Septembar, mesec kada se rodila i sa ovog sveta otišla Sonja Savić

Bila je izvrsna glumica, to su znali svi ljubitelji domaćeg filma, a kakvo je neobično i krhko biće bila videla je jedna mala novosadska ekipa koja je davne 2004. godine sa Sonjom putovala na Sarajevo film festival, prebrodivši na tom putu gromovima okupanu Romaniju, neumoljivu carinsku kontrolu i poslovično potkupljive sebisamovažne policajce na ulasku u Sarajevo.
Septembar, mesec kada se rodila i sa ovog sveta otišla Sonja Savić
Foto: 021.rs (Printscreen)

Davnog avgusta 2004. godine obreli su se u automobilu glumica Sonja Savić, dve novosadske novinarke i – za volanom - snimatelj Jovan Milinov Toba. Iz Novog Sada krenuli su u Sarajevo, na tamošnji Sarajevo film festival. 

Umesto sjajnih krpica za premijeru, u gepeku rolne, ne ove – nedavno vrlo popularne klozetske, već filmske. Ekipa u Sarajevo nosi film "Žurka" scenariste i reditelja Aleksandra Davića. Nosi se i uzbuđenje zbog filma, susreta sa Sarajevom, a i Džonom Malkovičem koji je glavni gost festivala.

"Žurka" vrca od talentovanih glumaca, na pragu budućih - ispostaviće se uspešnih prestoničkih karijera. Izgubljene mlade ljude, okupljene u strahu i hedonizmu u jednoj vikendici na Fruškoj gori, dok u pozadini sviraju topovi, igrali su: Anđelika Simić, Aron Balaž, Jelena Ćuruvija, Aleksandar Đurica, Edit Tot, Vladimir Tintor, Nada Šargin, Jovana Stipić, te dvojica nešto iskusnijih Goran Šušljik i Nenad Jezdić. Predvodila ih je čarobna Sonja Savić.

Sonju smo sačekali u Rumi, kod nekog parka, nadomak kulturnog centra u kojem je radila sa grupom alternativnih umetnika. Kupimo je tik posle probe, zadihanu i oznojanu, seda pozadi i već posle jednog minuta u kolima, predivno je logoreično nezaustavljiva.

Odmah je neposredna, duhovita, frojdovski ispreda priče o svom životu koje neodoljivo podsećaju na doživljaje somnabulnih junaka Mihaila Bulgakova. Priča neverovatne priče o ljudima koje znamo samo sa ekrana ili tek površno. O glumcima sa kojima je snimila neke legendarne filmove i scene. Priča o muškarcima koji se u njenom poslu nisu proslavili. Ni kao frajeri, ni ljudi. Neki od njih slove za vodeće face srpskog javnog života, filma i kulture. Imenuje i glavnog ratnog profitera među kolegama, ali i svodnike među njima. Nas troje smo speechless.

Priče iz prošlih vremena preseca strepnjom da se u Sarajevu neće pokazati u najboljem svetlu, ništa nije ponela za premijeru. Dve novinarke, čija imena nikako da upamti, pa odlučuje da ih, prema boji njihove kose, zove Crna i Plava, kažu smisliće nešto...

(Sonja Savić u filmu "Žurka")

Put za Sarajevo se lagano i sporo penje preko Romanije, kiša koja počinje da lije pretvara se odjednom u takvo nevreme da je nemoguće voziti. Zato zastajemo negde pored puta dok malo ne utihnu munje koje orcaju iznad visoravni na kojoj smo.

Sa rukama koje dodiruju unutrašnjost krova automobila, koje kao da proveravaju uticaj udaraca silovite kiše na njega, a onda i grada koji počinje, Sonja ne prestaje da priča o gromovima koji paraju nebo. Govori o njima kao odblescima upozoravajuće genijalnosti koja treba da probudi uspavani duh i spasi čovečanstvo.

Samo slobodan duh može da spasi svet. Onaj koji ga uobročava, kreše mu noge i vraća ga u prošlost, govori. Mi ostali... Nije nam do filozofije, što se nas tiče, situacija je više nekako forenzička…

Stižemo najzad i do granice i tu nastaje drama, jer se ispostavlja da nemamo sve potrebne "špediterske papire", povrh svega, posle kilometara uzaludno izgovorenih rečenica, stiže i smena dežurnih na carini zbog čega će se sve dodatno zakomplikovati i produžiti…

Zakasnićemo na njihov najznačajniji festival, svi samo nas čekaju, pokušavamo da ih ubedimo. Džaba, carinici su nemilosrdni. Zbog bojazni zaoštravanja muško-ženskih odnosa na carini, Toba predlaže da ženski deo ekipe - dakle svi ostali putnici iz kola, ode do obližnje kafane, a on u maniru osnivača stoicizma, zenonovski, bez podignutog glasa, uverljive intonacije, nastavlja pregovore.

Iz sećanja potom izvire nadrealna slika: mi u kafani, a Sonja nam pravi sendviče. Sami sebi izgledamo kao statisti u filmu u kojem režira čudesni slučaj. Sonja se totalno uživela u ulogu. Nije manjkalo ni jela, ni pića. Za to vreme real waitress stoji zabezeknuta u uglu, jer zna ko je žena koja joj je "otela posao".

Nakon višečasovnog ubeđivanja i nadgornjavanja, krećemo... U nastavku puta, taman dok smo se spuštali ka Sarajevu, zaustavlja nas policijska parola. Pisaće nam kaznu, imamo upaljene maglenke. Neku nenormalnu kaznu pominju, neprimerenu za grešku, ali primerenu tablicama, čini nam se, opet pregovori, malo je smanjuju, Toba je već na putu da ih završi u ahtisarijevskom maniru, ali nestrpljiva Sonja stupa na scenu...

Golobradi policajci su premladi da bi je pamtili iz njenih najboljih filmova, ne znaju ni ko je ona, ali Sonja ne odustaje, poziva se na svog dobrog druga i velikog prijatelja, novinara Ahmeda Burića, ali avaj, tu tek nastaje onaj novi loši preokret u priči.

"Taj stalno piše nešto protiv vlasti i policije!", kažu i odmah ulog na svoj noćni skor na pivo i ćevape, sa ahtisarijevskih 20 KM, povećavaju na 50KM!!!

Sve se opet, posle više od sata ubeđivanja i pregovora, nekako završava. Svi smo već ludi od prepreka. Ali dobri stari Marfi i dalje ne spava. Policajci kažu da smo dobro prošli i da će svakako doći uveče u Narodno pozorište, da vide film. Još moramo podrobno da im objasnimo gde je Narodno, ponavljamo da se pozovu na Sonju, upisujemo i njihova imena - za red karpet!

(Anđelika Simić, Jovana Stipić, Edit Tot, Aleksandar Davić i Sonja Savić u Sarajevu)

U Sarajevu je novinarski deo novosadske ekspedicije trebalo da spava u nekom hostelu, ali Sonja ne da. Ne, nikako! Ima da idemo sa njom! Nema ubeđivanja. Pravac "Holidej in".

Kad su je videli na recepciji – ničice su popadali svi. Bilo je dovoljno da kaže da bez te dve novinarke njen život apsolutno nema smisla, pa da dobijemo sobu veličine pola sprata. 

Uoči premijere - drama. Devojčica u Sonji se budi, Crna i Plava daju sve od sebe da Sonja zablista. Češljaju je, oblače, Sonja kaže "prenalepšavate me", pada i neka diskretna šminka: senka na oči, malo pudera na podočnjake, tek malo sjaja za usne...

Sve to - ispostaviće se - bez ikakve potrebe, jer, kad je, posle premijere u prepunoj pres sali Narodnog pozorišta, počela da priča, Sonja je bila najlepše biće na zemlji, neko u koga se onako ljudski zaljubiš smesta. 

Takva je bila Sonja Savić, genijalna u svojoj čestitosti, neposrednosti i iskričavoj mudrosti.

ShopiNS
  • Gloginje

    21.09.2020 22:33
    Ikona
    Uvek cemo te voleti! Nadam se da si srecna tamo negde!
  • Zora

    20.09.2020 10:50
    Biseri
    Knedla u grlu, suze u očima, naklon do poda - Sonji i Vama, Snežana!
  • Igor

    15.09.2020 21:35
    Divan tekst o divnoj Sonji.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Pljuvaću po vašim grobovima

Mogu li politički mrtvaci da nam osiguraju bolju budućnosti, kada su je debelo upropastili u ne tako dalekoj prošlosti? Može li duh formacije iz stare Grčke biti modus razmišljanja nekom među nama?

Golmanov strah od penala

Veliki broj medija u Srbiji preneo je video na kojem se vidi kako predsednik države Aleksandar Vučić izvodi penal.

INTERVJU Ugostiteljka Karmen Krivokapić: Ne smemo se otuđiti jedni od drugih, prilika je da nas hrana ponovo zbliži

Žena koja je sinonim dobrog ugostiteljstva u Novom Sadu veruje da će nas, kad čudo od pandemije prođe, neka nova deca naučiti sve iz početka. Novom životu. Kako se živi. Da će ona zaigrati po novim, logičnijim, od prirode neodrođenim pravilima. A mi, pa moraćemo da se uklopimo, jer ko se ne uklopi, otpašće. Odahnuće i planeta. U međuvremenu, moraće štošta i po restoranima da se uredi, za početak da se specijalizuju jer ovako, od Silvane do "Nirvane", nema mnogo smisla.

Uskršnje čudo

Predsednik Srbije se tokom praznika setio Ustava. Kao da to nije dovoljno iznenađujuće, čak mu se ukazala i predsednička nadležnost – mogućnost da ne donese ukaz o proglašenju zakona. U izjavi koju je prenela većina domaćih medija Vučić je naglasio da "ne može da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Narodna skupština usvoji, jer je dužan da štiti Ustav".

"Spens" - medalja za svedočanstvo naše propasti

Ovih dana pljušte mu medalje, k'o kokice iz automata. Umesto njih, možda je bilo primerenije da se jednom četrdesetogodišnjaku uruči, ako ne bjuti, onda bar SPA vaučer, za - bar delimični - fizički i duhovni oporavak.

Mile Isakov: Nema više s kim čovek da pije, ni da se keri. Nema ljudi.

Boem, revolucionar, novinar pre svega, napisao je knjigu ingenioznog naslova "Pijani smo bili bolji", koja izlazi ovih dana. Voleće je oni koji razumeju perfekat u kojem je kafana, a ne istorija, bila čudesna učiteljica života. Posle hedonizma i renesanse, usledilo je otrežnjenje u vidu "političkog kupleraja iz kojeg se ne izlazi nevin", kaže Isakov i dodaje: "Savest mi je čista, ali ne sasvim mirna jer su u mojoj smeni izneverena sva obećanja i očekivanja. Pored mene živog. Za to nema opravdanja".

Superliga - kad bogataši izvise

Ukoliko UEFA ne osmisli i ne sprovede takmičenje koje će prihvatiti i jači i siromašniji klubovi, navijači, nacionalni savezi, mediji, nastaviće se pokušaji najmoćnijih ekipa da formiranjem privatne pozivne lige gro novca sa evropskog fudbalskog tržišta preliju samo u sopstvene kase.

INTERVJU Profesorka i prevodilac Maša Dabić: Solidarnost danas znači imati samokontrolu

"Zavičaj je reč koja ne može lako da se prevede na nemački, ni kao reč, ni kao koncept. Čovek nije biljka, ima sposobnost da bude mobilan, da se kreće, odlazi i vraća se, da pusti korene na više mesta istovremeno, ali i da neko vreme hoda bez korena", kaže profesorka i prevodilac Maša Dabić za 021, javljajući se iz Beča koji sve grčevitije diše preko Zoom-a, home office-a, Netflix-a food delivery-ija, dok istovremeno traje medijski prenos apokalipse.

INTERVJU Damir Grubiša: Politika je danas miks loših i najgorih, ali ne smemo da se predamo, moramo se pobuniti

Diplomata svetske reputacije, pesimista po intelektu, a optimista po volji, u razgovoru za 021.rs kaže da se nada da će nove generacije osetiti mučninu od ovakve stvarnosti i da će se stvoriti kritična masa građana koji ne žele da budu podanici raznih režima i njihovih karikatura. Taj novi "građanski humanizam" mogao bi biti ubrzan i globalnim haosom u vidu pandemije i neadekvatnih odgovora političkih kasta na Balkanu, Evropi i celom svetu.

INTERVJU Milana Vlaović: Plašim se ljudi koji su stručnjaci za sve i onih koji nikada nisu krivi

"Provincijalizam gradova izvrsna je tema, a žene s margine često u sebi nose mešavinu mnogih krajnosti koja je dramatično privlačna. Sonja Savić bila je urbana ikona iz provincije. Pretalentovanu urbanu ikonu Margitu Stefanović, trajno su obeležile provincijalna iskompleksiranost i okrutnost njene majke", kaže u intervjuu za 021.rs autorka knjige "Bomboni od meda" koja je bila polazište za seriju o Jovanki Broz.

INTERVJU Rambo Amadeus: Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja

"Površni fizički kontakti, češanje, gurkanje, trljanje, tapšanje, rukovanje, to nedostaje mladima, njima je takva vrsta kontakta važna i iskreno mi je žao što ne smiju da budu opušteni u kontaktima s vršnjacima. Zato mi stari treba da se vakcinišemo što prije, da mladi mogu da nastave sa normalnim životom. Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja", kaže u intervjuu za 021.rs kojim najavljuje svoj prvi onlajn koncert Svetski kilotzar Rambo Amadeus.

INTERVJU Pisac Zoran Ferić: Isplivali su ideološki talog i glupost svemirskih razmera

"Osećaj "poraza" 1945. uveliko je pomogao da se današnje revizionističke težnje pretvaraju i u konkretne političke programe. Mise za Pavelića i rehabilitacija Draže simptomi su iste bolesti. Stalno se pokušavaju izjednačiti dva totalitarizma: fašistički i komunistički kako bi se osigurala nekakva "istorijska pravda" i umanjio osećaj poraženosti", kaže u intervjuu za 021.rs pisac Zoran Ferić.