Avganistan "grobnica imperija": Razlozi američkog poraza

Još jednom se pokazalo da je Avganistan "grobnica imperija". Samo je Aleksandru Velikom pošlo za rukom da se tamo duže zadrži.
Avganistan "grobnica imperija": Razlozi američkog poraza
Foto: FoNet/AP
Britanci su mislili da će njihova nadmoćna vojska da preuzme kontrolu nad ovom zemljom, ali su pretrpeli poraz i morali su da se povuku.
 
Pad Kabula ogoljava besmisao američkih ratova za "demokratiju", koji su u osnovi osvajački, kao i prirodu režima koji je Vašington sponzorisao. Raspad avganistanske države i vojske, koja se predala bez borbi, ne odgovara predstavi o Avganistanu koju su za zapadnu javnost godinama oblikovali američki i avganistanski zvaničnici i NATO.
 
Poraz Amerike u Avganistanu je potpun - talibani su zauzeli Kabul u nedelju, 15. avgusta, skoro dvadeset godina nakon što su ih iz glavnog grada isterali Amerikanci zato što su pružali utočište Al Kaidi. U bivšem sedištu CIA u Kabulu istaknuta je zastava islamista. Šefovi talibana, među kojima su i oni koji su proveli godine u američkom zatvoru u Gvantanamu, slikali su se u predsedničkoj palati, dok poslednji američki državljani, uglavnom službenici ambasade, napuštaju grad u žurbi i metežu, hitajući ka aerodromu gde evakuaciju obezbeđuju američki marinci koje je poslao Pentagon. Ruske, pakistanske i kineske diplomate su, za razliku od zapadnih kolega, uglavnom ostale u gradu, zatvorene u svoje ambasade. Dim koji se video iz grada nije rezultat borbi, već tone papira iz administracije, policije i institucija koje su spalili pripadnici bivšeg režima kako ne bi dospeli u ruke talibanima.
 
Vest o konačnom porazu saopštio je predsednik Ašraf Gani u kratkoj poruci na Fejsbuku ("Talibani su pobedili") pre nego što će pobeći u Tadžikistan. Talibani su istog dana saopštili da je rat završen. Tako se završila dvadesetogodišnja okupacija Avganistana od strane američkih snaga. Amerikanci su napustili svoje saveznike u Avganistanu i zbrisali. Njihova izdaja je utoliko ciničnija što je još još 25. juna u Beloj kući Džo Bajden uveravao avganistanskog predsednika da ima njegovu bezrezervnu podršku. U zemlji je ostalo još oko 20.000 Avganistanaca koji su radili sa Amerikancima i njihova sudbina je neizvesna. 
 
Najduži američki rat
 
Scene pometnje i haosa na aerodromu koje opisuju očevici podsećaju na američko povlačenje iz Vijetnama, sa aerodroma u Sajgonu 1975. godine. Istorija se ponavlja. Pad Kabula ogoljava besmisao američkih ratova za "demokratiju", koji su u osnovi osvajački, kao i prirodu režima koji je Vašington sponzorisao. U "demokratizaciju" zemlje uložene su stotine milijardi dolara, kao i u obuku vojske, izgradnju institucija i proces nacionalnog pomirenja. Sve se pokazalo kao farsa.
 
U ratu protiv talibana je poginulo više od 111.000 civila, prema podacima koji se prikupljaju od 2009. godine, ubijeno je više od 64.000 avganistanskih i 3.500 zapadnih vojnika, najviše američkih, a desetine hiljada je povređeno. Rat je koštao američku vladu do sto milijardi godišnje, a ukupna cena ratova u Iraku i Avganistanu će prema proceni dostići neshvatljivih 6,5 hiljada milijardi dolara do 2050. godine. 
 
Raspad države i vojske koja se predala bez borbe ne odgovara predstavi o Avganistanu koju su za zapadnu javnost godinama oblikovali američki i avganistanski zvaničnici i NATO. Objašnjenje za ovakav fijasko je najčešće korupcija avganistanskih vlasti. Vojska od oko 300.000 vojnika i 50.000 specijalnih snaga, loše obučena i opremljena, raspala se pred organizovanim i motivisanim talibanima koji su uporište imali u unutrašnjosti zemlje. Avganistan nikada u istoriji nije imao pravu vojsku, već su to bile vojske koje su plaćali Amerikanci, Rusi i Englezi pre njih, a na njihove vojnike se tako i gledalo, kao na plaćenike.
 
Avganistanska vojska održavala se najviše zahvaljujući američkoj podršci, pre svega iz vazduha, koja je bila neophodna za uspostavljanje logističke i taktičke veze na terenu. Čim je ta podrška povučena pre nekoliko nedelja, vojska se našla izolovana, odsečena od stanovništva i pozadinskih baza. Preokret je nastupio za vreme administracije Donalda Trampa koji je odlučio da direktno pregovara sa talibanima, što je dovelo do sporazuma u Dohi 29. februara 2020. godine koji je predviđao povlačenje američkih trupa 1. maja 2021. godine, nacionalni dijalog i oslobođenje talibanskih zatvorenika. Vlada u Kabulu već tada je izgubila svaki autoritet, a oslobođeni talibani priključili su se ofanzivi na avganistanske gradove. Bajdenova odluka da povuče trupe i ne pita za račun samo je nastavak odluke SAD da se povuče iz najdužeg rata koji su vodili i izgubili. Iako je ishod bio očekivan, zapad je zatečen brzinom sa kojom se urušio sistem koji su gradili tokom dve decenije.
 
Grobnica imperija
 
Još jednom se pokazalo da je Avganistan "grobnica imperija". Samo je Aleksandru Velikom pošlo za rukom da se tamo duže zadrži. Britanci su mislili da će njihova nadmoćna vojska da preuzme kontrolu nad ovom zemljom, ali su pretrpeli poraz i morali su da se povuku. U britanskoj vojnoj ekspediciji na granicama Avganistana je 1898. godine učestvovao i Čerčil, kao mladi oficir i novinar, koji je svoje utiske opisao u seriji članaka o zemlji "u kojoj je svaki čovek vojnik". Čerčil se tamo susreo sa pripadnicima nacionalno-verskog pokreta Talib, pretečama Talibana, koji su se borili protiv britanske imperije. 
 
Talibanima nije prvi put da preuzimaju vlast u Kabulu. Već su vodili zemlju od 1996. do 2001. godine, kada su se povukli pred udarima NATO-a koji su bili odmazda za napad Al Kaide na Sjedinjene države 11. septembra 2001. godine. Dvadeset godina kasnije talibani su ponovo na vlasti. Vojnoj pobedi prethodile su žive diplomatske aktivnosti – u Moskvi su primljeni u januaru, u Teheranu i Pekingu u julu. U Pakistanu, gde je njihova odstupnica, imaju ambasadu i dva konzulata. Talibani su radikalni verski pokret, ali i Paštuni, najbrojniji narod u Avganistanu, koji čini oko četrdeset odsto avganistanskog stanovništva i koji delom prelazi u susedni Pakistan. U poslednjih dvadeset godina Pakistan je uvek bio njihova odstupnica, tamo su imali pristup bankama, trgovini i komunikacijama. Tamo se jedno vreme krio i Bin Laden, gde je i ubijen u akciji američkih snaga.
 
Talibani kao regionalni saveznici
 
Sada kada su se SAD povukle, Avganistan će ponovo imati ulogu teritorije koja služi kao tampon zona između velikih regionalnih sila - Irana na zapadu, Indije i Pakistana na jugu, Kine na istoku, Rusije preko njenih saveznika iz centralne Azije, Uzbekistana i Tadžikistana. Nijedna od ovih zemalja ne želi da se avganistanski sukob prelije na njenu teritoriju. Ni Iran ni Pakistan ne žele stotine hiljada izbeglica pred svojim vratima, a u ovom trenutku ih već ima 30.000 nedeljno. Kina ne želi da islamisti prodru kroz zapadnu granicu u autonomnu regiju Sinđang, u kojoj živi muslimanski narod Ujguri. 
 
Prioritet za ove zemlje je kontrola avganistanske teritorije i borba protiv Islamske države koja pokušava da proširi uticaj u Avganistanu. Jedini koji imaju vojne resurse i istu netrpeljivost prema ovoj islamističkoj organizaciji su talibani i njihovi saveznici iz Al Kaide. Svi imaju interes da sarađuju sa Talibanima: Iran želi da se zaustavi pogrom nad šiitskim Hazarejcima, Rusija da zaštiti Uzbeke i avganistanske Tadžike, a Pakistan je opsednut napretkom Indije. Talibani grade svoj regionalni status na karti podela i balansiranja snaga.
 
Da li će Avganistan sada kada je ponovo u rukama talibana da postane utočište i centar za islamiste iz celog sveta? Talibani kao i Al Kaida, čije pripadnike nazivaju braćom, vide sukob koji se vodi u Avganistanu kao borbu između radikalnih pristalica političkog islama i zapadne civilizacije i njenih pristalica. Razlika je u tome što je talibanski pokret islamo-nacionalistički, bez pretenzija na globalni džihad, za razliku od Al Kaide. Veze između njih su, međutim, još snažnije nego 2001. godine. Al Kaida je već prisutna u petnaestak avganistanskih provincija. Urušavanje mita o vojnoj superiornosti zapada odraziće se na njeno jačanje.
 
Ana Otašević je novinarka, dugogodišnja dopisnica domaćih i stranih medija iz Pariza. Pokrivala je evropske institucije, Evropski parlament i Savet Evrope, rad međunarodnih organizacija u Parizu, poput Uneska i OEBS-a, kao i diplomatske aktivnosti. Specijalizovala se za teme iz evropske i međunarodne politike. Tekst "Avganistan: razlozi poraza" je prvobitno objavljen na sajtu Demostata

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • hm

    18.08.2021 13:53
    Lep, skoro romantizovan naslov za ovu cudnu zemlju. Sad kad sam se malo vise zainteresovala za istoriju ove drzave, sve sam vise uverena da s tim narodom nesto ozbiljno nije u redu. Nema njima pomoci. (ko ni nama uostalom). Nije istorija slucajan splet dogadjaja.
  • Samo pitam

    18.08.2021 09:31
    Oce tako i sa Kosova da se povuku Ameri?
    Mislim redom da ide .....
  • Dragan

    18.08.2021 09:24
    Ah
    Britanci su bili poznati po tome.Da potseti pre drugog sv rata Britanija je sa svojom vojskom branila Čehoslovačku od Nemačke.I onda ministar Čemberlen sa Adolfom potpisuje dokument da će Britanija i njena vojska napustiti Čehoslovačku po principu majke mi nećemo vas napasti.Nikad taj diplomata nije odgovarai za to delo jervse kraljica igrala sa konjušarem.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Blame Canada

"Protest je kada kažem da mi se nešto ne sviđa, a otpor je kada uradim nešto da mi se to više ne ponavlja."

Cena autentičnosti: Naši antiglobalisti

U subotu su održane dve paralelne šetnje, dva rivalska protesta. Da je okupljanja na pretek i da to svedoči o širokogrudosti vlasti i u najzalije doba, ne treba trošiti reči.

Odustanite od dijaloga

Možda pre nego od bojkota opozicija treba da odustane od medijskog dijaloga sa režimom.

Liman je Srbija

Prošla sedmica u Novom Sadu pokazala je kako izgleda sedam dana života u gradu u kojem ne biste želeli da vam odrastaju deca.

Kako podučavati patriotizmu?

Kada režim u Srbiji počne da priča o patriotizmu možemo biti sigurni da je na delu bežanje od odgovornosti i uzurpacija vlasti.