Srbija u Evropskoj uniji - šargarepa na dugom štapu

Posete Merkelove i Lajanove Zapadnom Balkanu pokazuju da su Evropljani zainteresovani da ceo ovaj prostor integrišu, ali najveća prepreka je, bar kada je Srbija u pitanju, nedovoljna vladavina prava.
Srbija u Evropskoj uniji - šargarepa na dugom štapu
Foto: Pixabay

Nije slučajno Angela Merkel odabrala baš Srbiju za poslednju turneju pre nego što napusti političku scenu; odmah za dugodišnjom kancelarkom Nemačke, u posetu Zapadnom Balkanu stigla je i Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

Poruka je više nego jasna: ni Zapadni Balkan, ni Srbija nisu zaboravljeni ni u Berlinu, ni u Briselu. Doduše, Stari kontinent ima krupnijih i prečih poslova, internih i globalnih; istovremeno su i zemlje Zapadnog Balkana zaokupirane teškoćama, pa i incidentima u međusobnim odnosima.

Razumljivo je onda da je priča o integraciji u Uniju odložena dok se ne reše prioriteti, od kojih su neki iskrsli sa krizom izazvanom globalnom pandemijom.

Kapital računa na Zapadni Balkan

Mada se aktuelne vlasti, naročito u Srbiji, hvale dolaskom visokih zvanica, obe su jasno rekle da do eventualnog ulaska u Uniju ima još puno toga da se uradi. Pre svega na području vladavine prava i eliminisanju korupcije.

Samo iz učtivosti nisu eksplicitno spomenule i spregu vlasti sa državnom mafijom, takođe velike prepreke da se područje sa cirka devetnaest miliona stanovnika uvrsti u lukrativno društvo. Nije bilo teško primetiti da  je unutrašnji potencijal da se politički sistemi na ovom području, zasnovani na orijentalnoj despotiji, transformišu u evropsku vladavinu prava, skroman.

Za sada, pojačanim investiranjem i iz Brisela i iz većine evropskih država ponaosob se pokazuje da na Zapadni Balkan, i pored svega, računaju i evropski kapital i evropska politička scena.

Pogledajmo kako trenutno stvari stoje u odnosima sa Unijom. Iz Brisela na svih šest državica gledaju objedinjenim pogledom. Preferira se skupni ulazak u Uniju.

Za sada ubedljivo najveće dostignuće je, bar kada je reč o Srbiji, bezvizni režim prilikom putovanja. Istina, u sredu 6. oktobra na Brdu kod Kranja, na samitu i EU i Zapadnog Balkana, biće reči i o ovom pitanju; previše je emigranata sa ovog područja, a prilikom brojnih deportovanja domicilne države teško prihvataju vraćene osobe.

No, teško je i pomisliti da u Sloveniji može doći do stopiranja, ne daj Bože ukidanja, bezviznog režima. To je najveće dostignuće u međusobnim odnosima i grub potez bi jednostavno potro sve do sada urađeno i za duže vreme udaljio jedne od drugih.

Ulaganje 30 milijardi evra

Vodeće dame evropske politike nisu tokom posete samo lepo govorile. Sa njima su stigli i ne mali novci.

Tu su i investicije iz evropskih država, posebno Nemačke. Lajenova je precizirala da će u ovo područje tokom narednih nekoliko godina biti uloženo čak trideset evropskih milijardi evra. Ne mali deo ove svote biće investiran u vidu nepovratnih kredita, samo za modernizaciju pruge Beograd - Niš 700 miliona besplatnih evra.

Nije sporna izdašna pomoć, čak i u slučaju da se na učlanjenje bude duže čekalo. Pre dve godine francuski predsednik Makron je i predložio čvršći i bogatiji ekonomski program pod uslovom da se priča o ulasku u Uniju odloži na srednji rok.

Iz Francuske i Holandije se i danas čuju prigovori da balkanske zemlje još nisu spremne za integraciju. I nije samo Srbija u pitanju, Holandija, recimo, ima dosta prigovora na ulazak Albanije, Danska, pak, na pristup Maakedonije.

No, Merkelova je snažnim investicionim zamahom pokazala da je u Uniji više onih koji su za tešnju saradnju i brži ulazak preostalih državica.

Vojna baza Bondstil

Ipak, nije sporno da je sam proces u zastoju. Srbija već drugu godinu zaredom ne otvara novo poglavlje u pristupnim pregovorima, Crna Gora, pak, ne može da konačno usvoji dogovor makar o prvom poglavlju. Albanija i Severna Makedonija još nisu došle do statusa pregovarača sa Briselom, iz Sofije je stigla blokada.

U deklaracijima sa sesija se pažljivo formulišu zaključci, striktno se zaobilazi bilo kakvo pominjanje učlanjenja, ali je i vidljivo da u Briselu na ceo prostor i na svaku od šest tvorevina gledaju kao na, u perspektivi, deo unijske teritorije.

U javnosti se može čuti da je u dve poslednje decenije područje bilo zapušteno od strane Evropske unije. Možda u pojedinim periodima i jeste, ali mnogo toga se promenilo unazad dvadsetak godina.

Hrvatska je uspela da se izdvoji i učlani u EU, NATO pakt je kreirao Kosovo, a američka vojna baza Bondstil je i danas najvažnija uporišna tačka secesionističke pokrajine Srbije. U NATO su utrčale i Crna Gora i Makedonija, dok je Bosna od ranije neka vrsta protektorata zapadne vojne alijanse. Crna Gora se i osamostalila, dok je tvorevina Kosovo učinila niz poteza produžujući secesiju.

Otvorena vrata

EU pokušava da povrati politički uticaj pomoću pregovora o pristupu. Međutim, ne može da dostigne uticaj koji na lokalno vladajuće garniture Zapadnog Balkana imaju SAD.

Svi dosadašnji sporazumi nakon sukoba ili incidenata postignuti su na inicijativu SAD, a operativno ih nadgleda NATO. Od zaboravljenog Erdutskog sporazuma, preko Dejtona i Rambujea, do Kumanovskog, sve je postignuto tek kada su iz Bele kuće preuzeli stvar u svoje ruke.

Slično je bilo i ovih dana kada je tek dolazak američkog diplomate Gabrijela Eskobara u Brisel utro put (privremenom) dogovoru oko razrešenja krize na Kosovu izazvane pitanjem registarskih tablica.

Iznenađuje nesposobnost Unije da reši otvorena pitanja koja opterećuju odnose unutar ovog područja. Od samog početka krize i raspada nekadašnje Jugoslavije, nije uspevala da izgradi politiku koja bi imala rezultata na terenu. Nemoć Unije po ovom osnovu je i otvorila vrata uticaju drugih, prvo SAD, čija su privremena, uz NATO pretnju, rešenja često i (dodatni) uzrok novih interbalkanskih nedaća.

Korektni odnosi

Otvorena pitanja su uvek i odličan povod da se uključe i druge velesile. Tako se na Zapadni Balkan orijentisala Kina, na specifičan način i regionalno značajna Turska. Tu je i Rusija čije se tradicionalno prisustvo često preuveličava.

Nije lako uskladiti interese malih državica i pri tome zadovoljiti često oprečne planove velikih sila. Moguće da su baš ove poteškoće jedan od razloga povremenog žara u odnosima između pojedinih zapadnobalkanskih teritorija.

Svakako bi bilo uspešnije da odnosi Unije sa Rusijom ili Turskom nisu unazad desetak godina poprilično pogoršani. Izgledi da se ostvari boljitak i trajnije rešenje na Zapadnom Balkanu mnogo su veći u vremenima korektnih odnosa velikih.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • /

    04.10.2021 17:48
    /
    ponovicu komentar iz clanka o jarbolu na granici sa bugarskom:
    na srpskoj strani je wc cucavac a srbija postavlja jarbol.
    jel vazniji normalan klozet ili jarbol
  • Anti

    04.10.2021 15:59
    EU
    Jedini i to jedini razlog zasto nismo u EU a Rumunija i Bugarska jesu, je izbor staovnistva na izborima, i politicka orijentacija vlasti. Vecini ljudi odgovara bezakonje, jer su tako navikli da fukncionisu od 90ih pa do sad. Narod ocigledno ne zeli promene i to dokazuje time sto glasa za jedan SNS. To sto je sad sve vise skandala i drugih problema u drzavi je malo razdrmalo ljude, ali ne dovoljno da se napravi neki dugorocni plan za ovu drzavu.
  • /

    04.10.2021 12:37
    /
    @limanac /cirilicni/
    britancima nije vise svejedno kada su na odvojenim terminalima

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Into Riot

Neko je možda primetio da se od "Rio Tinto" da skovati i "Into Riot".

Ogledalo

"Ugovor o gradnji pruge Budimpešta-Beograd koji je proglasila za tajnu Vlada mora da stavi na uvid javnosti, odlučio je sud".

Piše Toma Piketi: Jedva čekam socijalizam

Francuski ekonomista Toma Piketi objavio je knjigu "Time for Socialism", a izdanje na srpskom jeziku pripremila je novosadska Akademska knjiga, pod naslovom "Jedva čekam socijalizam".

Države na Balkanu, premijer u Vašingtonu

Mada su vlade u Crnoj Gori i Makedoniji klimave i upitne podrške parlamenta, opstaju zahvaljujući snažnoj podršci SAD, pa se pronela pošalica kako se pravi premijer zapravo nalazi u Vašingtonu.

Cinična bezosećajnost

Žalosno je ali je istina da mi u Srbiji zapravo ne znamo koliko nam ljudi umire i koliko ih je umrlo od kovida.

Depeša iz Vašingtona

Tokom vladavine Aleksandra Vučića dosad se nije desilo da je neki pojedinačni lider srpske opozicije primljen sam, nenajavljeno u medijima, ali zvanično u Stejt departmentu.

Dušan Mašić drugi put među Srbima

Trebalo je to da bude jedna obična oktobarska nedelja. Mator sam za Noć veštica, tako da je popodne trebalo da se svede na engleski i američki fudbal, vesti i "Utisak nedelje".