.jpg "Vučić iz Davosa: Jedina smo zemlja koja se odrekla litijuma, zamislite da Emirati odustanu od nafte")
Moda elektromobila dramatično povećava potražnju za litijumom
Po ulicama evropskih gradova sve su češći automobili na električni pogon.
Foto: Pixabay
I korisnici i proizvođači svesni su snažnog uticaja klasičnih vozila na emisiju ugljen-dioksida i posledično na sve ubrzanije povećanje temperature na zemlji. Energetska transformacija se doživljava kao neophodnost ako se želi zaustaviti preteće otopljavanje.
Ogromni novci i još veći napori stručnjaka bili su potrebni da se iznađe rešenje za koje je postignuto gotovo unisono mišljenje da je ekološki znatno prihvatljivije. Gotovo savršeno.
Ekološki trag
Međutim, izgleda da i automobili budućnosti imaju rđav ekološki trag. Ključna stvar u e-vozilima je baterija, a za sada su sve litijum-jonske. Nezamenjiva je i počiva na nizu svojstava litijuma koji nemaju drugi metali, posebno na velikoj provodljivosti struje i toplote. Veoma je velika, stoga je, iako je litijum najlakši metal na kugli zemaljskoj, teška, u proseku oko 400 kilograma. Naravno da su onda i e-vozila čak 40 odsto teža od automobila na motor sa unutrašnjim sagorevanjem.
Sa ekološke strane, sporno je rudarenje litijuma, možda čak i više nego potonja prerada. Prošle godine, protesti građana Srbije su, bar za izvesno vreme, odložili nameravano otvaranje rudnika "belog metala". Ali, potreba za ovom sirovinom toliko raste da je cena tone dostigla 125.000 evra, dok se pre petnaestak godina mogla kupiti i za manje od 9.000 evra. Potraga za nalazištima "belog metala" poprima gotovo panične dimenzije širom globusa.
Hidrogenska bomba
Litijuma ima dosta u zemlji, često se mogu videti bele bobice u zemljištu golim okom. Međutim, ležišta u kojima je dovoljno za eksploataciju su mnogo ređa. Kako je veoma reaktivan, u prirodi se ne nalazi izolovan, već u obliku svojih soli, karbonata. Pronađen je 1817. godine, a bilo je potrebno više od veka da bi se elektrolizom izdvojio iz jedinjenja.
Dugo se smatrao beznačajnim, sa malo upotrebe u industriji keramike i stakla. Tek sredinom 20. veka u SAD-u je otvoren veći rudnik ovog elementa. Razlog je danas poprilično zaboravljen, bio je neophodan za dobijanje tricijuma, ključnog za proizvodnju hidrogenske bombe.
Promene nastaju u vreme sve ubrzanijeg prelaska na električne automobile. Mada je u međuvremenu otkrivena korisnost litijuma za neke lekove ili u proizvodnji automobilskih masti, oko 80 posto ovog metala koristi se za električne baterije, koje su nezamenjive. Godine 2008. u svetu je proizvedeno tek 27.000 tona najlakšeg metala, a cena po toni jedva je premašivala 9.000 evra.
Pretprošle godine globalna proizvodnja je nadmašila 100.000 tona, a cena bila 125.000 evra. Ipak, narudžbe se svakim danom višestruko uvećavaju. Procene su gotovo neverovatne, već će krajem ove decenije godišnje biti potrebno čak 1,7 miliona tona.
Mnogo kandidata
Razlog je jasan: nagli prelazak na električna vozila, posebno u Evropi, gde je plan da do 2035. prestane proizvodnja klasičnih automobila, dok se 15 sezona kasnije njima zabranjuje kretanje po putevima Starog kontinenta. Trenutno je u EU blizu 2,9 miliona e-vozila, dok se krajem decenije planira da samo po putevima Nemačke bude 15 miliona.
Naravno, ovako brza energetska transformacija podrazumeva i ogromno uvećanje potrošnje litijuma. Otuda mnoge države računaju da se uključe u aktuelan biznis rudarenja ovog lakog metala i njegove kasnije prerade, potom i u proizvodnju baterija, odnosno u završno sklapanje vozila.
Najveća pronađena ležišta litijuma, 55 odsto ukupnih svetskih, nalaze se u Latinskoj Americi, u trouglu Čilea, Bolivije i Argentine, oko 22 procenta je u Australiji i oko 15 odsto u Kini. Ostatak je raspršen po celom svetu, u Evropi ga u relativno značajnim količinama ima u Portugalu, Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Finskoj i Srbiji. Sve ove zemlje najavile su ulazak u trenutno najaktuelniji biznis.
Odlaganje starta
Međutim, rudarenje i, još više, prerada kako bi se dobio čisti litijum, bar kada je reč o eksploataciji iz zemaljskih nalazišta, podrazumeva upotrebu sumporne kiseline. Posledice mogu biti veoma teške po okolinu, zemljište, vazduh, a najviše po najvažniji ljudski resurs - vodu. Još nije bilo lokacije u Evropi gde je najavljeno rudarenje litijuma, a da nije bilo i oštrih protesta lokalnog stanovništva i šire mreže ekoloških aktivista.
Finska je planirala da iz manjeg rudnika 600 kilometara severno od Helsinkija 2026. godine započne eksploataciju, no otpor zajednice odložio je start na neodređeno vreme. Još je veće nezadovoljstvo bilo u Portugaliji, gde se nalazi najveći evropski majdan ovog metala. Nemci se mnogo više uzdaju u nalazište "slanih litijumskih" vodnih ležišta u području gornjeg toka Rajne. Međutim, tu ih očekuje problem sličan onome sa kojim se suočavaju Čileanci sa sličnim ležištima.
Eksploatacija se zasniva na bušenju rupa kroz koje se voda bogata litijumom izvlači na površinu gde isparava, što traje i po osam-devet meseci. Posledice su neprekidno rastući manjak vode u nalazištu.
Pročitaj još
Nada u reciklažu
Pokušaj Francuza s takozvanim "zelenim načinom" pridobijanja litijuma bio je uspešan u smislu osvajanja tehnologije pridobijanja, ali je reč o preskupom postupku za industrijsku upotrebu. Velika su nadanja bila od takozvane natrijum-jonske baterije, odnosno od baterije s grafenima.
Vodeći svetski proizvođač CATL najavio je proizvodnju natrijumskih baterija za ovu godinu, ali je potom start više puta odlagan. Takođe je poznata kompanija GAC reklamirala proizvodnju baterija na grafenu, čije bi punjenje trajalo samo sedam minuta, a jačina omogućavala 800 kilometara vožnje. Međutim, lanjska izjava kompanije priznaje da će start biti odlagan na duže vreme.
Kako se sa druge strane sve intenzivnije radi na energetskoj transformaciji, čija je osnova prelazak putničkog saobraćaja na električni pogon, potražnja za litijumom strelovito raste. Belgija pokazuje da se dosta toga može postići afirmacijom reciklaže električnih baterija. Reč je o relativno novom proizvodu, pa nije bilo dovoljno starih baterija kako bi se razvila obnova istrošenih.
Političari na ispitu
No, za pet do deset godina biće stogova dotrajalih baterija, a do tada bi bilo dobro da se usavrši tehnologija reciklaže. Ključno je da se osmisli takav dizajn baterija da budu jednostavne za reciklažu, a po ceni koja je niža od proizvodnje nove baterije. Poslednje je uslov kako bi reciklaža zainteresovala investitore. U tom slučaju, između 40 i 75 odsto potražnje moglo bi da se zadovolji obnovom starih baterija, ističu belgijske procene.
Poslednjih godina pitanje baterija sve više zaokuplja Evropljane, pa su u Briselu pre tri godine litijum stavili na listu kritičnih sirovina, s rizikom nestašica predstojećih sezona. Predstoji temeljitiji preobražaj evropske ekonomije, posebno industrije. Biće to novi ispit i za aktuelnu evropsku političku garnituru koja je izgubila ugled u burnim dešavanjima na Starom kontinentu i koja više gleda šta rade SAD nego što se vodi interesima građana Evrope.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kalas: Evropska komisija predlaže carine na izraelsku robu
16.09.2025.•
0
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da Evropska komisija predlaže da se ponovo uvedu carine na izraelsku robu zbog rata u Gazi i kršenja prava na Zapadnoj obali.
Za one koji imaju poteškoće u otplati kredita: Od 15. oktobra važiće olakšice
16.09.2025.•
2
Narodna banka Srbije usvojila je Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se bliže uređuju uslovi pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati kredita ponude određene olakšice.
Torlak bio u blokadi: Vlada brzometno preko tekuće budžetske rezerve prebacila 100 miliona dinara
16.09.2025.•
2
Gotovo 100 miliona dinara, tačnije 98,6 prebacila je Vlada Srbije preko tekuće budžetske rezerve Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na jednom mestu objavljene ponude banaka za povoljnije kredite građanima: Pogledajte šta se nudi
16.09.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara.
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
1
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
SAD: Sa Kinom postignut okvirni sporazum o vlasništvu nad TikTokom
15.09.2025.•
0
Postignut je okvirni sporazum o vlasništvu nad popularnom društvenom platformom TikTok, rekao je danas ministar finansija SAD Skot Besent.
Ministarstvo: Uljare će po završetku žetve objaviti otkupnu cenu suncokreta
15.09.2025.•
0
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije dogovorili su danas sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare u narednih mesec dana, po završetku žetve, objave konačnu otkupnu cenu suncokreta.
VIDEO: Svoč na svojim satovima zamenio mesta brojevima tri i devet zbog Trampovih carina
15.09.2025.•
2
Švajcarski proizvođač časovnika Svoč podstaknut američkim carinama od 39 odsto na američki uvoz iz Švajcarske počeo je prodaju specijalne serije satova na kojima je brojevima tri i devet zamenio mesta.
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
5
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Ponovo menjana Uredba o ograničenju trgovačkih marži: Jedna izmena se tiče svežeg voća i povrća
14.09.2025.•
7
Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine.
Kamiondžije iz Srbije od 12. oktobra u problemu: Upozoravaju na moguću lančanu reakciju
14.09.2025.•
11
Evropska komisija najavila je da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone.
Na računima nemačkih banaka 4,2 milijarde evra koje ne pripadaju nikome
14.09.2025.•
2
Na računima nemačkih banaka nalazi se čak 4,2 milijarde evra koji nemaju vlasnika, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na zahtev Ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke.
Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa više od dve milijarde evra
12.09.2025.•
0
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković izjavio je da su krajem avgusta ove godine investicioni fondovu koji posluju u Srbiji upravljali sa više od dve milijarde evra.
RZS: Potrošačke cene 4,7 odsto više nego prošle godine
12.09.2025.•
3
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu ove godine, u poređenju sa istim mesecom 2024. godine, povećane su 4,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Sindikat Zastava oružja: Zabrana izvoza ugrozila isplatu plata kragujevačkim oružarima
12.09.2025.•
2
Samostalni sindikat fabrike "Zastava oružje" iz Kragujevca upozorio je da je "zbog zabrane izvoza naoružanja najdirektnije ugrožena isplata zarada zaposlenima" i zatražio hitan sastanak sa nadležnim organima.
Objavljene nove cene goriva
12.09.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Kompanija DDOR svečano obeležila 80 godina postojanja
11.09.2025.•
0
DDOR osiguranje, jedna od vodećih osiguravajućih kompanija u Srbiji, s ponosom je obeležila 80 godina uspešnog poslovanja.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
11.09.2025.•
2
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na 5,75 odsto.
Sektor informisanja i telekomunikacija imao najveću prosečnu zaradu - 326.000 dinara
11.09.2025.•
4
Najveća prosečna zarada po delatnostima zabeležena je u junu u sektoru informisanja i telekomunikacija od 326.580 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Novo zaduživanje države - ovaj put za 410 miliona evra: Kod koga i šta je potencijalno sporno
11.09.2025.•
10
Vlada Srbije je prošle nedelje uputila Skupštini Srbije predloge zakona o zaduživanju zemlje u ukupnom iznosu od oko 410 miliona evra.
Komentari 10
Balkan
Predrag
Dudarim II
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar