Država da plati fizioterapeute za vrhunske sportiste

Na nedavno završenom Atletskom prvenstvu Evrope u Beogradu bilo bi više medalja da ozlede nisu desetkovale naše reprezentativce. Nije uporni desetobojac Mihal Dudaš izgubio medalju zato što nije izdržao samonametnuti tempo u završnoj trci na 1.000metara; ključne bodove propustio je slabijim skokovima u dalj i vis, a upravo u tim disciplinama se videlo koliko ga ometa ozleda stopala.

Previše povređenih

Kuglašu Kolašincu nije pomogla ni blokada bola injekcijom, usled povrede bacio je metar manje nego što je bio spreman. Povreda je učinila da nastup daljaša Jovančevića i sprintera Raovića bude bled, a preponaš Ristić je odustao od učešća.

Odlični skakač Lazar Anić je propustio nastup na Balkanskim igrama kako ne bi rizikovao obnovu tek zalečene ozlede pred mnogo važniji evropski šampionat. Već tri godine Emir Bekrić beleži, i zbog povrede, rezultate ispod takmičarskog nivoa.

Prevelik broj naših vrhunskih atletičara muči se s povredama. Stoga se nastup državnog tima svodi na nekoliko takmičara. Učestale povrede utiču na karijeru, pa naši često napuštaju borilišta u godinama kada njihovi takmaci iz zemalja sa vrhunskom atletikom još postižu šampionske rezultate.

Deda skočniji od unuka

Tako su na beogradskoj predstavi najbolji u troskoku bili veterani Nelson Evori (17,20 metara) i Fabricio Donato (17,13) ispred nadarenih junoša, Nemca Hasa i tamnoputog Francuza Pojnantija. Ne bi bilo ništa neobično da Portugalac Evori nema 36, a Italijan Donato punih 40 leta.

Obojica, ne samo izgledom, već su i rezultatima ravni rivalima u, kako se uobičajava reći, najboljem uzrastu. Često su, kao što je bilo u Beogradu, i bolji.

Naravno da je reč o atletičarima izuzetno visokog nivoa, koji su tokom cele karijere bili pod okom vrhunskih trenera. Duga i snažna opterećenja ne da nisu dovela do povrede, već obojica zadivljuju mladalačkom telesnom konstitucijom i vitalnošću. Donato je više puta objašnjavao sportsku dugovočnost i uvek je isticao značaj kvalitetnog oporavka posle treninga.

Zaboravljeni fizioterapeuti

I tu je, čini se, slabija strana naše atletike. U nas su fizioterapeuti i stručnjaci za ishranu samo izuzetno prisutni u radu, i najboljih klubova.

Nema obaveze da se i ovaj vid pripreme posmatra kao sastavni deo trenažnog postupka i priprema za vrhunske rezultate. Previše toga je prepušteno klubovima, koji se,kako znaju i umeju, snalaze i sami rešavaju probleme ove vrste. Koliko mogu.

Upravo kvalitet oporavka od trenažnih opterećenja je od velikog značaja za brzu revitalizaciju organizma i sposobnost da se ponovo prođe kroz trenažni postupak. I tako iz dana u dan. Drugim rečima, izostanak kvalitetnog oporavka čini sportistu osetljivim na napore, pa se i ozleđuju neuporedivo lakše nego atlete koji prolazi kroz kompletan trenažni  proces.

Sprečiti povrede

Kako je dvadeseti vek nametnuo imperativ "kvaliteta života" i običnom čoveku je postalo jasno koliko je važan oporavak. Otuda trend redovnih poseta fitnes klubovima, saunama i masažama.

Naravno da i naši sportisti teže da u trenažni postupak ubace i fitnes, masažu. Dobro je što su klubovi, prateći svetska iskustva, počeli sami da rešavaju ovo pitanje.

Ipak, sve bi bilo mnogo lakše kada bi oporavak i od države bio prepoznat kao sastavan deo treninga, koji zahteva stručan i plaćen rad. Dotle, sportisti će nam završavati karijeru znatno ranije, a i povrede će ih mučiti svaki čas i ograničavati im rezultate.