Skoro se prepolovila potrošnja hleba u Srbiji, jedan od razloga je i smanjenje broja stanovnika
Srbija je od 1. jula do kraja 2023. godine izvezla 576.000 tona pšenice i brašna preračunato u zrno. Na godišnjem nivou trošimo maksimalno 1,7 miliona tona.
Foto: 021.rs
Prema proceni "Žitounije", a polazeći od situacije na tržištu brašna u Srbiji, godišnja meljava pšenice iznosi oko milion tona.
"Zbog smanjene potrošnje hleba po glavi stanovnika i smanjenog broja stanovnika, smanjili smo i dosadašnje procene godišnje meljave pšenice sa 1,2 miliona tona na million, odnosno 1,05 miliona tona u slučaju osetnog povećanja izvoza brašna", navode za Biznis.rs iz Žitounije.
Od milion tona pšenice proizvede se oko 730.000 tona brašna za ljudsku ishranu (prosečni procenat izmeljavanja 0,73 odsto) u Srbiji. Dobijeno brašno za ljudsku ishranu utroši se za proizvodnju pre svega hleba i peciva, neposrednu potrošnju stanovništva, zatim na proizvodnju testenina i konditorsku industriju, kao i na izvoz.
U odnosu na podatke iz prethodnih godina, zaključno sa 2022. godinom smanjila se potrošnja hleba (bez peciva) po glavi stanovnika, sa 91,5 kilograma 2006. godine na 48,58 kilograma.
Građani u Srbiji troše pšenično brašno za neposrednu potrošnju u domaćinstvu kroz takozvana "mala pakovanja". Višegodišnji prosek proizvodnje "malih" pakovanja brašna iznosi oko 60.000 tona, od čega se oko osam odsto ili 5.000 tona izveze.
"Ohrabrujuće je da je izvoz brašna u drugom polugodištu 2023. godine pokazao vrlo pozitivan trend povećanja, tako da je barem za 30.000 tona veći nego 2022, a samim tim će se smanjiti i prelazne zalihe brašna. U 2023. godini na domaćem tržištu brašna imali smo apsurdnu situaciju da se država pojavljuje kao nelojalna konkurencija mlinskoj industriji jer prodaje brašno T-500 neposredno pekarskoj industriji po takozvanim 'damping cenama'. To u praksi znači 22 dinara po kilogramu bez PDV-a, što je jedva iznad tržišne cene pšenice (koja iznosi oko 20 dinara), a najčešća tržišna cena istog tipa brašna koje mlinska industrija prodaje tim istim pekarima iznosi oko 32 dinara po kilogramu", objašnjava agroekonomista Branislav Gulan u razgovoru za Biznis.rs.
On dalje kaže da godišnja potrošnja brašna T-500 od strane pekara - proizvođača hleba i peciva iznosi 283.000 tona, a država preko Robnih rezervi prodaje 74.000 tona brašna, pa je onda lako zaključiti da je na taj način država praktično "oduzela" mlinskoj industriji oko 26 odsto navedenog segmenta tržišta.
"Osim toga, država je krajem septembra 2023. godine donela posebnu uredbu kojom je propisala proizvođačke cene za kilogramska pakovanja brašna T-400 i T-500 koje su za oko 25 dinara po kilogramu niže od do tada propisanih. Žitounija je podnela zahtev Vladi da mlinarima-proizvođačima kilogramskih pakovanja isplati kompenzaciju od pet dinara po kilogramu", navodi Gulan.
Zahtev mlinara da ih Vlada obešteti zbog donošenja uredbe o ograničenju cena brašna nema ekonomsku osnovu jer je došlo do pada cena pšenice na tržištu, smatraju potrošačka udruženja.
Ipak, poljoprivredni stručnjaci ističu da zbog ekonomske krize i niskog životnog standarda građana odluku o ograničenju cena brašna još ne treba ukidati. Zahtev mlinara da im država isplati naknadu se, pak, zasniva na tvrdnji da zbog uredbe o ograničenju cena brašna gube pet dinara po kilogramskom pakovanju za tip 400 i tip 500.
Prozvođačka cena kilograma brašna tipa 500 smanjena je sa 65 dinara na 40,9 dinara, a za tip 400 sa 70 dinara, na 45 dinara. Uredba sadrži i kaznene odredbe, a one su zabrana rada mlina od šest meseci do godinu dana i novčane kazne za pravno i odgovorno lice.
"Mlinari su zahtev za nadoknadu gubitaka Vladi Srbije uputili u oktobru 2023. godine, intervenisali u novembru iste godine više puta u telefonskim razgovorima sa nadležnima u Ministarstvu poljoprivrede tražili da im se nadoknadi gubitak od ukupno 40 miliona dinara za oktobar, novembar i decembar 2023. godine, ali se taj zahtev još uvek ignoriše", ističe isti sagovornik.
Direktor Udruženja mlinarske, pekarske i testeničarske industrije Srbije Zdravko Šajatović rekao je da će se uskoro uputiti i zahtev za kompenzaciju za januar i februar 2024. godine, s obzirom na to da smanjenje cena važi do kraja februara, pod uslovom da se ne produži.
Prema Zakonu o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, "vanredne interventne mere sprovode se radi efikasnog i pravovremenog sprečavanja, odnosno otklanjanja tržišnih poremećaja prouzrokovanih značajnim rastom ili padom cena na unutrašnjem ili inostranim tržištima, ili drugim događajima i okolnostima koji dovode ili prete da dovedu do značajnih poremećaja na tržištu".
Pročitaj još
Sredstva za sprovođenje vanrednih interventnih mera obezbeđuju se, kako je navedeno u tom zakonu, u budžetu Srbije. Mlinari su dužni da mesečno isporuče na tržište najmanje 50 odsto tog brašna, u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Šajatović je rekao da smanjenje cena brašna ima minimalni uticaj na kućni budžet potrošača, a da se preko mlinara vodi socijalna politika, tako što se teraju u gubitke. S druge strane, predstavnici potrošača smatraju da zahtev mlinara da im se nadoknade troškovi zbog ograničenja cena brašna nije ispravan, odnosno da nije zasnovan na ekonomskim parametrima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Lavrov: Prodaja NIS-a mađaskom MOL-u je korisna za Rusiju
20.01.2026.•
0
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov nazvao je uzajamno korisnim preliminarni dogovor o prodaji paketa akcija NIS-a mađarskoj kompaniji MOL.
NIS podneo zahtev OFAK-u za produženje licence za rad
20.01.2026.•
0
Ministarka energetike i rudarstva Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je NIS podneo zahtev OFAK-u, odnosno američkoj administraciji da dozvoli da nastavi operativni rad.
Poreska uprava podseća frilensere: Do 30. januara rok za plaćanje rate poreza
20.01.2026.•
1
Frilenseri imaju rok do 30. januara da prijave i plate porez za četvrti kvartal 2025. godine.
Najavljeno da će Srbija otkupiti pet odsto udela u NIS-u, ali nešto ne štima u računici
20.01.2026.•
13
Ako pretpostavimo da će na kraju igrokaza nazvanog sankcije NIS-u, a nakon dobijanja saglasnosti američkog OFAC-a, mađarski MOL biti vlasnik 56,15 odsto akcija srpskog NIS-a, u sadašnjoj računici nešto ne štima.
Raspisan javni poziv za premiju za mleko, za četvrti kvartal 2025.
19.01.2026.•
0
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede raspisala je danas javni poziv za podnošenje zahteva za premiju za mleko, za četvrti kvartal 2025. godine.
Transportgas iz Novog Sada određen za operatora transportnog sistema za prirodni gas
19.01.2026.•
0
Preduzeće Transportgas Srbija Novi Sad određeno je za operatora transportnog sistema odgovornog za uređivanje i administriranje tržišta prirodnog gasa, objavljeno je u Službenom glasniku.
MOL kupuje oko 56 odsto NIS-a, pregovara i sa ADNOK-om
19.01.2026.•
14
MOL je potpisao glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum (Heads of Agreement) sa Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto Naftne industrije Srbije, saopštio je MOL.
DDOR osiguranje ponovo nosilac "Top Employer" sertifikata
19.01.2026.•
0
DDOR osiguranje i u 2026. godini nosi prestižni sertifikat "Top Employer", čime je treću godinu zaredom potvrđeno da kompanija kontinuirano gradi kvalitetno, stabilno i podsticajno radno okruženje.
Mol i Gaspromnjeft se dogovorili oko NIS-a, Srbija uvećava vlasništvo za pet odsto
19.01.2026.•
30
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su MOL i Gaspromnjeft dogovorili osnovne odredbe budućeg kupoprodajnog ugovora za NIS.
Južnoamerička hrana uticaće i na seljake u Srbiji
19.01.2026.•
10
Posle 25 godina pregovaranja Evropska unija i Merkosur, asocijacije Brazila, Argentine, Urugvaja i Paragvaja, ovih dana potpisuju sporazum o ukidanju carina.
NIS: Pokrećemo Rafineriju u Pančevu, plan je da radi ceo februar
19.01.2026.•
1
U Rafineriji nafte Pančevo započete su startne aktivnosti koje će omogućiti ponovno uspostavljanje komercijalnog rada proizvodnih postrojenja.
Očekuje se skora prodaja NIS-a: Ovo su greške koje ne smeju da se ponove
19.01.2026.•
7
Dok se polako troši rok koji su SAD postavile za prenos ruskog vlasništva u NIS-u, pregovori o ulasku mađarskog MOL-a u strateško partnerstvo sa Srbijom ulaze u završnu fazu.
Počinje Svetski ekonomski forum u Davosu, učestvuje Vučić, a dolazi i Tramp
19.01.2026.•
6
Godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma, 56. po redu, održaće se od danas, 19. januara do petka, 23. januara u Davosu, pod sloganom "Duh dijaloga" i okupiće svetske lidere iz politike, biznisa, civilnog društva.
Meta otpušta 1.500 radnika
19.01.2026.•
0
Kompanija Meta, koju vodi Mark Zakerberg, odlučila je nakon godina neuspeha u stvaranju profitabilne platforme za virtuelnu stvarnost, da otpusti veći broj zaposlenih u ovom sektoru.
Glavne tačke ugovora za NIS trebalo bi da budu dostavljene OFAK-u do utorka
18.01.2026.•
3
U Rafineriji nafte u Pančevu danas je počela proizvodnja naftnih derivata, a, kako je najavljeno, prvi evro dizel će se naći na pumpama od 27. januara.
Evropska unija najveći donator u Srbiji u poslednjih 20 godina
18.01.2026.•
18
Evropska unija (EU) je u poslednjih 20 godina kroz bespovratnu pomoć izdvojila dva do tri puta više sredstava nego svi ostali međunarodni partneri Srbije zajedno.
Fudbalskom savezu Srbije novi milioni iz budžetske rezerve: Dobio više od 212 miliona dinara
18.01.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku o uplati 212.400.000 dinara (1.808.751 evra) Fudbalskom savezu Srbije.
Počela proizvodnja naftnih derivata u Rafineriji u Pančevu, prvi evro dizel na pumpama od 27. januara
18.01.2026.•
10
Počela je proizvodnja naftnih derivata u Rafineriji u Pančevu, a prvi evro dizel će se naći na pumpama od 27. januara.
Prihodi Rusije od nafte i gasa u 2025. bili 23,8 odsto manji nego godinu ranije
18.01.2026.•
0
Prihodi Rusije od nafte i gasa u 2025. godini bili su 23,8 odsto manji nego u 2024, i sa 141 milijardu dolara prošle pali su na 108 milijardi ove godine, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Košta: EU radi na zajedničkom odgovoru na Trampovu najavu dodatnih carina
17.01.2026.•
0
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta rekao je da koordinira zajednički odgovor EU na najavu predsednika SAD Donalda Trampa da će uvesti carine od 10 odsto na robu iz osam evropskih zemalja, piše britanski Gardijan.
Potpisan sporazum između EU i latinoameričkog bloka Merkosur, posle 25 godina pregovora
17.01.2026.•
2
Sporazum između Evropske unije i latinoameričkog bloka Merkosur potpisan je danas u glavnom gradu Paragvaja Asunsionu, posle 25 godina pregovora, saopštila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Komentari 11
Teja
Ako
Šepavi tigar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar