INTERVJU Andrija Šrek: Još se nismo vratili u srednji vek, ali smo na dobrom putu

Nije slučajno da se deca danas odmalena sistemski pretvaraju u pokorne poslušnike, bez kritičkog mišljenja, kojima je lako manipulisati i vladati. Svest za opšte dobro, izumrla je, kaže Andrija Šrek.
Primarijus mr sc Andrija Šrek specijalista je pedijatrije. Na Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, na Klinici za pedijatriju, radio je dve i po decenije, a od pre nekoliko godina deo je tima jedne privatne bolnice. U njegovoj biografiji stoji niz činjenica koje njegovu karijeru čine potpuno netipičnom.
 
Između ostalog, bio je član radne grupe za izradu nacionalnog programa prevencije gojaznosti dece i omladine pri Ministarstvu zdravlja Republike Srbije a član je Evropskog udruženja za kliničku nutriciju i metabolizam. Ipak najneobičniji podatak u biografiji ovog starog rokera, ovo "stari" sam naglašava, jeste da je bio jedan od osnivača i prvi predsednik "Ateista Srbije", udruženja koje brani pravo čoveka da bude gnostik, ateista ili "nevernik", ma kako to u ovom našem, klerikalno obojenom društvu, okoparajuće zvučalo. 
 
O tome sme li se danas biti ateista u Srbiji, kuda naše društvo vode buduće generacije kojima smo u škole uveli versku nastavu, a ona se pretvorila u katehizis, koliko je za zdravlje pojedinca, pa i naroda važna uravnotežena i pravilna ishrana, kao i gde se dade čuveni novosadski pank, Andrija Šrek govorio je u intervjuu za 021.rs.  
 
021: Sme li se u Srbiji danas biti ateista ili bar gnostik? Da li je biti ateista opasnije danas ili devedesetih, na primer?
 
Šrek: Na vidim zašto ne bismo smeli da budemo ateisti. I ne vidim nikakvu opasnost ako se neko izjašnjava kao ateista. Još uvek se nismo vratili u srednji vek, mada smo na dobrom putu ka tome.
 
Razlika između devedesetih godina prošloga veka i današnjeg vremena u tom pogledu bi jedino mogla da bude u tada euforičnom "otkrivanju" sopstvene religioznosti, u navali nacionalne ostrašćenosti, dok se danas samo jednostavno podrazumeva da ste, ako živite u zemlji Srbiji, pravoslavni hrišćanin. Na primer, niko prilikom čestitanja verskih praznika više ni ne spominje koji se Uskrs slavi, nego se samo napiše "Христос воскресе", jer to, zaboga svi proslavljamo. Dok, u stvari, nije tako.
 
021: Da li bi se Ateisti Srbije predomislili povodom svog ateizma kada bi se, recimo, crkva odrekla skupih vrata za Hram Svetog Save i dodelila te pare deci koju građani leče slanjem esemesova?
 
Šrek: Uopšte ne vidim povezanost između neverovanja u Boga i bilo kakvog činjenja crkve.
 
021: Odskora Srbija ima novog patrijarha. Jedni su oduševljeni time što ide "Pajinim stopama", pa pešači po Beogradu, hrani decu u Tiršovoj, drugi misle da je to odličan PR čoveka koji mu vodi društvene mreže. Šta je vaš utisak, može li neko takav da stvori atmosferu dijaloga izmedu "prve" i "druge" Srbije? I da li se ima hrabrosti za to, jer vlasti uvek više odgovara podeljenost te dve Srbije, ona jedino podeljenom Srbijom i može vladati.
 
Šrek: Udruženje "Ateisti Srbije" se ne bavi politikom. Među našim članovima ima ljudi vrlo različitih političkih opredeljenja, tako da ne mogu da odgovorim na ovo pitanje. No, isto tako, u (još uvek važećem) Ustavu Republike Srbije nedvosmisleno piše da je i crkva odvojena od države, tako da ni ona ne bi trebalo da ima bilo kakav upliv u političke prilike u zemlji.
 
021: Uloga crkve u našem društvu prilično je velika, svedočili smo raznim akcijama na tu temu a doživeli smo i to da su tokom pandemije olabavljane neke mere, odnosno progledano je merama kroz prste, nauštrb zdravlja građana, da bi se sahranili crkveni velikodostojnici. Da li je moguće da crkva u 21. veku najzad odigra i neku progresivnu ulogu, ulogu koja će biti u korist građana?
 
Šrek: Naravno, sve je moguće, ali postoje dve ozbiljne prepreke za to. Prvo, osnovna postavka na kojoj crkve grade svoj autoritet je pogrešna, jer za postojanje Boga ne postoji nijedan dokaz, naprotiv. Drugi i važniji razlog je što, i kad crkva ponekad izgleda kao da deluje u korist građana, ona to u stvari radi isključivo da bi ojačala svoju ulogu i uticaj, kao i, naravno, iz čisto materijalnih razloga.
 
 
021: Koja je najnegativnija tekovina u našem društvu koja je rezultirala religijskim pomodarstvom i klijanjem verskih dogmi? Šta je pozitivno u crkvenoj dogmi danas u Srbiji, što bi morali da priznaju i ateisti?

Šrek: 
Najnegativnija tekovina je, svakako, uvođenje verske nastave u škole u Srbiji, koja se, umesto učenja o nastanku religija i njihovog istorijskog značaja (u pozitivnom i negativnom smislu), pretvorila u katehizis, odnosno učenju dece religijskim dogmama, u kojima nema apsolutno ničega pozitivnog. 
 
Naprotiv, deca se od malih nogu sistematski pretvaraju u pokorna bića sa odsustvom kritičkog mišljenja i sticem utisak da se tako odgajaju, sad već nove generacije poslušnika kojima je lako manipulisati i vladati. I to nikako nije slučajno.
 
021: Šta kažete onima koji tvrde da "Ateisti Srbije" kritikuju samo Srpsku pravoslavnu crkvu? Jesu li druge crkve empatičnije ili samo manje glasne?
 
Šrek: Naravno da to nije tačno. "Ateisti Srbije" najviše kritikuju SPC zato što je ona kod nas najšire zastupljena i to je logično. Ali jasno je da kritici, pa po potrebi i podsmehu, podležu sve organizovane religije.
 
021: Kada jedan ateista kaže da je religijska kultura kod nas na niskom nivou, šta to znači? Šta bi bila prihvatljiva religijska kultura, religijska kultura na pristojnom nivou?

Šrek: 
To znači da mnogi, naročito mladi ljudi, zapravo uopšte ne znaju šta slave, šta znače ti religijski rituali koje upražnjavaju, ili znaju vrlo površno. Često tvrdimo da bi prosečna osoba, kada bi - vaistinu - pročitala Bibliju, počela sebi da postavlja neka logička pitanja i da bi bila na dobrom putu da postane ateista, pre nego vernik.
 
021: Lekar ste po struci, pedijatar, a bavite se i temom ishrane zdravih i bolesnih ljudi. Ovde u Srbiji živi se prilično stresno, kada se pogledaju sve anomalije u našem društvu komotno se može reći da je bolest duboko nagrizla sve njegove pore. Koja i kakva hrana bi mogla da ga izleči, ili će ga, kad odrastu, možda izlečiti tek klinci koji su danas vaši pacijenti?
 
Šrek: Zdrava, raznovrsna i uravnotežena ishrana od ranog detinjstva može sprečiti nastanak mnogih bolesti, to je poznato odavno. Nažalost, novo pomodarstvo (ne samo religijsko) donelo je i nove, fancy trendove u ishrani, kojima se deci uskraćuju neophodne namirnice za njihov pravilan rast i razvoj.
 
Stoga sam priličan pesimista u pogledu budućnosti našeg društva, kada ga preuzmu ovi religijski indoktrinirani i kvazipomodni klinci. Neke od njih već vidimo u Skupštini, nažalost.
 
021: Vaši preci deo su lepše istorije Novog Sada: otac Andrija projektovao je nekadašnji bioskop "Arena", zgradu robne kuće "Ugled", studentske domove na Limanu, jedan predak - pradeda Luka Maletić bio je jedan od osnivača Udruženja Srba zanatlija Novog Sada, deda Ðorde Maletić bio je upravnik Pokrajinske bolnice i pokrajinski ministar zdravlja. Šta mislite, postoji li danas svest kod građana za opšte dobro, kao što je nekada bilo? Da li se ičim može korigovati pretužna i poražavajuća činjenica da građanin košta 30 evra, plus šoping vaučer od 3000 dinara, ili smo zauvek izgubljeni kao ljudi?  

Šrek: U
 vreme ove aktuelne pandemije naročito je vidljivo da je "svest za opšte dobro" praktično izumrla, da svako uglavnom vodi računa o sebi. To, naravno, uključuje i činjenicu da je postalo normalno da svaki čovek ima svoju cenu. Pri tome ne mislim da je nagrađivanje građana koji se vakcinišu, kao metod pozitivne diskriminacije, pogrešan metod, naročito kod ovako bednog i nekvalitetnog naroda, koji trenutno zaposeda ove prostore. I vidimo da daje rezultate, što je najvažnije, zar ne?
 
021: Ima li danas u Novom Sadu pankersko-rokerskog ateistrepskog duha ili je seljana spržila sve što se spržiti moglo?
 
Šrek: Verovali ili ne (sic!), klinci sviraju, i to vrlo ozbiljno! Od panka do dark metala, novosadska scena je vrlo živa. Jedini, "mali" problem je što to nema gde da se čuje, ali nadam se skorom otvaranju koncertnih prostora. No, probijanje do mejnstrim medija ići će vec malo teže. Naravno, ni mi, "stari" rokeri, se ne damo!!

Kad ste već ovde...

Stotine hiljada vas svakodnevno se oslanja na 021 tragajući za istinom i objektivnim pristupom informisanju. Obavezali smo se da ćemo raditi u interesu javnosti sa uspostavljenim visokim standardima novinarske profesije i vi ste nam uzvratili ogromnim poverenjem. Vašu podršku sada možete i da konkretizujete. 021 je pokrenuo gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od zanimljivih artikala direktno podržavate rad redakcije 021. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je za našu budućnost jer pravo novinarstvo vredi.

  • Krcko

    15.05.2021 11:29
    @Joil
    Velika većina tih koji kažu da su vernici nisu pravi vernici, već su "vernici" iz tradicionalnih razloga.
  • Joil

    14.05.2021 11:02
    @Trt
    Aha, obavezno. Do pre pola veka, u vreme vrhunca moći Amerike, broj ateista u celoj Americi je bio toliki da ne bi od njih moglo da se sastavi jedno veće preduzeće. A danas su se kao svi rasporedili po vodećim preduzećima. Mašta može svašta.
  • Trt

    14.05.2021 08:39
    @Joil

    Naravno da postoje, ako se gleda u odnosu na pojedinačna preduzeća, tojest crkve.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Zbogom, Marsele, pozdravljaju te tvoji Gustavi

Bizarni stoicizam crtanog junaka, koji nas je naučio prvu reč na mađarskom, neupamćen još od Kalimera i čuvenog "Pa to je nepravda", u ovom vremenu postaće precizna anamneza onoga što upravo živimo.

Pljuvaću po vašim grobovima

Mogu li politički mrtvaci da nam osiguraju bolju budućnosti, kada su je debelo upropastili u ne tako dalekoj prošlosti? Može li duh formacije iz stare Grčke biti modus razmišljanja nekom među nama?

Golmanov strah od penala

Veliki broj medija u Srbiji preneo je video na kojem se vidi kako predsednik države Aleksandar Vučić izvodi penal.

INTERVJU Ugostiteljka Karmen Krivokapić: Ne smemo se otuđiti jedni od drugih, prilika je da nas hrana ponovo zbliži

Žena koja je sinonim dobrog ugostiteljstva u Novom Sadu veruje da će nas, kad čudo od pandemije prođe, neka nova deca naučiti sve iz početka. Novom životu. Kako se živi. Da će ona zaigrati po novim, logičnijim, od prirode neodrođenim pravilima. A mi, pa moraćemo da se uklopimo, jer ko se ne uklopi, otpašće. Odahnuće i planeta. U međuvremenu, moraće štošta i po restoranima da se uredi, za početak da se specijalizuju jer ovako, od Silvane do "Nirvane", nema mnogo smisla.

Uskršnje čudo

Predsednik Srbije se tokom praznika setio Ustava. Kao da to nije dovoljno iznenađujuće, čak mu se ukazala i predsednička nadležnost – mogućnost da ne donese ukaz o proglašenju zakona. U izjavi koju je prenela većina domaćih medija Vučić je naglasio da "ne može da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Narodna skupština usvoji, jer je dužan da štiti Ustav".

"Spens" - medalja za svedočanstvo naše propasti

Ovih dana pljušte mu medalje, k'o kokice iz automata. Umesto njih, možda je bilo primerenije da se jednom četrdesetogodišnjaku uruči, ako ne bjuti, onda bar SPA vaučer, za - bar delimični - fizički i duhovni oporavak.