Hoće li nova vlada Nemačke pomiriti ili posvađati Evropsku uniju i Rusiju?

Iako se prioritet tima Olafa Šolca tiču pandemije i klimatskih promena, možda je uloga svojevrsnog medijatora između Unije i Rusije i zahtevniji izazov za novu vladu u Berlinu.

Pogotovo sada kada su odnosi već duže vreme napeti i sve gori.

Promene u Berlinu su veće nego što je uobičajeno nakon izbora. Posle 16 godina Angela Merkel napušta političku scenu i odlazi u penziju. Nikada nije lako naslediti jaku poilitičku ličnost. Pogotovo neće biti jednostavno da se vodi država najmoćnije ekonomije na Starom kontinentu posle četiri mandata "Frau Mutti", tokom kojih je Nemačka od "bolesnika  Evrope" prerasla u predvodnika. 
 
Stvari su tim izazovnije pošto je nova vlada koalicija tri stranke, socijaldemokrata, zelenih i liberala, a takav sklop do sada nikada nije činio vladu u Berlinu. Merkelini konzervativci su u tri mandata vladali skupa sa socijaldemokratama kao manjinskim partnerom, jednom sa zelenima. Sada na pozornicu stupa Evropljanima poprilično nepoznata "semafor" koalicija.
Novi prioriteti
 
Novajlije, međutim, na scenu stupaju odlučno. Pre nego što su poslanicima u Bundestagu ponudili novu vladu, stranke su sačinile međusobni ugovor o načinima upravljanja državom, ciljevima, prioritetima, i to na čak 178 strana, a svaka stranka je pečatom potvrdila saglasnost na usvojene principe. U okviru ugovora je i raspodela ministarstava, te će socijaldemokrate biti na čelu sektora za rad, privredu, vojsku, policiju, zdravlje, zelenima je pripalo ministarstvo spoljnih poslova, klimatskih promena, poljoprivrede, kulture, zaštite životne sredine. Liberali su na prvim pozicijama u finansijama, pravosuđu, prosveti... 
 
Čelnica zelenih Anadela Berbok je i ministarka za spoljne poslove. To je možda i najintrigantniji potez pri odabiru novog tima premijera Olafa Šolca, u poslednjem Merkelinom sazivu ministra za finansije, prethodno ministra za rad i gradonačelnika Hamburga.
 
Četiri prioriteta tima Olafa Šolca su pandemija, klimatske promene, digitalizacija i modernizacija društva. Atipično, nema ništa od onoga čemu se obično daje naglasak, ekonomiji, razvoju, saobraćaju... Nova su vremena i novi izazovi. Nemci su uočili promene i sastav kabineta prilagodili trendovima.
 
 
 Foto: Beta (Frank Rumpenhorst/dpa via AP)
 
Potrošnja 750 milijardi kilovata struje
 
Ugovor obuhvata sve sfere života i često zalazi u, doduše bitne, detalje. Tako se precizira da će se za naučna istraživanja izdvajati 3,5 odsto budžeta, dok se podatkom o 15 miliona električnih vozila i milion stanica za dodavanje energije do 2030. godine ukazuje na snažnu dinamiku promena, u šta se uklapa da se, u slučaju idealnih okolnosti, sa upotrebom uglja prestane već 2030. godine, osam sezona pre dosadašnjeg roka. Godišnje će se graditi 400.000 stanova, od kojih 100.000 socijalnih, dok će se u pruge ulagati znatno više nego u puteve. Železnica se neće privatizovati. Prosećna penzija ne sme da bude ispod 48 odsto prosečne plate.
 
Nuklearke se neće graditi, a vlada će činiti napore da se ne podižu ni u blizini nemačkih granica. Oslonac je na obnovljivim izvorima, eolskim i solarnim. Nov cilj je da iz ove dve tehnlogije ne bude ranije planiranih 65, već 80 odsto buduće električne energije. Potrebe su kolosalne, procenjene na oko 750 milijardi kilovata godišnje. 
 
Mada je u Nemačkoj trenutno čak 31.000 vetrenjača, Nemci će insistirati da se rok izgradnje četvorostruko skrati kako bi brzo udvostručili kapacitete, dok će na novim državnim i privrednim zgradama biti obavezan solarni panel. Ovi energetski ciljevi biće podržavani znatnim subvencijama.
 
Minimalna zarada 12 evra na sat
 
Posle pet godina legalnog boravka postojaće mogućnost dobijanja državljanstva Nemačke bez obaveze odricanja od matičnog državljanstva, a isto pravo stiču i deca emigranata. Cilj je da se pridošlice što uspešnije integrišu u nemačko društvo, čemu će se prilagoditi podrška učenju nemačkog jezika, ali i ispitna provera.
 
Možda je najvažniji stav da se minimalna zarada definiše sa 12 evra za sat rada. To je, inače, bilo ključno izborno obećanje socijaldemokrata, a cilj je da se smanji neuobičajeno velik sektor zaposlenih sa niskim primanjima. Ceni se da je reč o blizu 11 miliona radnika. Ovakva situacija je umnogome posledica reforme iz vremena Šredera, kada je došlo do korenite promene tržišta rada nakon koje je nemačkoj ekonomiji krenulo izrazito dobro. 
 
Sada socijaldemokrate pokušavaju da pomognu siromašnijim slojevima, svojoj tradicionalnoj bazi. Ceo program je naslovljen sa "Hrabrost za više napretka", slično kao što je na početku osme decenije prošlog veka Vili Brant programom "Habrost za više demokratije" započeo uspešnu istočnu politiku.
Gas neophodan tokom tranzicije
 
Što se tiče međunarodne scene, naglasak je na Evropskoj uniji. Orijentir je Merkelova koja je jačanje nemačke ekonomije vodila tako da ujedno jača i Uniju. U uslovima turbulencija na energetskim tržištima, biće teško da se sledi dosadašnju ekonomska politika, tim pre što su politički odnosi pojedinih, posebno istočnih, zemalja EU sa Rusijom, ali i sa Kinom, poslednjih godina sve gori. Nasuprot tome, obe mnogoljudne države su značajni nemački ekonomski partneri.
 
Čitav je set pitanja u kojma se razilaze stavovi SAD i Rusije ili Kine, a veći broj država Unije ni ne pomišlja da odustane od slepog praćenja diva sa druge strane Atlantika. Uloga nove vlade Nemačke da, slično Merkelovoj u četiri mandata, balansira i pokušava da uskladi ponekad dijametralno suprotne stavove dve strane, biće u vreme divljanja cena energije i energenata izuzetno delikatna i otežana. 
 
Već sam naglasak politike novog kabineta iz Berlina na klimatskim promenama je indikativan. Istina, nova ekipa je u programu ostavila princip da će gas biti neophodan tokom tranzicije u obnovljive izvore, kao i da prelazak ne bi smeo da ide na račun blagostanja građana i zaposlenih. 
 
 
 Foto: Beta (Markus Schreiber)
Kako usaglasiti stavove
 
Problemi i prepreke su brojni, ostaje da se vidi hoće li nemačka vlada uspeti da i ubuduće "ispegla" stavove dve strane. Tim pre što na čelo Ministarstva za spoljne poslove dolazi Berbok, u predizbornoj kampanji "jastreb" ekstremnog ulaganja u zaustavljanje klimatskih promena.
 
No, čini se da je liderka zelenih shvatila da je na novoj poziciji razumnije da zagovara stavove koji imaju veće šanse da budu šire prihvaćeni. I sama ističe da zaustavljanje promena ne može pojedinačno da se sprovodi, već na što široj globanoj osnovi. Za postizanje širine neophodno je da se usaglase viđenja i stavovi. 
 
Tu je i pitanje Severnog toka 2, o kome tri koalicione stranke imaju tri različita viđenja. Slične dileme Merkelova je nadilazila time što je ministru za spoljnu politiku poprilično suzila polje delovanja, te se čini da će i Štolc povremeno morati da se posluži sličnom taktikom. 
 
U svakom slučaju novu nemačku vladu očekuju brojni izazovi. Moguće je da su oni na domaćem terenu krupniji, značajniji na dugi rok, ali oni na međunarodnoj sceni se čine neugodnijim i nezgodnijim za rešavanje. Ipak, Šolc je pratio Merkel kada je rešavala slične dileme, nadajmo se da je stekao i dragoceno iskustvo i neophodne veštine.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • V

    01.12.2021 13:53
    Rusi su ozbiljni oko Ukrajne. Nemci ako budu bahati dobice ovaj put sigurno po nosu.
  • Pera

    01.12.2021 12:37
    Nove sluge istih.
  • Anonimus

    01.12.2021 12:08
    Novinar je u pravu ukazujući na izuzetan značaj odnosa Evropske unije i Rusije.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Spasiti karijeru Novaka Đokovića

Posle problema u Australiji, postaje izvesno da će, naročito zbog učestalih mutacija virusa, mere zaštite širom sveta postajati sve strože.

Budimo Ted Laso

Prošla je i 2021, godina koja nije mnogo toga obećavala. Odnosno, godina koja se možda nije ni dogodila, kao da smo nastavili da se budimo u 2020.

Piše An Niva: Putinov kontinent

Publicistkinja, književnica i priznata specijalistkinja za Rusiju An Niva, objavila je knjigu "Putinov kontinent", čije je izdanje na srpskom jeziku priredila Akademska knjiga.

Ako ovo nije pretnja, šta jeste?

Da vas neko zaustavi na ulici i kaže vam da ćete odgovarati pred tom osobom, da će vam stati na put i da ćete platiti za ono što ste uradili, pa vas još i izvređa, kako biste to shvatili?

Ustavno-izborne igre

Pitanje promene Ustava ipak je uznemirilo političke duhove u Srbiji prizivajući iskustvo bliske prošlosti da posle ustavnih promena sledi ozbiljna kriza, a i prevrati.

Piše En Eplbaum: Kakofonija - haos - strah

Istoričarka, novinarka i dobitnica Pulicerove nagrade En Eplbaum objavila je knjigu "Sumrak demokratije. Sirenski zov autoritarizma". Izdanje na srpskom jeziku priredila je Akademska knjiga.

Ne znam šta bih ti rekao

Kako upokojiti vampira, biće koje nije ni živo, ni mrtvo? Ili zombija, da se sklonimo od asocijacija na Pekića i "štajnbreherizaciju"?

Struja - kajaćeš se ako kupiš jeftino

Prvi snežni i hladni dani samo su ogoleli stanje u koje je, nakon nekoliko decenija izostanka ulaganja u nove elektrane a zakidanja pri remontima i tekućem održavanju, zapala Elektroprivreda Srbije.

Piše En Eplbaum: Sumrak demokratije

Istoričarka, novinarka i dobitnica Pulicerove nagrade En Eplbaum objavila je knjigu "Sumrak demokratije. Sirenski zov autoritarizma". Izdanje na srpskom jeziku priredila je Akademska knjiga.