Jedna od najgledanijih serija u regionu u poslednjoj deceniji, koja je ujedno ozbiljno pomerila granice poimanje domaće filmske i TV produkcije i time zadala nove standarde, svakako je serija "Senke nad Balkanom". Na njoj je bilo angažovano mnogo dobrih glumaca, moglo bi se reći ono najbolje što se u regionu moglo sakupiti iz glumačkog esnafa ali i produkcijske branše.
Važan segment o kojem je produkcija, između ostalog brinula, je da glumačka ekipa tačno progovori nemački jezik u scenama u kojima je to scenario predviđao. Za taj posao angažovana je Juliana Sokola, i u Nemačkoj, i u Srbiji, vodeći konferencijski prevodilac sa srpskog na nemački i sa nemačkog na srpski, inače i sudski prevodilac za srpski, hrvatski i bosanski jezik pri Višem sudu u Dizeldorfu.
Sokola, čija je porodica iz Inđije, kao dete je živela u Nemačkoj, a studirala je potom i radila u Srbiji. Danas živi i radi na relaciji Beograd – Oberhauzen.
Sagovornica 021.rs trenutno sprema doktorat čija će tema biti "Recepcija nemačke drame u bivšoj Jugoslaviji sa osvrtom na rad Ljubiše Ristića". Za Ristićevo KPGT pozorište nedavno je prevela dramu Hajnera Milera "Smrt u Berlinu". Rad na predstavi omela je korona. No najpre o "Senkama", kako se uopšte obrela u njima.
"Zvali su me iz produkcije po preporuci beogradske škole 'Master translation' na kojoj sam godinama predavala sudsko i konferencijsko prevođenje. Poziv je stigao od Ljiljane Đuričko koja je u tom trenutku, a i sve dok sa suprugom Nikolom Đuričkom nije otišla u Ameriku, bila direktorka produkcije. Moj zadatak je bio da pregledam tekstove na nemačkom koje je trebalo da izgovaraju glumci. Nakon što sam sredila tekstove usledio je poziv za nastavak saradnje i tako sam postala saradnik za nemački jezik na "Senkama nad Balkanom 2", počinje priču Sokola.
"Nezaboravno iskustvo u svakom smislu. Prevodila sam tekstove, glumačke dijaloge, sa srpskog na nemački, potom bih te tekstove snimala kao audio fajlove koje je produkcija onda slala glumcima da ih nauče. Nakon toga uvežbavala sam sa njima tekst, vrlo često i na samom setu, tik pored Dragana Bjelogrlića. Kako većina glumaca nije nikada imala priliku da uči nemački, bio je to prilično zahtevan posao za njih. Moje je bilo da ih najbolje moguće pripremim za te scene tako da izgledaju kao da je njima nemački vrlo blizak. Trudila sam se da im olakšam prevod, da ih ne opteretim nekim rogobatnim izrazima i rečenicama, da bi se što bolje snašli, savladali nepoznati tekst, ali istovremeno, to je morao biti nemački jezik", dodaje naša sagovornica.
Kako kaže, provela je sate i sate sa glumcima na setu, a nije imala pojma koliko dugo jedna scena može da se snima.
Marija Bergam, Voja Brajović, Leona Paraminski samo su neki od glumaca sa kojima je Sokola uvežbavala nemački. Nekima nije bila potrebna lekcija iz nemačkog. Na primer nemačkom glumcu Stipi Ercegu koji ima hrvatske korene i dobro govori nemački, kao ni vrlo poznatom nemačkom glumcu Kristofu Ortu koji je takođe igrao u seriji.
"Bio je to baš ozbiljan posao. Glumac mora da se koncentriše na glumu, na to šta od njega traži Dragan Bjelogrlić, i sam izvrstan glumac i reditelj, vrlo zahtevan. Istovremeno ne bi trebalo da greše u tekstu na potpuno nepoznatom jeziku", nastavlja Sokola.
"Sa Vojom Brajovićem uvežbavala sam tekst na setu u Barandi i u Narodnoj banci Srbije, gde su se snimale neke scene. U Barandi je snimljena ta velika završna scena za koju je pesmu pisao Manjifiko. Voja je u jednom trenutku, iako je naučio nemački tekst, na kraju ispred sebe na sto stavio papir na kojem je nemački tekst bio ispisan po Vuku, da mu bude pri ruci, ako bude morao da se podseti."
Bilo je trenutaka, priseća se još Juliana Sokola, kada se, na primer, glumački super snimi neka scena, ali se ispostavi da je glumac pogrešno izgovorio neku reč na nemačkom, ili da je nešto preskočio i da zato rečenica na nemačkom nema smisla, a to nikako nisu hteli da dozvole. Bjelogrlić je tu bio vrlo precizan, pravi profesionalac. Odlično su sarađivali, oduševio ju je svojom profesionalnošću, predanošću i istrajnošću.
A mimo serije i tog uzbudljvog sveta koji je otkrila i zavolela, prevođenje je zapravo velika strast sagovornice 021.rs. Tačnije simultano i konsekutivno prevođenje kojim se bavi poslednjih 25 godina. Istraživanja, inače, kažu da je taj posao, nakon posla pilota i kontrolora saobraćaja na aerodromu, jedan od najstresnijih na svetu.
Do sada je Sokola prevodila sve najvažnije susrete ličnosti političkog i privrednog života Srbije i Nemačke: Angele Merkel i Aleksandra Vučića, nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Srbije Dušana Mihajlovića sa kolegama iz Nemačke i tadašnjim prvim čovekom nemačke policije Ginterom Bekštajnom, kasnije predsednikom Vlade savezne pokrajine Bavarske, potom Borisa Tadića i ministarke inostranih poslova Austrije Ursule Plasnik, itd.
Među klijentima za koje je radila i prevodila su nemačke privredne i razvojne organizacije: Crveni krst Nemačke, Društvo za međunarodnu saradnju GIZ, Nemački kreditni zavod za izgradnju KfW... Jedno vreme bila je i projektni menadžer Fondacije Hans Zajdel, vodila je sektor saradnje sa našim predstavnicima Vlade, ministarstava, regiona i pokrajina. Tako je stekla ozbiljno iskustvo i znanje u međunarodnim političkim odnosima između Nemačke i Srbije. Takođe, kao prevodilac, bila je uključena u nekoliko velikih projekata EU.
"Uvek bude nekih anegdota, nekih nemogućih situacija koje moraš da prevaziđeš i rešiš na licu mesta. To je takva profesija, mogu te zvati u podne, u ponoć. Nekada to bude tik uoči nekog velikog događaja koji moraš da prevodiš odabranim rečima, diplomatskim jezikom.
Sećam se da sam sa prijateljima bila na Kalemegdanu u nekom restoranu kada su me zvali iz agencije za prevođenje da je RTS-u hitno, za sat vremena, potreban prevodilac. Ostavila sam prijatelje i ručak, i pohitala ka Takovskoj. Znala sam da se tog dana u Berlinu susreću Merkel i Vučić, ali sam se svejedno šokirala kad sam došla u studio i saznala da treba uživo da prevodim njihovu konferenciju za štampu."
Pretprošle godine bila sam u Aranđelovcu na seminaru koji je organizovala Fondacija Konrad Adenauer, kada mi je stigao poziv da, opet za RTS, prevodim pres Vučića i Merkelove. Bila je totalna ludnica kako stići na vreme do Beograda jer su Aranđelovac i cela Srbija u tom trenutku bili zavejani, sneg je bio toliki da smo jedva izašli iz grada i stigli na vreme u beogradski studio samo zahvaljujući direktoru fondacije Norbertu Bekmanu Dirkesu koji mi je obezbedio kola do Beograda."
Sokola ističe da je veoma važno da konferencijski prevodilac mora da bude u toku sa temama kojima se kao prevodilac bavi. Mora da bude vrlo informisan, da bude u toku sa svim onim što se, u Sokolinom slučaju, dešava u srpsko-nemačkim odnosima: na planu politike, kulturnih i svih drugih veza dva naroda i dve zemlje. Adrenalin uvek drma, a ponekad se desi da neke velike događaje koje prevodiš pamtiš po "nemogućim situacijama" koje iznenada izrežira život:
"U Minhenu sam jedne godine prevodila razgovor na visokom nivou između, tada, srpskog ministra policije Dušana Mihajlovića koji je bio u poseti ministru unutrašnjih poslova Bavarske Bekštajnu. Večera. Policija s obe strane stola, na jednoj strani Mihajlović, preko puta Bekštajn. Prevodim ja i u nekom trenutku - prevodioci to imaju običaj, da počnu da prevode i oponašaju gestove onoga koga prevode, krenem da mašem rukama i u prevodilačkom zanosu zakačim kašiku sa šlagom. Kašika počne da leti kroz vazduh, ja u čudu šta mi se desilo, prestravljena, mislim šta će sada biti, umirem pri tome od blama, ali kašika, srećom, promaši okupljene.
Najzanimljivije mi je bilo što nije usledila nikakva reakcija, niko ništa nije rekao, pa sam onda i ja nastavila da prevodim, kao da se ništa nije desilo, diskretno brišući maramicom šlag sa rukava moje košulje."
Na pitanje, opuštaju li se ti pripadnici tzv. visoke politike, pokazuju li katkad i ovozemaljsko ljudsko lice, Sokola kaže da ih ona vidi samo u poslovnom okruženju.
"Nema tu opuštanja, mi smo ipak na poslu. Možda se oni ljudi opuštaju kada su u svom privatnom, porodičnom okruženju. Ali u diplomatiji nema opuštanja. Diplomatija je probran rečnik, pazi se šta se, kako i kada izgovara, kojom intonacijom, kojim rečima. Tu nema improvizacije. Prevodilac konstantno mora da vodi računa kako formuliše rečenice, mora da bude neizmerno oprezan, nadasve koncentrisan na ono što se govori, na ono što prevodi. To su vrlo delikatni i prilično stresni momenti."
Prevodioci nekada budu i deo razgovora iza zatvorenih vrata. Sokola kaže da je bila na jednom takvom sa kolegom prevodiocem Slobodanom Popovićem koga iznimno ceni i čijem se radu dive svi prevodioci. Tom razgovoru iza zatvorenih vrata prisustvovali su: Vučič, Ištvan Pastor, ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib, bivši predsednik nemačkog Bundestaga Norbert Lamert i šef Konrad Adaneuer fondacije za Srbiju i Crnu Goru Norbert Bekman Dirkes.
Na propitivanje, da li ta vrsta prevodilačkog angažmana u politici zahteva i potpisivanje nekih klauzula o tajnosti i ćutanju, Sokola kaže da do sada nije na takvo nešto naišla, ali da je sigurna da je neke sigurnosne mere prošla jer su joj u nekoliko navrata tražili podatke iz lične karte i JMBG.
Osim prevođenja na najvišem državnom nivou Nemačke i Srbije, Sokola radi i kao sudski prevodilac za srpski, bosanski i hrvatski jezik pri Višem sudu u Dizeldorfu. Njena nemačka agencija "JStranslation" prevodi dokumentaciju za nostrifikaciju diploma lekara i medicinskih sestara koji bi da rade u Nemačkoj, ali i ljudi drugih profesija.
"To je sada ozbiljna tema, veoma jak utisak mi je da mnogo ljudi odlazi iz Srbije u Nemačku, pre svega zdravstveni radnici. Postoje agencije koje imaju svoje skaute koje animiraju i odvode naše ljude na poslove u Nemačku. Prevodim za agencije koje posreduju pri zapošljavanju u okviru svog prevodilačkog centra "InJob" u Beogradu koji je prošle godine imao na stotine kandidata."
Dodaje da to nije samo posredovanje u pronalaženju posla, nego i omogućavanje kandidatima da nauče nemački jezik. U Nemačkoj npr. medicinsko osoblje ne može da radi bez B2 nivoa znanja nemačkog jezika.
Za ljude koji bi da se otisnu u Nemačku, nađu posao i tamo počnu novi život važno je da znaju da najveći broj nemačkih pokrajina više ne prihvata sudske prevodioce iz Srbije. Za nostrifikacije i selidbu u Nemačku prihvataju samo svoje, nemačke prevodioce.
"Mislim da postoje samo dve pokrajine koje prihvataju prevodioce iz Srbije. I vrlo često se dešava da, jer ljudi to ne znaju, niko im ne kaže, plate prevod kod našeg prevodilaca, a onda dođu u Nemačku i ispostavi se da to ne vredi i da moraju ponovo da plate prevod kod nemačkog prevodioca."
Na kraju još samo pitanje o tome kako opstaje u poslu, kojih se pravila drži u Nemačkoj, a koja balkanska pravila mora da poštuje da bi opstala na surovom tržitu rada, posebno zato jer je žena.
"Za mene postoji samo jedno pravilo u poslu: kvalitet. Zadovoljni klijent uvek će da te preporuči. Ja verujem u odgovornost, rad, profesionalnost. Uvek se trudim da budem krajnje pripremljena, odgovorna, da ne improvizujem. Ponašam se u skladu sa pravilima koje moj posao nalaže. I čini mi se da kao žena lakše sarađujem sa ženama, solidarnije smo. To je možda neki moj subjektivni iskustveni osećaj.
Pre nego što sam pokrenula svoje dve prevodilačke agencije, u Beogradu i u Nemačkoj, uvek sam radila za neke firme I institucije na čijim su čelu bili muškarci, i moram da kažem da sada uživam u privilegiji što nemam šefa nad glavom. Nekako mislim da vrednim, odgovornim, i u svom poslu odličnim ljudima, nikakav šef nije potreban, niko da ti visi nad glavom, jer čovek koji dobro radi svoj posao zna da opstaje samo ako je najbolji. Eto, to je moja deviza za opstajanje u poslu, uostalom to pravilo važi ne samo u njemu, već i u životu celom", zaključuje Juliana Sokola za 021.rs
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar