Piše Danilo Vuksanović: Dve kamene kugle ne mogu da nestanu

Značaj nasleđenog ne može da se meri u sadašnjem vremenu. Svesni su toga ljudi koji su za nasleđe zaduženi ali i mnogi drugi koji osećaju čvrstu ukorenjenost u podneblju pod nama.
Piše Danilo Vuksanović: Dve kamene kugle ne mogu da nestanu
Foto: 021.rs
Piše: Danilo Vuksanović
 
Već previše vremena svedoci smo propasti izuzetno značajnih spomenika kulture i umetnosti, ne samo kod nas. Sa svih strana su se okomile ale raznih pritisaka i profiterskog izgovaranja, što nemilosrdno ruše dotrajale zgrade, prekrajaju parkove i seku šume podižući nova staništa toliko neophodna za dalji društveni razvoj.
 
Gradske vizure su se oduvek menjale. Takve promene bile su rezultat unapređivanja i modernizacije. Naravno, ne uvek. Na svu sreću, u Novom Sadu prepoznajemo još uvek takve tragove koji i danas opstaju u smutnom urbicidnom vremenu. Neki od malobrojnih arhitektonskih primera opstali su u starom novosadskom jezgru nakon bombardovanja Novog Sada sa Petrovaradinske tvrđave u revolucionarnoj 1849. godini. Praktično mogu da se prebroje za jedan nervozni minut. 
 
Dalje ugrožavanje nije dolazilo isključivo u ratnim i burnim epohama. Bilo ih je i u doba socijalizma kada su se bulevari protezali posred prirodno zagrljenih novosadskih ulica, kada je stradala i jedinstvena Jermenska crkva 1963. godine. Iako obnovljena nakon revolucionarnog bombardovanja, Jermenska crkva nije ostala da svedoči u sadašnjem vremenu. Nestala je i zgrada uz nju naslonjena pod galensovskim zabatom i zamahom. 
 
Кoračajući Dunavskim parkom danas gazimo po glatkim komadima crvenog mermera, ostacima spomenika sa jermenskog groblja. Ti krupni ulomci identiteta poslužili su kao građa za bezazlenu novosadsku promenadu. Osam kamenih lobanja i četiri udvojena mermerna goruća srca na izmeštenoj grobnici familije Čenazi s kraja XVIII veka, uz natpis "Nerazdvojivo" kao da ukazuju na slabost onih koji nastoje da razdvoje prirodne celine unutar grada. U središtu onoga što se pod egidom Atine Palade, zaštitnice gradova i umetnosti oduvek nazivalo Ars regia. Umetnost uzvišene kraljevske snage, mesto u kome je prestala da deluje neograničena vlast materijalnih i zemnih sila. Poznato, zar ne? Sila umetnost ne voli i prošlo je previše vremena odkada je pravi smisao grada značio da čovek učestvuje u kolektivnom posvećenju. Od tada čovečanstvo slepo veruje u primarno svojstvo provincijskog života. 
 
I porta Uspenske crkve je u tom projektu nestala a ograda njena od kovanog gvožđa služila je kao zabran na vikendaškim fruškogorskim padinama. Brisanje dela Jevrejske ulice pamti očajni nepristanak njenog stanovnika koji je zatvoren ostao u svojoj zgradi. Uzalud su bili protesti. Pojedine stare slike u pozlaćenim ramovima razvučene su nakon rušenja. Nemilosrdni "napredak" je ispred sebe uklanjao deo starog gradskog poretka. Iza sebe "napredak" je imao sistem. 
 
Danas iza "napredovanja" često stoji i pojedinac. Prilično imućan s namerom da postane najbogatiji u svetu koji novac ceni više nego ikad. I tada odjednom gledamo kako se iz starih gospodskih novosadskih kuća širi neprijatan miris. U tom zadahu mogu se preračunati mnogostruki kvadrati umnoženi u pohlepnoj računici. Urušavaju se same od sebe lepotice modernističkog graditeljstva kao ona u Gajevoj ulici, recimo. Na njihovim mestima niču nove, komforom osveštane zgrade sa vijugavim stazama ka podzemnim garažama i šipkastim metalnim kapijama što se daljinskim pred nama otvaraju. 
 
Počele su da niču spratnice i u nekadašnjim ulicama gde se prodavala ljubav a koje danas nose imena slikara Arsenija Teodorovića, autora nacrta za klasicističke portale Almaške crkve. U poslednje dve decenije nestali su čitavi novosadski kvartovi. Nazubljen novograđevinskim udarima Novi Sad panično pliva kao i ranije, ostavljajući vreme ispred nas da oceni karakter neminovne transformacije. 
 
Mladi grad Novi Sad nastao je u senci Petrovaradinske tvrđave, izgrađene na steni čvrstoj kao vera kao vojni bedem nikad dovoljno iskorišćen, sa jedinstvenim satom kao putokazom iznad dunavskog vodotoka. Mnogo pre nego je postala sadržaj svakog bedekera, crna kapa petrovaradinskog sata oduvek je predstavljala stožernu snagu skoncentrisane energije. Istraživači neobičnog spominju da su miniranjem srednjovekovnog grada Žrnova na Avali i instalacijom Njegoševog mauzoleja na Lovćenu prekinute energetske tačke srpskih zemalja. 
 
Кoliko bi različitih nacionalnosti izgubilo sopstveni energetsko kulturološki tok i nerv, kada bi, daleko bilo, nestao sat sa obrnuto postavljenim skazaljkama? Кoliko bi vredeo kvadrat na ivici platoa Petrovaradinske tvrđave? 
 
Zapravo, tačnije pitanje bi bilo: na koliko je procenjen kvadrat u lagumima Petrovaradinske tvrđave? 
 
Da li bi, po starini, tamo kvadrat vredeo manje od placa na kome su Jezuiti/Isusovci u periodu od 1693. do 1773. godine podigli barokni letnjikovac u Starom Majuru, pre nastanka Novog Sada? U vremenu kada su Turci istisnuti pod vođstvom Evgenija Savojskog 1716. godine, od vremena Bogorodice Pobednice stoji Špilerkina kuća, kasnije prozvana Špilerova po Tiboru Špileru koji se zanosio da u njoj osnuje muzej.
 
I drugi su se zanosili ovom mišlju zbog predmeta koji su se u njoj nalazili sa središtem u bivšoj kapelici građenoj na svodove. Turski stil letnjikovca (za koji danas stručnjaci pretpostavljaju da je bila škola), baš kao i somborska Turska kuća ili Stara pošta iz 1789. godine, odvodi nas ka međurazdoblju kultura, u vreme sudara civilizacija. Podseća nas na raritetne primerke arhitekture davno iščezle sa mape našeg kulturnog nasleđa.
 
Imamo li pravo da dozvolimo pojedincu da raspolaže našim kulturnim nasleđem? Кoliko će vremena proći do paljenja alarma koji će oglasiti da je najstarija kuća na ovim prostorima kvazinevoljno i na biberni crep "progledala" i da joj se krov sam od sebe otvorio? Da li su zakonske regulative, propisi i proglašavanja za spomenik kulture koji predstavlja deo zaštićene okoline prostorne kulturno-istorijske celine "Petrovaradinska tvrđava sa podgrađem" dovoljne da odbrane naše neprocenjivo i narazdvojivo (reč sa spomenika Čenazi) imućstvo koje nas jedino u budućnosti može činiti ljudima. Građanima svesnim harmoničnog višeglasja u univerzalnoj ljudskoj zajednici. U gradu kome ne smemo da dozvolimo da postane ordinarno mesto zajedničkog stanovanja.
 
Postojanost ideje očuvanja ponajbolje bi mogli ilustrovati dvema kamenim loptama koje podupiru znamenitu Špilerkinu kuću u dnu zidane kapije uz mistični nagoveštaj nedovoljno proučenih simbola u uglovima zasvođene "velike sale", u kućištu naše zapostavljenosti.
 
Tekst Danila Vuksanović preuzet je, uz dozvolu autora, sa njegovog Fejsbuk profila. Danilo Vuksanović je novosadski slikar, konzervator i grafičar, samostalno je izlagao u brojnim gradovima Srbije, kao i u Italiji i Sjedinjenim Američkim Državama. Učestvovao je na više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Neke od njegovih radova možete da pogledate na OVOM LINKU. Izložbom "Matrica. Monologija Danila Vuksanovića" obeležen je 173. rođendan Galerije Matice Srpske, o čemu više u OVOM TEKSTU.
ShopiNS
  • @Кортни Кокс

    24.03.2021 16:11
    Tako je, znači porušiti Pupinovu palatu, onu Majinu kvazi fontanu u Porti, behaton...
    Sve što je okupator sazidao porušiti, pa sazidati nešto u duhu pravog NS-a
  • monti pajton

    24.03.2021 15:53
    Flying circus
    Bravo za tekst!
  • Кортни Кокс

    24.03.2021 14:57
    Све што подсећа на окупатора треба срушити. На референдум, да се пребројимо. Ако смете.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Pljuvaću po vašim grobovima

Mogu li politički mrtvaci da nam osiguraju bolju budućnosti, kada su je debelo upropastili u ne tako dalekoj prošlosti? Može li duh formacije iz stare Grčke biti modus razmišljanja nekom među nama?

Golmanov strah od penala

Veliki broj medija u Srbiji preneo je video na kojem se vidi kako predsednik države Aleksandar Vučić izvodi penal.

INTERVJU Ugostiteljka Karmen Krivokapić: Ne smemo se otuđiti jedni od drugih, prilika je da nas hrana ponovo zbliži

Žena koja je sinonim dobrog ugostiteljstva u Novom Sadu veruje da će nas, kad čudo od pandemije prođe, neka nova deca naučiti sve iz početka. Novom životu. Kako se živi. Da će ona zaigrati po novim, logičnijim, od prirode neodrođenim pravilima. A mi, pa moraćemo da se uklopimo, jer ko se ne uklopi, otpašće. Odahnuće i planeta. U međuvremenu, moraće štošta i po restoranima da se uredi, za početak da se specijalizuju jer ovako, od Silvane do "Nirvane", nema mnogo smisla.

Uskršnje čudo

Predsednik Srbije se tokom praznika setio Ustava. Kao da to nije dovoljno iznenađujuće, čak mu se ukazala i predsednička nadležnost – mogućnost da ne donese ukaz o proglašenju zakona. U izjavi koju je prenela većina domaćih medija Vučić je naglasio da "ne može da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Narodna skupština usvoji, jer je dužan da štiti Ustav".

"Spens" - medalja za svedočanstvo naše propasti

Ovih dana pljušte mu medalje, k'o kokice iz automata. Umesto njih, možda je bilo primerenije da se jednom četrdesetogodišnjaku uruči, ako ne bjuti, onda bar SPA vaučer, za - bar delimični - fizički i duhovni oporavak.

Mile Isakov: Nema više s kim čovek da pije, ni da se keri. Nema ljudi.

Boem, revolucionar, novinar pre svega, napisao je knjigu ingenioznog naslova "Pijani smo bili bolji", koja izlazi ovih dana. Voleće je oni koji razumeju perfekat u kojem je kafana, a ne istorija, bila čudesna učiteljica života. Posle hedonizma i renesanse, usledilo je otrežnjenje u vidu "političkog kupleraja iz kojeg se ne izlazi nevin", kaže Isakov i dodaje: "Savest mi je čista, ali ne sasvim mirna jer su u mojoj smeni izneverena sva obećanja i očekivanja. Pored mene živog. Za to nema opravdanja".

Superliga - kad bogataši izvise

Ukoliko UEFA ne osmisli i ne sprovede takmičenje koje će prihvatiti i jači i siromašniji klubovi, navijači, nacionalni savezi, mediji, nastaviće se pokušaji najmoćnijih ekipa da formiranjem privatne pozivne lige gro novca sa evropskog fudbalskog tržišta preliju samo u sopstvene kase.

INTERVJU Profesorka i prevodilac Maša Dabić: Solidarnost danas znači imati samokontrolu

"Zavičaj je reč koja ne može lako da se prevede na nemački, ni kao reč, ni kao koncept. Čovek nije biljka, ima sposobnost da bude mobilan, da se kreće, odlazi i vraća se, da pusti korene na više mesta istovremeno, ali i da neko vreme hoda bez korena", kaže profesorka i prevodilac Maša Dabić za 021, javljajući se iz Beča koji sve grčevitije diše preko Zoom-a, home office-a, Netflix-a food delivery-ija, dok istovremeno traje medijski prenos apokalipse.

INTERVJU Damir Grubiša: Politika je danas miks loših i najgorih, ali ne smemo da se predamo, moramo se pobuniti

Diplomata svetske reputacije, pesimista po intelektu, a optimista po volji, u razgovoru za 021.rs kaže da se nada da će nove generacije osetiti mučninu od ovakve stvarnosti i da će se stvoriti kritična masa građana koji ne žele da budu podanici raznih režima i njihovih karikatura. Taj novi "građanski humanizam" mogao bi biti ubrzan i globalnim haosom u vidu pandemije i neadekvatnih odgovora političkih kasta na Balkanu, Evropi i celom svetu.

INTERVJU Milana Vlaović: Plašim se ljudi koji su stručnjaci za sve i onih koji nikada nisu krivi

"Provincijalizam gradova izvrsna je tema, a žene s margine često u sebi nose mešavinu mnogih krajnosti koja je dramatično privlačna. Sonja Savić bila je urbana ikona iz provincije. Pretalentovanu urbanu ikonu Margitu Stefanović, trajno su obeležile provincijalna iskompleksiranost i okrutnost njene majke", kaže u intervjuu za 021.rs autorka knjige "Bomboni od meda" koja je bila polazište za seriju o Jovanki Broz.

INTERVJU Rambo Amadeus: Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja

"Površni fizički kontakti, češanje, gurkanje, trljanje, tapšanje, rukovanje, to nedostaje mladima, njima je takva vrsta kontakta važna i iskreno mi je žao što ne smiju da budu opušteni u kontaktima s vršnjacima. Zato mi stari treba da se vakcinišemo što prije, da mladi mogu da nastave sa normalnim životom. Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja", kaže u intervjuu za 021.rs kojim najavljuje svoj prvi onlajn koncert Svetski kilotzar Rambo Amadeus.

INTERVJU Pisac Zoran Ferić: Isplivali su ideološki talog i glupost svemirskih razmera

"Osećaj "poraza" 1945. uveliko je pomogao da se današnje revizionističke težnje pretvaraju i u konkretne političke programe. Mise za Pavelića i rehabilitacija Draže simptomi su iste bolesti. Stalno se pokušavaju izjednačiti dva totalitarizma: fašistički i komunistički kako bi se osigurala nekakva "istorijska pravda" i umanjio osećaj poraženosti", kaže u intervjuu za 021.rs pisac Zoran Ferić.