tih ograničenja, kao i da se ograniče direktne tržišne intervencije, piše
Nova ekonomija.
Na snazi je ograničena cena brašna koje se prodaje u maloprodaji. Ipak, kvote ostaju na snazi za nekoliko proizvoda, uključujući mleko, koje prema poslednjoj odluci ne sme da se izvozi iz Srbije do kraja decembra.
MMF smatra da te mere pomažu najugroženijim građanima, ali savetuje da se sva ostala ograničenja što pre ukinu.
Negativni efekti zabrane izvoza
Udruženje mlinarske industrije Žitounija je nedavno tražilo od Vlade da im nadoknadi razliku u ceni brašna koja je tokom više meseci bila zamrznuta, počevši od 15. novembra 2021. godine.
Ta mera doneta je kako bi se građani zaštitili od poskupljenja brašna.
Predstavnik tog udruženja Zdravko Šajatović, rekao je za Novu ekonomiju da prema važećem zakonu razliku između ograničene i tržišne cene brašna mora da nadoknadi država, a ne oni.
Kasnije je objavljena uredba kojom su mlinarima predviđena dodatna sredstva za te namene u iznosu ud 193,5 milona dinara.
Tradicionalni kupci našeg brašna, kako dodaje, pre svega iz Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine dosta su tražili brašno jer su se uplašili da ga neće biti.
"Mogli smo dobro da zaradimo, a zabrana je trajala dva meseca, isto koliko i ta konjuktura (sticaj zgodnih okolnosti). Prema našoj proceni mi smo izgubili na izvozu 40.000 tona brašna u vrednosti od nekih 17 miliona evra", objasnio je efekte zabrane Šajatović.
Dragan Kleut iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata takođe je podsetio da je država zabranila izvoz suncokreta, u trenutku kada su Italijani nudili od 900 do 1.000 evra po toni, pre njegove žetve.
"I onda država nas subvencioniše da nam plati 73 dinara, doplati nam na cenu od 65 dinara sa kojom su izašle uljare. To su opet monopolističke cene za mali broj uljara koje su pokupovali glavni izvoznici i uvoznici poljoprivrednog repromaterijala i poljoprivrednih proizvoda u biljnoj proizvodnji. I dođemo u situaciju da oni kao nas nešto pomažu, a da su otvorili tržište i pustili da prodajemo suncokret, uzeli bi 30 odsto više novca", rekao je on.
Kako dodaje, te pare je uzeo neko drugi.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 2
Mile
Neko
Odavno oni ne brinu za narod, vec je nekom "drugaru" izvozniku to odgovaralo i tako je ucinjeno.
Nemojte se zavaravati, nista ovde nije u korist naroda vec iskljucivo radi licne koristi ljudi bliskih vlasti. Nazalost, ovde se neke stvari nikad nece promeniti, a posle se ljudi pitaju zasto nas je pola miliona manje za 10god
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar