Menu 021

Evropa i Nemačka, zajedno ili protiv?

Ustavni sud Nemačke presudio je da je Evropska centralna banka obavezna ne samo izjasniti se o poštovanju proporcionalnosti pri višegodišnjem masovnom otkupu obveznica, već i predočiti kakve su posledice ovakve monetarne politike na finansije i ekonomiju najmoćnije evropske države.
Info 20.05.2020. | 10:50 > 11:11
Evropa i Nemačka, zajedno ili protiv?
Foto: Ilustracija

Piše: Živan Lazić

Ukoliko u roku od tri meseca iz Brisela ne stigne odgovor, Bundes banka bi mogla prestati sa otkupom, te i prodati već nagomilane hartije od vrednosti evropskih država i kompanija vrednosti preko 650 milijardi evra.

Narušena pravna sigurnost

Odluka Ustavnog suda iz Karlsruea je zaprepastila čelnike Evropske unije, tim više što je pre dve godine, razmatrajući sličan zahtev, Evropski sud pravde, lociran u Luksemburgu, zauzeo stav da Evropska centralna banka, smeštena u Frankfurtu, ima punu slobodu u vođenju monetarne politike.

Eventualna ograničenja mogu se zasnivati jedino na pravnoj regulativi Unije. Nikako se osporavanje, mišljenje je sudija iz Luksemburga, ne može graditi iz pravne regulative bilo koje pojedinačne članice.

Međutim, odluka Ustavnog suda, inače institucije u koju Nemci imaju daleko najveće poverenje, pod upit dovodi upravo usklađenost unijske i pravne regulative Nemačke, odnosno pojedinačnih država. Ujedno, u tačkama neusklađenosti, dolazi u pitanje princip nadređenosti unijske spram državne regulative na čemu, inače, počiva pravna sigurnost unutar zajednice 28 evrozemalja.

Nakon tri meseca

Ukoliko u roku od tri meseca pred sudije u Karlsrueu ne stigne obrazloženje ECB, Ustavni sud Nemačke će ponovo razmatrati pitanje i tada bi mogao doneti presudu obavezujuću po Bundes banku, emisionu za Nemačku.

Kako je u Nemačkoj pravosuđe nezavisno, država nema mogućnosti uticaja na bilo koji sud, ponajmanje na ustavni, vrhunsku pravosudnu instituciju u svakoj državi. Eventualna odluka suda bila bi obavezujuća po Bundes banku.

Predsednica Evropske komisije Urlika fon der Lajden reagovala je žestoko, možda i prenagljeno, najavljujući tužbu Unije protiv države Nemačke. Preko noći paritet evra u odnosu na dolar je oslabljen za 3,2 odsto, previše i za mesečnu fluktuaciju novca.

Ipak, ni dve nedelje nakon presude iz Karlsruea, tužba nije ni na vidiku, dok se iz Luksemburga oglašavaju daleko odmerenije, insistirajući da još proučavaju presudu nemačkih kolega.

Nagomilavanje obveznica

Različita viđenja efekata monetarne politike zasnovane na gotovo beskrajnom upumpavanju evra u finansijski sistem eurozone nisu nepoznata evropskoj javnosti. Još kada je eksguverner EU Mario Dragi 2015. godine započeo otkup obveznica, što je, na drugi način kazano, ubacivanje evra, Bundes banka je bila protiv.

Razlog nije teško dokučiti. Nova monetarna politka snižava kamate do besmislenosti, pa ušteđevina gubi na vrednosti. Tako su u minusu osiguravajuća društva, naravno i Nemci, najveće štediše na svetu.

Problem je iz godinu u godinu bivao sve veći, baš onako kako je Dragi povećavao otkup, sa prvobitnih dvadeset na sedamdeset miljardi evra mesečno. U trezorima nacionalnih emisionih banaka zemalja eurozone, koje su udeličari ECB i za njen račun kupuju obveznice, ovih hartija se nagomilalo u vrednosti većoj od 2.700 milijardi evra.

Šta više, u ECB su jasno stavili do znanja da ignorišu stav nemačkih sudija i nastavili su sa kupovinom i nakon presude.

Različite nadležnosti

Suština spora je, izgleda, u različitim nadležnostima nad monetarnom, odnosno ekonomskom politikom svake države u Evropskoj zoni. Dok je prva u rukama Brisela, druga je u nadležnosti svake pojedinačne države.

Tako je i ekonomska politika Nemačke u rukama vlade u Berlinu, a nemačko zakonodavstvo i nemačko pravosuđe su od važenja kada su u pitanju sporovi u vezi sa ovim segmentom života. Zašto, pak, u Briselu i Frankfurtu insistiraju da i dalje, bezmalo u neograničenoj meri, otkupljuju obveznice?

Razlog je u posledicama finansijske krize iz 2008. godine, koja se brzo i u punom obimu prelila na Stari kontinent. Kamate su počele da rastu, pa je ECB odlučila da situaciju olakša najzaduženijima, tako što će otkupljivati državne hartije od vrednosti po znatno nižim kamatama od tržišnih.

Bio je to spas za Grčku, Portugaliju, Španiju, možda ponajviše za Italiju, ali i za brojne nešto manje države. Dugo je, međutim, zaobilaženo pitanje posledica i negativnih efekata aktuelnog pristupa emisiji novca.

S druge strane, u Nemačkoj su najviše pogođeni ekstremnom monetarnom politikom i žele da se stvari sagledaju iz različitih uglova. Otuda i presuda Ustavnog suda u Karlsrueu.

Kako prikupiti novac

Pitanje se u široj javnosti otvorilo verovatno u najgorem trenutku po vladu Angele Merkel. Već 1. jula od Hrvatske preuzima šestomesečno upravljanje Evropskom unijom, a ekonomska kriza podstaknuta korona pandemijom se zahuhtava.

Kancelarka je među onima koji su prvi shvatili težinu i dramatičnost trenutka. Rečima da će Nemačka savladati posledice korona zaraza tako da krizu savlada i Evropa, Merkelova je zauzela jasnu poziciju zajedništva i solidarnosti.

No, i ovoga puta da bi se sanirale dubioze biće potrebne ogromne količine novca pozajmiti naročito najteže pogođenim evropskim državama, po pravilu, i do sada siromašnijim i zaduženijim. Otkup obveznica je efikasan alat da se obavi veliko, relativno jeftino, pozajmljivanje.

Za savladavanje krize uzrokovane pandemijom biće potrebno mnogo novca. Pomoću drugih mehanizama neće biti lako prikupiti toliku svotu. Nevolja je što se otkup obveznica već predugo koristi, pa se pojavljuju i sve veći negativni efekti, koje će, očito, uskoro biti teško ignorisati.

Nije jednostavno iznaći rešenje prihvatljivo za različite strane, dobitnike i gubitnike agresivne monetarne politike. Sasvim je, pak, izvesno da put do rešenja nije tužakanje, već razumevanje različitih pozicija i prihvatanje svih interesa kao relevantnih. Dogovor, a ne svađa, kuću gradi.

Autor: Živan Lazić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Mile
    20.05.2020 13:50
    Osnovno pitanje je šta bi se desilo da Nemačka napusti EU? Odgovor je - raspad EU. Pošto je nemoguće da se to desi, ovo su verovatno trikovi koji za cilj imaju nešto sasvim drugo i neka prestrojavanja i nove modele funkcionisanja pred finansijsku krizu koja dolazi. Treba čekati rasplet jer će sve to i nas jako pogoditi, bez obzira što nismo članica, ali nam je EU osnovni oslonac u velikom delu našeg funkcionisanja. Čas SAD, Rusiji i Kini, ali zemlje EU i naši susedi (non EU) je ono za čega smo prirodno vezani vekovima, kakvi god uslovi bili, ratni ili mirnodopski. Tema jeste vrlo bitna i nije za džabe već izazvala komešanje na drugim kontinentima. Pratimo, a vi pišite i dalje.
  • Anonimus
    20.05.2020 13:31
    Izvanredna analiza; dobro je da portal 021.rs ima saradnike koji povremeno mogu pisati i o evropski važnim pitanjima, sve pohvale!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest