"Nisu ni Tito ni Milošević baš toliko kontrolisali stvari, uvek su postojali krugovi ljudi koji su smeli da se izražavaju nezavisno, kritički. Snimao sam filmove i u Titovo i u Miloševićevo vreme i niko me nije cenzurisao, sada nisam tako siguran", kaže u intervjuu za 021.rs proslavljeni reditelj Goran Marković.
Filmovi Gorana Markovića svojevrsna su mapa jugoslovenske i srpske istorije od 70-ih godina prošlog veka pa do danas.
Na listi 100 najboljih filmova Jugoslovenske kinoteke Marković je najzastupljeniji autor. Njegovih sedam ostvarenja, od "Nacionalne klase", preko "Specijalnog vaspitanja", do "Variole vere" i "Tito i ja", uvršteni su u ovu listu.
Osim igranom, Marković je pažnju posvetio i dokumentarnom filmu. U 2017. obeležava se 20 godina od prvog emitovanja filma "Poludeli ljudi". U 40 minuta prikazani su oni koji su "poludeli" i koji su odlučili da izađu na ulicu nakon što je vlast u Beogradu pokušala izbornu prevaru. Četvoromesečni protesti okončali su se Miloševićevim priznanjem izbornih rezultata i pobedom opozicije.
Dve decenije kasnije, Marković ukazuje da živimo u porniću, a u intervjuu za 021.rs ponovo govori o diktaturi, fašizmu, o tome kako prolaze zavisnici od moći, o čoveku odluke, čemu se smeje.
021:Primećujete da 20 godina kasnije mi i dalje tapkamo u mestu, pričamo o potrebi za poštovanjem zakona, pominjemo paralisanost, veru u promenu. Zbog čega je to tako?
Marković: Te stvari su povezane međusobno. Onaj koji je uveo totalitarno društvo i koji nas tera u jad, taj ne poštuje zakon. Država ne postoji, jer ljudi nemaju vere u nju. Postoji vlast samo jednog čoveka i on je određen za sve - od uređivanja novina do deobe novca. I zbog toga 20 godina pričamo o istom, to je posledica bede, ne i siromaštva, pošto se to razlikuje. Prosto, uvukla se beda u ljude.
021:Govorite o jednoj osobi i moći koju ona ima i deluje kao da je svaki naš trenutak u milosti ili nemilosti te osobe. Disciplina Kičme peva da "ovisnik o moći na kraju neće dobro proći". Šta vi mislite?
Marković: Slažem se sa tim. Ne znam nijednog diktatora ili tiranina koji je završio srećno. Ali to nama, narodu, neće ništa značiti ili pomoći. To što će se on urušiti, što će ga neko iz njegove blizine šutnuti, ne znači ništa, ako se ne uspostavi država u kojoj će odgovarati za svoja nedela. Na vrhuncu licemerstva donosi se zakon po kom se ne sme zapošljavati u javnom sektoru, a onda imate guranje članova vladajuće stranke u najosetljivije pore društva gde su potrebni znanje i stručnost. Moraju se uspostaviti poluge pravne države kako bi zakon važio za sve.
Do sada nikome nije palo na pamet da čim dođe na vlast preuzme sve poluge, ali dobili smo i takvog čoveka. To je jedna vrlo bizarna situacija i ne sećam se sličnog slučaja. Nisu ni Tito ni Milošević baš toliko kontrolisali stvari, uvek su postojali krugovi ljudi koji su smeli da se izražavaju nezavisno, kritički. Snimao sam filmove i u Titovo i u Miloševićevo vreme i niko me nije cenzurisao, sada nisam tako siguran. Već treći put me odbijaju sa različitim scenarijima na konkursima, možda sam paranoičan, ali počinjem da verujem da neko i to kontroliše. Ljudi koji su potpisali Apel 100 za Sašu Jankovića, među kojima sam i ja, već sada imaju određene probleme. Sve se pokušava kontrolisati, ali i to će se urušiti kao kuća od karata.
021:"Kada padne, njegovo 'ja' vredeće najmanje od svih 'ja'. Pretvoriće se u 'on', simbol za sve nedaće i opštu nesreću". Ovo ste zapisali pre dve godine u "Politici".
Marković: Njegovo "ja" se polako pretvara u "on", o kojem sam pisao. Već postaje simbol za nedaće. Ljudi nemaju šta da jedu, ali su ipak spremni da urade bilo šta kako bi mogli da prežive. Svesni su ko je odgovoran za stanje u kom se nalaze, ali svesni su i da mora da se kupi hrana, udžbenici, da se živi.
021:Vaš period delovanja, koji i dalje traje, obeležili su ljudi na vlasti. Tito, Milošević, usledile su "demokratske" promene i sada Vučić. Svi su imali određeni period u kojem im je bilo dozvoljeno da čine šta žele, a onda bi narodu dozlogrdilo pa bi samo zamenio glumca te serije.
Marković: Što više ubijete narod imaćete veći vremenski prostor za nepočinstva. Ljudi misle da je vlast nešto što upravlja njima, nepromenljivo, nedodirljivo. Ne znam kako smo dospeli dovde, jer smo ipak mi evropska zemlja, ne srednja Azija ili Ekvatorijalna Gvineja. Mi smo ipak evropska zemlja u kojoj su ljudi išli u neke škole, postoje neke vrednosti, ljudska prava i postoji znanje o tome, ali zašto se to ne poštuje i kako se za to ne bore, uopšte mi nije jasno.
021:Nedavno ste izjavili da smo na korak od fašizma, a sudeći po govoru političara mi smo već u njemu, jer je fašista postao sinonim za neistomišljenika. Radi li se tu o zloupotrebi ove reči, njenom obesmišljavanju?
Marković: Surovost te reči je izgubljena jer je koriste svi, a naročito fašisti. Činjenica je da živimo u društvu u kom ne postoji levica ili leve ideje. Imamo samo desničarske partije. Za mene kao umetnika je to teško, jer su umetnici po definiciji levičari, pa i svako ko misli je levičar, a onda ste odjednom u svetu u kojem je levica gurnuta u đubre i imate spektar super radikalnih ili manje radikalnih opcija. Da li se te opcije nazivaju Šešelj, DSS ili SNS, potpuno je nevažno, jer se radi o istom.
Gadim se sveta u kojem nema levice, ali mislim da je ona sama kriva za to u šta se pretvorila. Ne zaboravite da se kao levica predstavljao SPS i JUL, koji su bili skup kriminalaca i mafioze koji su međusobno trgovali našim radom, zemljom i bogatstvima. Sve je to rasfrkćano za vreme Miloševića, nastavilo su kvazi-demokratsom periodu, kada je kratko postojala nada, a sada se besumučno nastavilo.
021:I svemu tome narod se na kraju nasmeje. Sami ste rekli da je smeh oblik jaukanja, da se smejemo onome što nas dotiče. Čemu se ovih dana vi smejete?
Marković: Uživam u Preletačeviću, ne samo politički, nego prosto u tome da je on alternativa ovom užasu. On je tipičan predstavnik onoga što u umetnosti zovemo kemp, to je upotreba kiča kao oružja za razotrkivanje društvenih i političkih laži. On je stvarno alternativa, kada nema druge, on može da se pojavi na belom konju u belom odelu, sa onim perčinom i da se svi nasmeju i kažu "ha, ha, ha, ovo ti je konkurent Vučić". U tome je sadržana naša muka, jauk u tom smehu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Decko ni sam ne verujes u to sto si napisao. Razumem da imas nalog da ovde seres i lazes ali necu ti uciniti takav luksuz da se nastavljas sa mnom a ni sebi samom takvo ponizenje da da diskutujem sa tipom poput tebe. Razguli!
U jednom se slažemo, gospodine. Aleksandar Vučić i Saša Janković se ne mogu porediti. Prvi je čovek koji je političku karijeru započeo kao Šešeljev sledbenik i zagovornik granice Karlobag-Karlovac-Ogulin-Virovitica. A, danas je dospeo u skoro identičnu poziciju kao i pokojni premijer Đinđić - to jest, u grčevitoj je borbi da ne budemo moneta za potkusurivanje moćnika sa Zapada. A, prednost Vašeg pulena Jankovića je to što ga podržava Vaš saplemenik George Soros. Vi, herrenvolkeri ne umete da džentlmenski prihvatite poraz na izborima...
I da, na spisak ostvarenja doticnog gospodina bih jos dodao slobodno mogu reci remek delo srpske (jugoslovenske) kinematografije ˝Majstori, majstori˝ (malo sam subjektivan jer mi to mozda i omiljeni domaci film).. horizontalni i vertikalni presek stanja jugoslovenskog drustva s kraja 70-ih godina koji oslikava jasno stanje stvari gde je sve poslo a kroz primer skolskog kolektiva. Nista se od tada nije promenilo. Pitam se zasto?
Или је то можда била само пројекција?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Još od 2018. godine u Srbiji se u više navrata pominjala ideja o uvođenju tzv. nacionalnih udžbenika, tinjajući ispod površine sve dok nije dobila politički ventil.
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
U ovoj zemlji leto je postalo toliko nepodnošljivo da i asfalt stenje pod sopstvenom težinom, a vazduh nosi gustu moralnu nelagodu koja se lepi za kožu i za savest.
Već sedam meseci u Beogradu se održavaju masovne demonstracije. Za pisca Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade, ova situacija otkriva da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sve da bi ostao na vlasti.
Na svakom bilbordu, u svakom televizijskom obraćanju, i u svakom kadru snimljenom iz drona koji klizi iznad prazne trake, ponavlja se ista rečenica kao zavet: Srbija je postala gradilište.
Mada se već nekoliko godina, najmanje otkad je počeo sukob u Ukrajini, stanovnici Evropske unije prilagođavaju manjku gasa, nevolje se neprekidno uvećavaju.
Novinar Stevan Dojčinović je u više intervjua govorio o promeni ponašanja sudija od 2021. godine, kada sudije u slučaju KRIK-a, počinju da presuđuju slobodi govora i slobodi medija.
.jpg)
Komentari 16
Vojvosadjan
Rok bez felera
@ Војвосађан
I da, na spisak ostvarenja doticnog gospodina bih jos dodao slobodno mogu reci remek delo srpske (jugoslovenske) kinematografije ˝Majstori, majstori˝ (malo sam subjektivan jer mi to mozda i omiljeni domaci film).. horizontalni i vertikalni presek stanja jugoslovenskog drustva s kraja 70-ih godina koji oslikava jasno stanje stvari gde je sve poslo a kroz primer skolskog kolektiva. Nista se od tada nije promenilo. Pitam se zasto?
Или је то можда била само пројекција?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar