Menu 021

Koliko smo iracionalni kada procenjujemo rizik od nuspojava vakcinacije?

Zamislite da ste roditelj deteta od godinu dana u periodu kada u vašoj državi vlada epidemija smrtonosnog gripa koji je fatalan za decu do tri godine. Stopa smrtnosti od ove zarazne bolesti je takva da umire 10 na 10.000 dece.
Info 23.01.2021. | 09:25 > 09:25
Koliko smo iracionalni kada procenjujemo rizik od nuspojava vakcinacije?
Foto: 021.rs
 
Naučnici su otkrili vakcinu koja u potpunosti otklanja rizik od smrtnosti usled posledica gripa, ali vakcina ima određene nusefekte od kojih će umreti određeni broj dece. Da li ćete racionalno doneti odluku kada vam se matematički predstavi rizik u obe situacije?
 
 
Davne 1990. godine dvoje naučnika sa Univerziteta u Pensilvaniji Ilana Ritov i Džonatan Baron sproveli su jedno od pionirskih istraživanja u oblasti donošenja odluka o imunizaciji. U jednom segmentu ovog istraživanja ispitanici su upitani da procene da li bi u slučaju primera sa početka ovog teksta vakcinisali dete ukoliko će nuspojave vakcinacije biti smrtonosne za određeni, tačno specifikovan procenat dece.
 
Ispitanicima je zatim ponuđeno da se 10 puta izjasne o tome da li bi vakcinisali svoje dete u zavisnosti od rizika od smrtnosti usled nuspojava vakcinacije koji se kretao od 0 do 9 na 10.000 dece. Ukoliko pogledamo zdravorazumski, čak i maksimalna smrtnost od vakcinacije od 9 na prema 10.000 je svakako bolja opcija u odnosu na smrtnost od 10 na prema 10.000 od posledica gripe. Ipak, da li su ispitanici u slučaju svih 10 opcija donosili ispravnu odluku?
 
Odgovor na prethodno pitanje je – naravno da ne.

Svega 9 odsto ispitanika reklo je da bi vakcinisalo svoje dete ukoliko od nuspojava vakcinacije umire 9 od 10.000 dece, zanemarujući informaciju da je stopa smrtnosti od gripe veća. Ono što je još interesantnije, jeste da je čak 23 odsto ispitanika reklo da ne bi tolerisalo nikakav rizik od vakcinacije. Ovi ispitanici su odbacili čak i situaciju u kojoj od vakcinacije umire 1 na 10.000 dece, odlučujući se da u hipotetičkoj situaciji ne vakcinišu svoje dete, iako je smrtnost od gripe čak 10 puta veća. 
 
Ukoliko je eksperimentalna instrukcija samo malo dopunjena i ukoliko je ispitanicima rečeno da bi od posledica nuspojava vakcinacije umirala ista deca kao i od posledica gripe, ispitanici su bili u većoj meri, ali nedovoljno racionalni. Naspram 9 odsto ispitanika u prethodnoj hipotetičkoj situaciji, u slučaju kada je reč o smrti iste dece 47 odsto ispitanika je procenilo da bi vakcinisalo dete kada je smrtnost od nuspojava vakcinacije 9 na prema 10.000. Više od polovine ispitanika ne bi ni u ovoj situaciji donelo ispravnu odluku, iako se radi o istoj deci, od kojih bi 1 od 10 na svakih 10.000 vakcinacijom bilo spaseno. 
 
Iracionalna bića
 
Nekoliko decenija istraživanja u oblasti donošenja odluka u situacijama percepcije rizika donelo nam je brojne nalaze o tome kako smo mi uglavnom iracionalna bića. Međutim, ono što su nam istraživanja dosledno pokazala jeste da smo mi iracionalni na veoma predvidiv i sistematski način. To znači da je naše donošenje odluka obojeno određenim vrstama kognitivnih pristrasnosti, da se služimo određenim heuristikama ili prečicama u mišljenju, što dovodi do toga da grešimo iz istih razloga i u vrlo predvidivom pravcu. 
 
Kada je u pitanju percepcija rizika u slučaju imunizacije, skloni smo različitim kognitivnim pristrasnostima u zavisnosti od toga da li se radi o novootkrivenoj vakcini u situaciji aktuelne epidemije ili o vakcinaciji koja se koristi dugi niz godina za zaraze sa kojima naša generacija nema iskustva. Ovo je razumljivo, budući da u prvom slučaju procenjujemo rizik kada imamo iskustvo sa aktuelno rizičnom situacijom, dok u drugom slučaju rizik procenjujemo u situaciji kada naša generacija ili generacije u nazad nemaju iskustvo sa stvarnom pretnjom. Takođe, na donošenje odluka o imunizaciji u kontekstu zarazne bolesti sa kojom generacijski nemamo iskustvo, veća dostupnost informacija o nuspojavama utiče na naš proces odlučivanja. 
 
U prethodno navedenom istraživanju, u kom se hipotetička situacija odnosila na aktuelnu epidemiju, možemo reći da su ispitanici donosili pogrešne odluke zbog nekoliko veoma povezanih kognitivnih pristrasnosti. Istraživanja dosledno pokazuju da kada se nalazimo u situacijama u kojima smo prinuđeni da biramo između dva nivoa rizika, skloniji smo činu propuštanja nego činu izvršenja. 
 
 
Odnosno, u situacijama u kojima smo primorani da donesemo tešku odluku, kada sve ponuđene opcije sadrže određeni rizik, pretežno se odlučujemo za status quo. Osim toga što smo skloniji nečinjenju kada odluka nužno sadrži prihvatanje određenog rizika, propuštanju smo skloniji i kada donošenje odluka percipiramo kao naporno. Dobar primer ovome je podatak da u zemljama u kojima su građani po rođenju registrovani kao donori organa, ali mogu da se odjave kada god žele, broj donora je preko 10 puta veći nego u zemljama u kojima se građani prijavljuju za donorstvo.
 
Averzija prema žaljenju
 
Jedan od razloga zašto smo u situaciji procene rizika skloniji činu propuštanja, nego činu izvršenja je nešto što se u psihologiji zove averzija prema žaljenju ili očekivanje žaljenja. Reč je o tome da percipiramo da ćemo više žaliti zbog onog što smo uradili nego zbog propuštanja. Iako smo u slučaju bilo odabira činjenja, bilo odabira nečinjenja, mi ti koji smo doneli odluku, percipiramo da bismo u situaciji kada bi do smrti došlo usled posledica gripe manje krivili sebe.
 
U slučaju smrti od gripe uzrok možemo u skladu sa uverenjima, pripisati nekim spoljašnjim uzročnicima, iako smo odluku o nevakcinisanju sami doneli. Sa druge strane, svesniji smo udela svoje odgovornosti u slučaju kada je do smrti došlo usled čina koji smo izvršili, odnosno usled vakcinacije. 
 
Osim toga, moramo da uzmemo u obzir da naše odluke nisu nezavisne od emocionalnih procesa. Emocija koju doživljavamo tokom donošenja neke odluke utiče na to da li ćemo se opredeliti za čin propuštanja ili čin izvršenja. 
 
Averzija prema dvosmislenosti
 
Kada je u pitanju emocija straha, koja je u većoj ili manjoj meri prisutna kada se nalazimo u pretećoj životnoj situaciji, bićemo skloniji izbegavanju rizika, ali i izbegavanju odluke. U situaciji koja izaziva strah smo stoga i skloniji nečemu što nazivamo averzijom prema dvosmislenosti. To znači da ćemo u neizvesnim situacijama pokazati sklonost ka poznatim i izvesnim verovatnoćama, čak i ako su one objektivno nepovoljnije, nego prema onima koje nemamo u iskustvu i koje smatramo neizvesnim. 
 
Ovom je potrebno pridodati čitav niz kognitivnih pristrasnosti i heuristika kojima smo skloni kada nam vakcinacija nije nešto novo ili nepoznato i kada generacijski nemamo sećanje na period kad su se ljudi suočavali sa opasnošću od koje se vakcinacijom štitimo. Odnosno, kada su nam informacije od nuspojavama iskustveno bliskije nego doživljaj stvarne pretnje usled odbijanja vakcinacije.
 
Tada, upravo nedostatak kolektivnog sećanja na epidemiju i (ne)posredna dostupnost informacija o nuspojavama vakcinacije doprinosi tome da donesemo odluku koja je pogrešna. Istraživanja dosledno pokazuju da nam je svima svojstveno da se pri donošenju različitih odluka daleko više oslanjamo na iskustva kojih lako možemo da se prisetimo nego što se bavimo procenom stope rizika.
 
Tekst "Koliko smo iracionalni kada procenjujemo rizik od nuspojava vakcinacije" prvobitno je objavljen na sajtu FakeNews Tragača, a tekst sa propratnim ilustracijama možete da pročitate na OVOM LINKU.
 
Milica Lazić je doktorka psiholoških nauka i naučna saradnica na Filozofskom fakulteta u Novom Sadu. U svom istraživačkom radu bavi se subjektivnim blagostanjem i psihološkom rezilijentnošću, naročito u kontekstu aktuelnih i negativnih iskustava iz perioda odrastanja. Osnivačica je Psihološkog centra za mentalno zdravlje u zajednici "MentalHub".
Autor: Milica Lazić (FakeNews Tragač)
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Maki
    25.01.2021 14:42
    MMR
    Imala sam slicnu situaciju pre 3 godine. Pojavile su se male boginje bas u periodu kada je moje dete punilo godinu dana i trebalo da primi toliko ozloglasenu MMR vakcinu. Da nije bilo boginja sigurno bih sacekala sa davanjem te vakcine, ali ovako sam stisnula zube i pomolila se Bogu. Posle svega razmisljam ko ce od ovih sto su protiv vakcina odgovarati za strah i stres koji prezivljavaju roditelji slusajuci njihove price. Meni tih dana bukvalno nije bilo dobro i imala sam osecaj kao da vodim rodjeno dete da ga upropaste. Zasto niko o tome ne govori? Danas svako ima pravo da javno istupa i iznosi sve sto mu padne na pamet, bez ikakve odgovornosti za izreceno.
  • hm
    23.01.2021 16:24
    U tekstu su izabrani idealni laboratorijski uslovi, kakavi naravno nisu u zivotu, a data je losa ponuda - od bolesti umre deset, od vakcine umre 9 - na 10000 to je prakticno isto, pa zasto bi nesto radio za isti rizik, odnos mora biti mnogo veci u korist vakcine. Kod npr. variole imate smtnost 30%, a od vakcine 0%, normalno da ce svi da pohrle. Zanemareno ono sto je vec spominjano - politiku, muvanje sa brojevima bolesnih i umrlih, stalno laganje mocnika iz svojih licnih ciljeva moci i bogacenja... Takodje, govori se samo o zivotu i smrti, zanemaruje se oboljevanje i onesposobljenost. Niko ne misli da ce da umre od vakcine, ali se brine koje moze hronicne posledice da ostavi.
  • egoista, pa šta!?
    23.01.2021 15:38
    Niko ne spominje strah od vakcine. Ajde utešite me i recite mi da je to za moje dobro, nema čega da se plašim, da mislim na nesto lepo i da se opustim, uzivam u životu, biće bolje. Da će svi oko mene biti zdravi i da dobro moram da mislim da će mi se dobro i vratiti. Da mislim na decu, na starije, da je to ispravan put. Ima još...dodajte sami.
    Samo da pitam dušebrižnike, pogotovo lekare: da li smem da primim ako sam već preležala bolest? Da, tu vašu koronu. Jer ako jesam, a plašim se unošenja nečega u organizam u tom obliku, onda svi psiholozi treba da zastupaju nas plašljive, da napišu dijagnozu: nema leka za ove koji neće da unose ništa nasilno u organizam ili odbijeni za vakcinu zbog pretnji da će im se nešo uneti u organizam.
    Tako nekako, iracionalan strah malo sutra.
  • BulevarEvrope
    23.01.2021 12:36
    Koliko smo iracionalni kada procenjujemo farmako-mesetarenja koja se odvijaju pocevsi od lokalne apoteke pa po zdravstvenim ustanovima onda po raznim ministarstvima i na kraju po gigantskim farmako-kompanijama?
    I takodje koliko su racionalni autori ovakvih tekstova kada preuvelicavaju uobicajenu hemofobiju (chemophobia - strah od hemijalija) a ignorisu ta farmako-mesetarenja kako na lokalnom tako na globalnom nivou?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest