INTERVJU Tatjana Venčelovski: Za bolje lice i naličje sveta potrebni su osvešćeniji pojedinci i zdravije društvo
"Raznovrsna su nasilja nad ženom danas, od pritiska medija, reklamne industrije i korporativne kulture da ostane zauvek mlada i tako porekne prirodnu fazu njenog života zvanu starenje, do svakovrsnog nasilja nad identitetom i dostojanstvom. Teško je biti priseban kad čovek ima migrenu, a kamoli kad preživi udar bola i izdaje, pogotovo ako je mlad", kaže u intervjuu za portal 021 glumica i pesnikinja Tatjana Venčelovski čije je pisanje upečatljivi deo nedavno objavljene antologije "Novosadska ženska proza".
Foto: 021.rs (Privatna arhiva)
Pisanje je bilo njeno utočište i pre nego što je gluma postala njen život. Na beogradsku pozorišnu scenu, filmsko platno i TV ekrane stupila je sigurnim korakom sa svojom klasom u kojoj su bili Vesna Trivalić, Dragan Bjelogrlić, Mirjana Joković, Srđan Todorović...
Igrala je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Ateljeu, u Zvezdara teatru. Obožavali smo je kao Veru u nezaboravnoj seriji "Zaboravljeni", voleli u još nekima, uključujući i najnovije "Jutro će promeniti sve" i "Močvara".
U jednoj trenutku ostavila je glumu i preselila se u novinarstvo, bila je novinar i voditelj na TV Panonija i TV Apolo a potom kratko PR u Naftnoj industriji Srbije. Ali pisala je neprekidno: zbirke pesama "Tamo u životu", "Ošišano sunce" i "Osveta nežnih", te kratke lirske priče "Isidorin šal" govore o njenom spisateljskom daru.
Junakinja ove priče je Tatjana Venčelovski, glumica i spisateljica, koja je već neko vreme ponovo u svom glumačkom jatu. Od pisanja pak ne odustaje i zato je posve logično što je njeno štivo deo nedavno objavljene antoligije "Novosadska ženska proza: Od ispovesti do putopisa" (Izdavač Savez feminističkih organizacija "(Re)konekcija", priređivač Vladislava Gordić Petković).
U intervjuu za 021.rs Venčelovski je govorila o svom pisanju, tome kako nežni mogu da prežive ovaj svet, o starenju koje je danas zabranjeno, posebno ženama, o nasilju nad slabijima, tome zašto je ona lično u jednm trenutku odustala od glume i svojim dilemama povodom surovih pravila preživljavanja kako u glumi tako i u životu...
021: Naslov tvoje knjige pesama "Osveta nežnih" nekako proročki zvuči ovih dana. Zašto je ta metafora bila zajednički imenilac za tvoje pesme? Kakav je bio tvoj osećaj sveta u tom trenutku?
Venčelovski: Bilo bi lepo da je proročki i da nežni pobede u ovom surovom svetu. Metafora je proizašla iz tvrdoglavosti da ne postanem gruba, rezignirana i cinična. Svet traži da grabite, da mislite makijavelistički, da nikom ne verujete. Osveta takvom svetu leži u tome da ne udovoljite tom zahtevu, u bivanju humanim uprkos, u davanju i razumevanju, u bliskosti, u blagosti. U stvaranju, a ne rušenju, mogućnosti da budemo bolji ljudi.
Nežnost nije slabost, nežnost je i empatija, i snaga da se suprotstavite zlu, ne gubeći dobrotu. U istoimenoj pesmi pišem o težnji da zadržim pribranost i mir, i da iznova i iznova pronalazim svakodnevnu radost, ma i najmanju. Dakle, antičkim rečnikom kazano, to nije osveta Erinija - okrutnih zlopamtila, već milostivih Eumenida, i njena boja je boja jutra.
021: Jedna od divnih koja nas je napustila ovih dana, Mira Furlan, govorila je u jednom intervjuu da je za nju pisanje lekovito isto koliko i gluma. Da je ono izlečenje od svakovrsnih toksičnih odnosa, od nevidljivog kamena svezanog oko vrata, koji su nam privezali društvo, porodica, pogrešni ljudi. Pisanje, verovatno, nisi svesno birala kao terapeutsko sredstvo, pa ipak, koliko je ono pomoglo tvojoj glumačkoj ličnosti, koliko je ono znak sazrevanja tvoje ukupne ličnosti?
Venčelovski: Hvala što pominješ Miru. Nisam je dovoljno poznavala, ali u onom što sam prepoznala i, svaki put kada bi se obratila javnosti, jasno videla, ona je bila neko kome se veruje, ko je primer i ko je, na neki način, bio anđeo čuvar upravo ovog opredeljenja da zadržimo ljudskost i nežnost u životnoj borbi.
Pišem mnogo duže nego što glumim. To je umetnička vokacija koja se prva pojavila. U tom smislu, nije terapija, već potreba, način na koji reagujem na svet. Ali umetnička obrada i odnos koji se naknadno stvara između mene kao autora i autonomije završenog dela, pomaže mi da distancirano i racionalno sagledam te okove i odnose.
Gluma i pisanje su, u mom slučaju, dve strane jednog, ekstrovertni i introvertni, i oni se prožimaju. To se možda najbolje vidi u knjizi "Isidorin šal", u kojoj sam književni izraz stvarala glumačkim postupkom identifikacije i uživljavanja.
021: Danas mnogi pišu, često se i kaže "Danas piše svako". Da li to znači da je to jedan opšteprihvaćen, gotovo pučki, način sređivanja glave i misli?
Venčelovski: Nemam ništa protiv da ljudi materijalizuju misli i emocije pisanjem. Može biti korisno, ako već imate volju da bliže upoznate sebe ili ako težite da preciznije osvestite pojave i svet.
Ali to što "svi pišu", ne znači da su svi pisci, a još manje književnici. Nije dovoljno znati ispričati priču i moći objaviti knjigu. Za dubinu misli, univerzalnost, stil, vladanje jezikom, potrebno je fino vezivno tkivo od talenta, rada, čitanja, doživljavanja, autentičnosti...
U današnjoj hiperprodukciji mnogo je opšteg, usiljenog, banalnog. Okej, neka i to postoji, ali mi smeta kad se promoviše kao književni domet. Moji književni standardi su vrlo visoki i vrlo sam samokritična, tako da se nadam da kroz ono što pišem sazrevam i kao autor i kao čovek
021: Starenje je jedna od tema koja provejava ovom antologijom. Ali i smrt, odrastanje, sazrevanje, zbližavanje, udaljavanje, razumevanje, neizlečiva usamljenost. Šta je od svega toga najteže podneti u vremenu koje ne oprašta sazrevanje koje se vidi ne samo u vidu složenijeg odnosa prema svetu, nego i na telu, posebno ako si žena - a dolazi vreme u kojem će možda biti više onih "juče" nego onih "sutra"? Kako se sa svim tim nosi čovek koji seizmološki duboko oseća ovaj svet a pri tome je još i žensko?
Venčelovski: Radoznalost i radost još uvek gajim, pa verujem da mi je duh i dalje mlad. Fizičko starenje u svojoj 56. godini primećujem sve više, ali njime nisam opterećena. Važni su mi zdravlje, nega i umerena fizička aktivnost. Nisam imala ni jednu estetsku intervenciju i volim svoje dve duboke bore na čelu.
Činjenica je da, naročito prema ženama, postoji pritisak medija, reklamne i filmske industrije, ali i korporativne kulture, da se favorizuje mladost i poriče prirodna faza ljudskog života. Ta iluzija nije zdrava i ne nasedam na nju. Ni vreme, ni propuštene prilike ne možete vratiti, možete se samo zrelo postaviti prema sutrašnjem danu i prihvatiti sebe u promenama.
Od pomenutih tema ne bojim se ni smrti, ni bliskosti, najviše se na meni vidi umor, a najviše me pogađa usamljenost. Nuspojava opšte otuđenosti i moje introvertnosti i melanholije. Ja zaista seizmološki osećam ljude i svet. Ponekad mi je to previše za podneti i poneti, ali onda pomislim da me ta sposobnost i održava živom i čini umetnikom.
021: Sad već imaš ozbiljan staž povratnika u glumu. Kako ti se svet glume čini danas i zbog čega si uopšte jedan period izbivala iz tog posla? Koliko je žena u toj branši nezaštićena bila nekad, a koliko je danas?
Venčelovski: Glumi sam se vratila 2014. nakon duge pauze. Počela sam bukvalno ispočetka, od studentskih filmova. A onda sam imala 17 uloga u serijama i filmovima, većinom manjih, i dve - tri značajnije. Nije lako i ne ide brzo, toga sam i bila svesna. Želim i mogu više. Biće, verujem.
Moj odlazak je, krajem 1993, bio uzrokovan rušenjem sopstvenih iluzija o životu i profesiji i željom da zasnujem porodicu. Bilo je pet-šest ključnih momenata koji su doveli do te odluke, a onda su oni bili potencirani atmosferom rata na tadašnjim prostorima.
U tim momentima sam govorila "ne" onome što sam smatrala da nije fer, profesionalno i etički, i da nema veze sa umetnošću. Ali tada nisam znala kako da tu vrstu svesti o nepravdi pomirim sa ogromnom ljubavi prema samoj sceni. To je bio osećaj senzibilnog, neiskusnog mladog bića koje se nije prilagodilo.
Odluku je olakšalo i to što sam volela i mogla da radim i nešto drugo, pa sam se time posle i bavila. Život me je toliko pretumbao, da sam okolnim putem shvatila da je sve tako daleko od ideala i da, ako je život satkan od borbe i nepristanja, neka to bude u onom čemu najviše pripadam.
I posle toliko godina, nažalost, svi društveni i esnafski problemi postoje, ali sada znam svoje mesto i kako da odvojim umetnički čin od onog što ga okružuje. Znam da mnoge kolege muče isti problemi i nadam se da ćemo se ujediniti i rešavati ih redom.
021: Ovih dana jedna tvoja koleginica digla je glas protiv nasilja nad ženom, u ime svih onih koje su ćutale zbog nas – nas kao društva. Šta misliš kako niko pre nje u glumačkom esnafu nije digao glas protiv seksualnog zlostavljanja - a evo sa FDU kažu da već imaju nekoliko prijava na tu temu. Zašto ćutimo kad treba govoriti?
Venčelovski: Vrlo me je potresao ovaj slučaj, i kao ljudsko biće koje se gnuša nasilja i osuđuje ga, i kao ženu. Slučaj Aleksić je složen, jer u sebi sadrži i seksualno zlostavljanje, i perfidnu manipulaciju, i zloupotrebu autoriteta, i sve to u pretežno maloletnickoj grupi. To je jezivo.
Devojka koja je smogla snage da nasilje odmah prijavi, zaslužuje divljenje zbog neustrašivosti i zrelosti, i nadam se da će traumu što pre prebroditi. Koleginice Milena i Iva imaju moju podršku i treba im odati poštovanje što su otvorile ovako bolnu ličnu i društvenu temu.
One su hrabro pristale i na javnu i medijsku izloženost. To jeste podstaklo druge žene i devojke da prijave uznemiravanje i zlostavljanje, što je značajno. I podrška je velika. Ali nije nimalo lako nositi se sa neumerenošću medija i virtuelnim komentarima koji danas, koju god temu da dotaknemo, uglavnom odražavaju nepoverenje, podsmeh i osudu. Zamislite sebe u toj situaciji.
A zašto ljudi ćute i prećutkuju? Podelila bih to u više nivoa, ne samo za ovaj slučaj. Osobe u okolini žrtve ponekad zaista nisu svesne da se nešto dešava, pa se treba informisati o oblicima nasilja i o manipulaciji, koju čak ni odrasli ne umeju uvek da prepoznaju. Tako bi brže i lakše uočili signale.
U drugoj grupi postoje oni koji nešto sumnjaju i slute, ali to ne proveravaju i ne reaguju. Takvi ljudi su verovatno skloni da izbegavaju sve vrste suočavanja u životu - jer je tako lakše, jer istina možda nije lepa, jer postoji potencijalna odgovornost. To je jedno nezrelo ponašanje, pa poricanje može dovesti do ozbiljnih posledica.
Zatim su tu, nadam se malobrojni, oni koji tačno znaju šta se dešava, ali imaju interes da sačuvaju pozicije, ili sliku o sebi ili instituciji, ili i sami imaju "putera na glavi" što bi se onda otkrilo, ili su do te mere bezosećajni. Oni su, praktično, saučesnici.
Zašto žrtve ne progovore odmah, o tome su psiholozi dosta pričali ovih dana. Silovanje je i fizičko nasilje, i nasilje nad identitetom i dostojanstvom, ono je duboko poniženje bića. A kada zlostavljanje izvrši žrtvi poznata osoba, kojoj si do juče verovao, trauma se produbljuje i ceo svet se ruši. Teško je biti priseban kad imate migrenu, a kamoli kad preživite takav sudar bola i izdaje, pogotovo ako ste mladi. Potrebno je vreme da se shvati i nađe snage.
Prijavljivanje bi sigurno bilo lakše kada bi u školama, institucijama, firmama... postojala posebna komisija, nezavisna od hijerarhijskih autoriteta, koja bi se time bavila. Mislim da će se to i desiti, ima već inicijativa i rezultata.
Zloupotreba autoriteta može da počiva na zloupotrebi moći, kao kod uznemiravanja i ucena na radnom mestu i fakultetu, ili na zloupotrebi poverenja, kao što bi bio slučaj u rodbini, i manjim grupama, poput razreda, umetničkih škola, ili odnosa trener-sportista. U poslednje dve grupe, i fizički dodir je češći i prirodniji, što predstavlja lakši teren za manipulaciju.
021: Kako je u tom smislu bilo na FDU kada si ti bila student i na čuvenoj Jevtovićevoj klasi? Je li vas profesor štitio ili vas je nekom vrstom strogosti čeličio za scenu? Gde su tu granice između pedagoških metoda i privatnosti koja zadire u nešto što je intimni svet svakog čoveka?
Venčelovski: Ne znam za uznemiravanja i zlostavljanja na FDU kada sam ja studirala, niti sam tome bila izložena. A iskustva koja sam imala kasnije u životu, bila su neprimerena, ali ne i nasilna.
Što se tiče naše klase, profesor Jevtović je znao da pomiri strogost i bliskost, tretirao nas je s poštovanjem, tražio da budemo odgovorni i posvećeni, pripremao nas za neizvesni put glume, i nakon studija nam je pružao podršku i savet.
Za naličje sveta i naličje bilo koje branše ne znam ko može da vas pripremi u potpunosti, to vas uvek šokira. U kontekstu prava, i socijalnog vs privatnog života, postoje i granice discipline i granice slobode, i mera toga zahteva mnogo etike i iskustva. Kao okvir, preventiva, neophodni su zakoni, kodeksi, licence, edukacija, ali i društveni i institucionalni mehanizmi kontrole na koje možemo da se oslonimo. Potrebni su nam osvešćeniji pojedinci i zdravije društvo.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Današnja lekcija
12.09.2025.•
6
Nekada su nas učili da je škola kuća znanja, da se u nju ulazi tiho i izlazi malo mudriji, da se u njoj stiču znanja i vrline i postaje se čovek.
Srbiju je neko pozvao i probudio
04.09.2025.•
9
Dok je spavala snom pravednika i sanjala kako će jednog dana da se probudi sva svoja, telefon je zazvonio.
Vučić protiv N1: Spin diktator sa oprobanim taktikama
04.09.2025.•
22
Mesecima unazad u vazduhu lebdi pitanje o budućnosti televizija N1 i Nova S, njihovih portala, te Danasa, Radara i Forbs Srbija.
Nesređeni birački spiskovi - ko bira, a ko broji glasove?
02.09.2025.•
8
Život u Srbiji je poremećen, a postavlja se pitanje da li su izbori realno rešenje koje bi u skorije vreme mogli da vrate normalnost u svakodnevicu.
Piše Siniša Tucić: Istorija pamti - i one koji ćute i oni koji deluju
29.08.2025.•
6
U utorak, 26 avgusta, vozim se sa prijateljem i saborcem Markom Jozićem auto-putem od Niša prema Beogradu.
Osećate li bes?
28.08.2025.•
23
Sećam se razgovora u kojem je jedna žena sa ponosom objašnjavala da svoju decu uči da nikada ne viču, da ne lupaju vratima, da bes nije lep i da pristojan čovek mora da zna da se obuzda.
Evropa se ubrzano naoružava
25.08.2025.•
16
Na Starom kontinentu kao da su zaboravili jeziva iskustva, da se držimo samo novijih vremena, prošlog veka i dva svetska rata.
Dogovor stranačkih kolega
21.08.2025.•
17
Prošlog četvrtka uveče učesnici protesta u Novom Sadu su akumulirani bes iskalili na gradskim prostorijama Srpske napredne stranke i demolirali ih.
Pregovori Trampa i Putina - hoće li biti mira?
18.08.2025.•
4
Tri i po godine je izgledalo da pogibijama i bestijalnosti u Ukrajini nema kraja.
Nacionalno onesvešćen
04.08.2025.•
4
Još od 2018. godine u Srbiji se u više navrata pominjala ideja o uvođenju tzv. nacionalnih udžbenika, tinjajući ispod površine sve dok nije dobila politički ventil.
Da li nam ne treba 100.000 radnika iz Afrike ili nam ih treba dvostruko više - šta kažu činjenice
28.07.2025.•
64
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Piše Siniša Tucić: Dve sobe
21.07.2025.•
6
Minulo je 37 godina, od tog toplog jula 1988. Dobro se sećam kada sam kao desetogodišnjak uleteo u stan sa ulice.
Dekan Ekonomskog fakulteta Čučković: Vrlina je ontička sredina (između krajnosti)
20.07.2025.•
12
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
Ko pije kafu za vreme protesta?
08.07.2025.•
12
U ovoj zemlji leto je postalo toliko nepodnošljivo da i asfalt stenje pod sopstvenom težinom, a vazduh nosi gustu moralnu nelagodu koja se lepi za kožu i za savest.
Piše Erik Vijar: Studenti mesecima protestuju, ali Evropu to ne zanima
07.07.2025.•
14
Već sedam meseci u Beogradu se održavaju masovne demonstracije. Za pisca Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade, ova situacija otkriva da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sve da bi ostao na vlasti.
Naoružavanje Evrope - dalje od bezbednosti, bliže strepnji
04.07.2025.•
6
Poslednjih šest meseci priča o naoružavanju Evrope dominira političkim prostorom Starog kontinenta.
Kupi mi, tata, jedan mali rat
20.06.2025.•
13
Deluje gotovo neverovatno, ali do 2030. godine iz budžeta Evropske unije će se čak 800 milijardi evra uložiti u razvoj vojne industrije.
Više rata u Ukrajini, manje gasa u EU
14.06.2025.•
8
Mada se već nekoliko godina, najmanje otkad je počeo sukob u Ukrajini, stanovnici Evropske unije prilagođavaju manjku gasa, nevolje se neprekidno uvećavaju.
Psihodrama
13.06.2025.•
26
Neko je na Tviteru pametno napisao: Ako vratite da pogledate emisiju OKO na RTS-u pre koji dan pogrešili ste, ako je ne pogledate isto ste pogrešili.
Komentari 1
Jana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar