INTERVJU Jasmina Stijović: Cinizam nije viši oblik inteligencije kako tviteraši misle

Žena koja razbija predrasude ejdžizma i salonskog anarhizma, nadasve udvoričke kulture koju smo doktorirali ovde u Srbiji, koju na društvenim mrežama sledi više desetina hiljada ljudi, govori o tome zašto moramo da vratimo sopstvenu ličnost - autentičnu, nepoltronsku, brzomisleću, originalnu, jer inače – ima da nas nema.
"Zašto mi izgleda kao da nisam tu", "Nek se javi ko je ovde krvonoša", "Ljudima istočnog neba",  "Fragmenti krhotine", "Potomcima bogova", knjige su poezije koje zadiru duboko u ljudsku dušu, pomno prebiraju sve njene skrivene meandre u kojima su zatočeni mnogi ljudski strahovi, brige, nade i čežnje.
 
Napisala ih je Jasmina Stijović, danas penzionisani bankarski službenik, a pesnikinja oduvek - kaže da joj je to bio način da bolje razume i prihvati svet koji je okružuje, sebe i druge ljude. U svet društvenih mreža, u kojima je postala apsolutna zvezda u Srbiji, ušla je delom i zbog toga da bolje razume današnju stvarnost. Danas ima desetine hiljada pratilaca koje oduševljava svojim britkim neumoljivim komentarima. Ona sama kaže da joj društvene mreže, kao što je Instagram, služe da podseti ljude kako je važno biti svoj, autentičan, misliti svojm glavom, a ne biti puki sledbenik i "bezmozgni lajkač". O svemu tome govorila je u intervjuu za portal 021.rs.
 
021: Šta je bio konkretni razlog da se zakačite na društvene mreže?
 
Stijović: Jednim delom razlog je bila moja poezija. Drugi deo se tiče penzionerskih dana: mogla sam da izaberem da štrikram džempere ili da sa mojim vršnjakinjama ogovaram druge vršnjakinje. Ja sam te 2016. godine odlučila da vidim šta se dešava na društvenim mrežama: imam telefon, nisam mutava, znam da ga koristim, plaćam internet... 
 
Prvo sam krenula na Tviter, videla sam da tu svašta može da se nađe, da se može razmeniti svakakvo mišljenje, pa sam počela da pišem kratke opaske na zadatu temu. Međutim, oni broje slova i karaktere, i ja se taman raspišem, a Tviter kaže – nema dalje. Onda se ja dosetim i uključim kameru, i u taj minut kažem sve one reči koje sam htela. 
 
Posle toga sam prešla na Instagram, videla sam da je to pogodno mesto da propagiranje poezije. Zahvaljujući Instagramu izašla mi je nova knjiga koja se zahvaljujući Instagramu i prodaje.
021: Koliko imate pratilaca?
 
Stijović: Trenutno na Fejsbuku 35.000, na Tik-toku 32.000, to su mahom isti ljudi, a na Tviteru, koji je najrigidnijii, imam oko 2.500. Na Instragramu imam oko 11.000, ali sam imala maler pre mesec i po dana. Ukrali su mi profil sa 44.000 pratilaca. Hakovali su ga, tražili su da im platim otkup - 500 dolara. I da sam imala, ne bih dala, tako da je taj profil propao. Ko se njime koristi - nemam pojma. Eto, nije tačno da u Srbiji nema posla. Ko hoće da radi - ima posla: ukradeš profil i onda ti neko plati otkup. 
 
 
021: Jeste li slučaj prijavili policiji za sajber kriminal? 
 
Stijović: Baš će se oni baviti mojim profilom. Pa valjda oni imaju preča posla. 
 
021: Kažete da je Tviter najrigidniji. Šta mislite da li su na Tviteru najpametniji ljudi ili oni koji se grade pametnima?
 
Stijović: Oni koji se prave pametnima. Oni uživaju u tome što misle da su cinični - misle da je cinizam viši oblik inteligencije. A nije.  
 
021: Četa sledbenika koje imate ozbiljna je armija ljudi. Mnoge partije u Srbiji koje participiraju u ovdašnjoj Skupštini i vuku poteze koji bitno utiču na kvalitet našeg života, nemaju toliko ljudi oko sebe. Vi ste ozbiljno uticajna osoba. Šta ćete sa toliko sledbenika, imate li neki "akcioni plan"? 
 
Stijović: Nemam nikakav plan, pa ni akcioni. S vremena na vreme neko od mojih pratilaca kaže "Jasminu za predsednika", a ja odmah kažem, ma kakvi, ubili bi me posle dva dana, zbog jezika. Ne dolazi u obzir.
 
 
021: Kada se osvrćete na događaje koji kroje naš život, da li vas više intrigira unutrašnja ili spoljnja politika?
 
Stijović: Mislim da unutrašnja politika uopšte ne postoji. Ona je u direktnom odnosu sa spoljnom. Spolja se primaju komande, oduvek, ne samo danas. 
 
021: Pa šta to govori o ovoj zemlji onda? Da nije dovoljno mudra, lukava, inteligentna da se odupre tome?

Stijović: 
Nismo mi u poziciji da se odupremo. Ne radi se tu o lukavosti,  hrabrosti i spremnosti da se odupremo, pobunimo. Radi se o tome da će nam interesi iz senke zavrnuti sve slavine, pa ćemo pomreti od gladi. Zvuči fatalistički, ali, pogledajte šta se dešava po svetu. 
 
Ako bi neko dublje proučio sve ono o svetu zapisano, paralelno se i komparativno udubio u sve, video bi da ni jedna jedina revolucija nije bila spontana - sve su bile dobro planirane. Izuzetak je možda bio samo Spartakov ustanak, mada, ni to nije sigurno. 
 
021: U ovoj zemlji ljudi kao da vole da ih se vuče za nos, ruku, novčanik... Ne umeju da budu svoji, da se izbore za sopstveno mišljenje, da budu hrabri da ga kažu. Mnogo je lakše slediti "poželjno ponašanje".
 
Stijović: Upravo protiv toga se borim, možda je reč "borim" prejaka reč, možda pre "zalažem se" u mojim objavama za autentičnost, originalnost, da staneš iza svog stava, bez obzira što on nije popularan. 
 
Poludim kad mi kažu: "Ti si originalna." Pa i ti si! Svako je originalan. Suština je da neguješ sopstvenu originalnost, a ne da je urušavaš i prilagođavaš tuđoj ličnosti, da želiš da ličiš na nekoga. 
 
Stalno pričam o tome, ohrabrujem devojke i mlade žene da se manu plastike, da budu takve kakve ih je priroda dala, a da na sebi rade samo na svom obrazovanju. Ne dozvoljavam dodvoravanje u komunikaciji, to me jako nervira. Čim neko počne sa laskanjem, odmah ga otkačim. Neću takvu vrstu komunikacije. Nemoj da mi govoriš prazne reči, ne podnosim to, i ne samo zato što više nemam vremena za foliranje. Nikad to nisam volela. Može samo iskrena komunikacija. 
 
Nekad se zbog toga desi da se ljudi koji me dugo prate naljute jer misle da su zaštićeni, da ne moraju da govore istinu, ako su deo moga društva. To samo pokazuje da nisu razumeli ono što govorim. 
 
021: Da li mi imamo uopšte šansu da se iz ovakvog stadijuma društva, svi ponaosob, vratimo svojoj originalnosti?
 
Stijović: Teško, dok god je interneta. On pomaže u skiciranju te laži. Mediji oblikuju stvarnost. Ono što ti vidiš je ono što su drugi videli za tebe. Deca više ne uče pesmice, to se smatra besmislenim, sve imaš na Gugulu. Gugl je preuzeo naš mozak. On je postao naš mozak, a ti si samo prateća princeza u svemu tome. Školstvo nam je katastrofa. Da li treba više da nabrajam?
 
 
021: Sledite li vi nekog na društvenim mrežama? Jesu li to neki obični smrtnici, čije vam je mišljenje zanimljivo? 
 
Stijović: Zanimljiva su mi mnogo mišljenja. Kad ih ja zapratim, oni prestanu da budu obični za mene, jer s nestrpljenjem čekam da čujem šta će da kažu o nečemu što se dešava. 
 
021: Žene se danas vređaju po raznim osnovama, uvrede na bazi njihovih godina postale su gotovo standard. "Najugledniji portali", koji se reklamiraju da su najposećeniji i najčitaniji, gaje trend omalovažavanja izgleda npr. glumica koje su sa 20 izgledale kao da imaju 20, a sa 50 izgledaju kao da imaju 50. "Uglednim portalima" to je problem. I vi doživljavate uvrede na račun godina.  
 
Stijović: To je famozni ejdžizam, svuda prisutan nažalost, ali mene se on ne tiče. Skoro svako veče na Instagramu u "lajvu" pričam sa ljudima i ponekad se pojavi neki padobrnac koji mi kaže: "Gde si baba?!" A ja mu kažem: "Ja možda i jesam baba, ali nisam tvoja, i ne dajem ti pravo da mi se tako obraćaš."
 
Desilo mi se na Jutjubu da mi neki lik kaže: "Vidi, baba strimuje! Dokle je svet došao!" Ali to nije moj problem. To je problem tog nesrećnika. On ne razume da je normalno da svi ljudi imaju telefon, kompjuter, internet i da znaju da ga koriste bez obzira na godine. To što sam stara - ne znači da sam umrla. Idi sinko, ne moraš da me slušaš ako te ne zanima to što govorim. Nađi sebi ono što te zanima.
 
  
 
 
021: Hoće li se ljudi zasititi društvenih mreža?
 
Stijović: Ja to gledam dosta fatalistički: neće, skinuće se sa njih tek kad neka zaraćena strana skine satelit nekom bombom ili raketom. Ovako, sami od sebe, nema šanse. Toliko smo se navukli da nam nijedna klinika za bolesti zavisnosti ne bi pomogla. Svi kažu, pa ja sam samo malo na internet. Samo dva sata. 
 
Ja imam npr. opravdanje, sebi samoj sam ga našla, da sam na mrežama da bih predočila lepe stvari ljudima, da im čitam poeziju, govorim o istorijskim događajima o kojima nemaju pojma. Ima ih koji se raduju tome. Koga to ne zanima, on traži druge sadržaje koji ga relaksiraju. 
 
021: Jedan od fenomena tih društvneih mreža je i tzv. kultura "dvojkiranja" - cancel kultura. I vi ste to doživeli, jer ste imali svoje mišljenje o paradi ponosa? Posle toga izgubili ste dosta pratilaca. Šta ste imali protiv tog paradiranja?
 
Stijović: Svako interpretira rečeno onako kao mu odgovara, odnosno kako može bolje da ga naplati. Ja sam vrlo jasno rekla da nijedno masovno okupljanje nije spontano, već da je programirano i namešteno. Sama nikad nisam bila deo nikakvih parada, nikakvih protesta, jer smatram da su besmisleni. I ja sam to glasno rekla. Međutim, gej populacija je to shvatila lično, da se to odnosi samo na njih, da sam protiv gej parade.
 
Njima nije jasno kako neko može da bude protiv paradiranja, a ja sam i protiv toga da roditelji sa kolicima i decom idu ulicama i duvaju se što imaju decu i porodicu. Meni je to van pameti. I protiv toga sam, dakle protiv bilo kakvog paradiranja. Ne volim masovna okupljanja i gotovo. Ona ništa ne rešavaju. Pride, sigurna sam da, kada ih mediji ne bi pokrivali, kada im ne bi davali pažnju, da se ta paradiranja ne bi ni dešavala.
 
 
021: Jedan od lajt motiva vašeg života na društvenim mrežama je: "Odjebi je pola zdravlja". Jasno je šta to znači, verovatno je inspirisano komunikacijom sa ljudima?

Stijović: 
Mislim da je jako važno da deca, mala deca, nauče da govore "neću", da ih se to uči odmalena, da ne pristaju, a u poslednje vreme, evo život nam to pokazuje baš ovih dana vrlo glasno, čini mi se da je to važno da nauče i ona nešto starija deca. 
 
Problem je da ako u startu ne kažeš "neću", ostaje mesto dilemi, dvoumljenju, prostoru za ubeđivanje. A kad krene ubeđivanje, deca će na kraju poželeti to što s početka nisu hteli. 
 
Ali, ako odmah kažeš da nešto nećeš, onda je glupo da te neko pita zašto nećeš. Nećeš, i gotovo. Ako kažeš "ne mogu", onda moraš da objašnjavaš zašto ne možeš. Neću, jer neću. Nema dalje šta da se raspravlja. Odatle je proizašlo "Odjebi je pola zdravlja."
 
021: Zašto je na društvenim mrežama opasno reći da niste za rodnu ravnopravnost, šta imate protiv nje? Zašto smatrate da je reč "autorka" silovanje srpskog jezika?
 
Stijović: Za mene je to nasilje nad jezikom. Mnogo je rogobatnih reči koje u suštini ne rade ništa na ravnopravnosti, samo je kvazidemonstriraju. Ženi se kvalitet života u društvu, ili status ne menjaju ako je zovemo "dramaturškinja" i "kulturološkinja", a ne "dramaturg" ili "kulturolog". To je forma, bez suštine. Ženin položaj se može menjati samo ako suštinski utičemo na sveukupnu svest ljudi, od malih nogu, pre svega u školskom i obrazovnom sistemu, i medijima naravno.
 
Jezik nije konstanta, on se menja i treba da se menja, ali ne nakaradno. Ne na silu. Ne po diktatu. Jer to je onda laž. Gete je učio srpski da bi čitao "Hasanaginicu", a mi se sada podvrgavamo anglosaksonskim pizdarijama! 
 
 
021: Naslov vaše knjige "Zašto mi izgleda kao da nisam tu" dobro opisuje naše stanje u proteklih godinu dana. Kako vama lično izgleda tih preko 365 pandemijskih dana?
 
Stijović: Majke mi, izgleda mi kao da nisam tu. Što reče jedan dekac, kad su ga pitali - koliko će ovo da traje, ova ludnica sa koronom - ko i svaki rat - četiri godine. Zaraza postoji. Mislim čak da sam ja koronu prebolela pre nego što je pandemija i ozvaničena, da sam ja bila jedan od niza nultih pacijenata. Temperaturu, malaksalost, kašalj, ablaciju na levom, sve sam to prošla tada. Treba ljudi da se čuvaju, treba da čuvaju glavu pre svega. Zdrava glava najveća je premija. 
 
021: Da završimo razgovor pitanjem koje stoji u naslovu jedne vaše knjige pesama – Ko je ovde krvonoša?
 
Stijović: Svako. Svi nose svoju krv, samo neko želi da je se odrekne, a neko je grli i neguje.
ShopiNS
  • Darinka

    15.04.2021 15:53
    Pratim Stijovicu duze vreme i mislim da pokusava da nam objasni neke stvari .Ima ovde onih koji misli drugacije.Nazalost nije svako svemu dorastao .Ko razume shvatice. Od kad je pratim zivot mi je neuporedivo bolji,a vise sam nasmejana nego pre. . Odjebi je pola zdravlja zaista produžava zivot
  • V5

    14.04.2021 19:07
    Bolje bi bilo bez mreža
    Društvene mreže su rasadnik nekulture, gluposti i mnogih drugih, negativnih pojava. Jednom rečju: zlo.
  • Неба

    14.04.2021 15:09
    ...
    Твитер је за беднике.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Golmanov strah od penala

Veliki broj medija u Srbiji preneo je video na kojem se vidi kako predsednik države Aleksandar Vučić izvodi penal.

INTERVJU Ugostiteljka Karmen Krivokapić: Ne smemo se otuđiti jedni od drugih, prilika je da nas hrana ponovo zbliži

Žena koja je sinonim dobrog ugostiteljstva u Novom Sadu veruje da će nas, kad čudo od pandemije prođe, neka nova deca naučiti sve iz početka. Novom životu. Kako se živi. Da će ona zaigrati po novim, logičnijim, od prirode neodrođenim pravilima. A mi, pa moraćemo da se uklopimo, jer ko se ne uklopi, otpašće. Odahnuće i planeta. U međuvremenu, moraće štošta i po restoranima da se uredi, za početak da se specijalizuju jer ovako, od Silvane do "Nirvane", nema mnogo smisla.

Uskršnje čudo

Predsednik Srbije se tokom praznika setio Ustava. Kao da to nije dovoljno iznenađujuće, čak mu se ukazala i predsednička nadležnost – mogućnost da ne donese ukaz o proglašenju zakona. U izjavi koju je prenela većina domaćih medija Vučić je naglasio da "ne može da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Narodna skupština usvoji, jer je dužan da štiti Ustav".

"Spens" - medalja za svedočanstvo naše propasti

Ovih dana pljušte mu medalje, k'o kokice iz automata. Umesto njih, možda je bilo primerenije da se jednom četrdesetogodišnjaku uruči, ako ne bjuti, onda bar SPA vaučer, za - bar delimični - fizički i duhovni oporavak.

Mile Isakov: Nema više s kim čovek da pije, ni da se keri. Nema ljudi.

Boem, revolucionar, novinar pre svega, napisao je knjigu ingenioznog naslova "Pijani smo bili bolji", koja izlazi ovih dana. Voleće je oni koji razumeju perfekat u kojem je kafana, a ne istorija, bila čudesna učiteljica života. Posle hedonizma i renesanse, usledilo je otrežnjenje u vidu "političkog kupleraja iz kojeg se ne izlazi nevin", kaže Isakov i dodaje: "Savest mi je čista, ali ne sasvim mirna jer su u mojoj smeni izneverena sva obećanja i očekivanja. Pored mene živog. Za to nema opravdanja".

Superliga - kad bogataši izvise

Ukoliko UEFA ne osmisli i ne sprovede takmičenje koje će prihvatiti i jači i siromašniji klubovi, navijači, nacionalni savezi, mediji, nastaviće se pokušaji najmoćnijih ekipa da formiranjem privatne pozivne lige gro novca sa evropskog fudbalskog tržišta preliju samo u sopstvene kase.

INTERVJU Profesorka i prevodilac Maša Dabić: Solidarnost danas znači imati samokontrolu

"Zavičaj je reč koja ne može lako da se prevede na nemački, ni kao reč, ni kao koncept. Čovek nije biljka, ima sposobnost da bude mobilan, da se kreće, odlazi i vraća se, da pusti korene na više mesta istovremeno, ali i da neko vreme hoda bez korena", kaže profesorka i prevodilac Maša Dabić za 021, javljajući se iz Beča koji sve grčevitije diše preko Zoom-a, home office-a, Netflix-a food delivery-ija, dok istovremeno traje medijski prenos apokalipse.

INTERVJU Damir Grubiša: Politika je danas miks loših i najgorih, ali ne smemo da se predamo, moramo se pobuniti

Diplomata svetske reputacije, pesimista po intelektu, a optimista po volji, u razgovoru za 021.rs kaže da se nada da će nove generacije osetiti mučninu od ovakve stvarnosti i da će se stvoriti kritična masa građana koji ne žele da budu podanici raznih režima i njihovih karikatura. Taj novi "građanski humanizam" mogao bi biti ubrzan i globalnim haosom u vidu pandemije i neadekvatnih odgovora političkih kasta na Balkanu, Evropi i celom svetu.

INTERVJU Milana Vlaović: Plašim se ljudi koji su stručnjaci za sve i onih koji nikada nisu krivi

"Provincijalizam gradova izvrsna je tema, a žene s margine često u sebi nose mešavinu mnogih krajnosti koja je dramatično privlačna. Sonja Savić bila je urbana ikona iz provincije. Pretalentovanu urbanu ikonu Margitu Stefanović, trajno su obeležile provincijalna iskompleksiranost i okrutnost njene majke", kaže u intervjuu za 021.rs autorka knjige "Bomboni od meda" koja je bila polazište za seriju o Jovanki Broz.

INTERVJU Rambo Amadeus: Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja

"Površni fizički kontakti, češanje, gurkanje, trljanje, tapšanje, rukovanje, to nedostaje mladima, njima je takva vrsta kontakta važna i iskreno mi je žao što ne smiju da budu opušteni u kontaktima s vršnjacima. Zato mi stari treba da se vakcinišemo što prije, da mladi mogu da nastave sa normalnim životom. Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja", kaže u intervjuu za 021.rs kojim najavljuje svoj prvi onlajn koncert Svetski kilotzar Rambo Amadeus.

INTERVJU Pisac Zoran Ferić: Isplivali su ideološki talog i glupost svemirskih razmera

"Osećaj "poraza" 1945. uveliko je pomogao da se današnje revizionističke težnje pretvaraju i u konkretne političke programe. Mise za Pavelića i rehabilitacija Draže simptomi su iste bolesti. Stalno se pokušavaju izjednačiti dva totalitarizma: fašistički i komunistički kako bi se osigurala nekakva "istorijska pravda" i umanjio osećaj poraženosti", kaže u intervjuu za 021.rs pisac Zoran Ferić.

INTERVJU Tanja Stupar Trifunović i Tanja Vidojević: Presudno je ne dozvoliti sredini da poništi vašu individualnost

Mnogi ljudi se prepuštaju bujici koja ih neprestano oblikuje nepisanim pravilima i pokušava ih učiniti uniformisanim i jednoličnim, ali ima i onih koji traže druge načine, koji okreću život u smeru u kojem oni žele. Najvažnije je naći mir u sopstvenoj glavi. Za 021.rs govore Tanja Stupar Trifunović i Tanja Vidojević, autorke grafičkog romana "More je bilo mirno".

Dve slike i ogledalo Novog Sada: Smrad po meri čoveka

Novi Sad je grad koji živi od prisećanja da je grad. Ogrnut tim sećanjem mirno ide ka sopstvenom ponoru, ne zato što na svakom koraku niču investitorskim novcem dopingovane "avenije", "parkovi" i "palate", već zbog ozbiljne nedoumice da li danas postoji u tolikoj meri da stvori građane.

INTERVJU Nataša Mirković: Intelektualci su bez borbe prepustili svet polusvetu

"One koji pišu: 'ne moj', 'neznam', 'novosađani', 'Srpski jezik', nije trebalo pustiti da završe osnovnu školu, te samim tim ne bi mogli ni da pretenduju na više položaje. Stvari treba seći u korenu i kriterijumi ne smeju da se prilagođavaju najgorima samo zato što su najglasniji. Problem je što su se intelektualci povukli u svoja skloništa, bez borbe i prepustili svet polusvetu", kaže u intervjuu za 021 autorka "Jezikomanije" Nataša Mirković.