Piše Branko Milanović: Vrednost američkog sna

Autor: Branko MIlanović

Info

12.03.2022.

21:30 > 09:23

"Naglasak je uvek bio na jednakim mogućnostima, a ne na jednakim ishodima", piše jedan od vodećih svetskih ekonomista Branko Milanović.

Piše Branko Milanović: Vrednost američkog sna

Foto: 021.rs

Uz dozvolu izdavača Akademske knjige, portal 021.rs objavljuje deo iz knjige Branka Milanovića. U delu koji objavljujemo poznati ekonomista govori o tome kako bi naše slobodno vreme moglo da bude komercijalizovano. Odnosno, primetićete, to se već dešava.

Bogatstvo među generacijama

Visoka dohodovna i imovinska nejednakost u Sjedinjenim Američkim Državama nekada se pravdala tvrdnjom da u Americi svi imaju jednake šanse za uspeh bez obzira na porodično poreklo.

To je ideja o američkom snu. Naglasak je uvek bio na jednakim mogućnostima, a ne na jednakim ishodima. Bila je to dinamična ideja, okrenuta budućnosti. Šumpeter koristi zanimljivu metaforu u pokušaju da je objasni u kontekstu dohodovne nejednakosti: distribuciju dohotka u bilo kojoj godini možemo posmatrati kao raspored gostiju po sobama na različitim spratovima hotela u kom se najbolje sobe nalaze na najvišim spratovima.

Ako gosti s lakoćom prelaze sa sprata na sprat i ako njihova deca ne ostaju nužno na spratu na kom su rođena, onda nam presek stanja u bilo kom trenutku ne govori mnogo o tome koje bi porodice mogle završiti na kom spratu u neposrednoj ili daljoj budućnosti. Isto tako, dohodovna ili imovinska nejednakost izmerena u bilo kom odabranom trenutku može dati pogrešnu ili preuveličanu predstavu o stvarnim nivoima nejednakosti i uz to nam ne govori ništa o međugeneracijskoj pokretljivosti.

Ideja o američkom snu još je snažna, kako u popularnoj imaginaciji tako i među ekonomistima. Ali u poslednjih desetak godina, otkako su nam relevantni podaci najzad dostupni, američki san je ozbiljno doveden u pitanje. Koristeći podatke iz 23 zemlje Majls Korak je ukazao na postojanje pozitivne korelacije između visoke nejednakosti u bilo kojoj izabranoj godini i visoke korelacije dohotka roditelja i dece (to jest, niske dohodovne mobilnosti). Takav rezultat ima smisla, jer visoka nejednakost implicira da deca bogatih dobijaju znatno više mogućnosti nego deca siromašnih.

Ne samo da mogu računati na veće nasledstvo već imaju koristi i od boljeg obrazovanja, socijalnog kapitala koji dobijaju od roditelja, kao i mnogih drugih nematerijalnih prednosti koje bogatstvo pruža. Ništa od toga nije dostupno deci siromašnih. Mada je vrednost američkog sna delimično umanjena otkrićem da je dohodovna mobilnost u egalitarnijim zemljama veća, dobijeni rezultati ne impliciraju nužno da se međugeneracijska mobilnost vremenom zaista pogoršala.

Ipak, novija istraživanja pokazuju da je došlo do opadanja međugeneracijske mobilnosti. Koristeći uzorke parova roditelj–sin i roditelj–ćerka i poredeći njihove skupove za grupu rođenih između 1949. i 1953. sa grupom rođenih između 1961. i 1964, Džonatan Dejvis i Baškar Mazumder ustanovili su znatno niži stepen međugeneracijske mobilnosti u drugoj grupi.

Koristili su dva uobičajena indikatora relativne međugeneracijske mobilnosti: rangiranje (korelacija relativnih dohodovnih pozicija roditelja i dece) i međugeneracijsku elastičnost dohotka (korelacija dohodaka roditelja i dece). Oba indikatora ukazuju na rastuću korelaciju dohodaka roditelja i dece (rangiranje ukazuje na rast sa 0,22 na 0,37 za ćerke i sa 0,17 na 0,36 za sinove, dok je međugeneracijska elastičnost dohotka porasla sa 0,28 na 0,52 za ćerke i sa 0,13 na 0,43 za sinove).

Oba indikatora pokazuju da je do preokreta došlo osamdesetih godina – u vreme kada je dohodovna nejednakost u Sjedinjenim Američkim Državama počela da raste. Zapravo, istovremeno su se odigrale tri promene: rast nejednakosti, rast prinosa od obrazovanja i rast korelacije dohodaka roditelja i dece. Tako vidimo da rast dohodovne nejednakosti i opadanje međugeneracijske mobilnosti obično nastupaju zajedno, ne samo u različitim zemljama nego i u različitim periodima.

Dosad smo se bavili samo relativnom mobilnošću. Trebalo bi ispitati i apsolutnu međugeneracijsku mobilnost, to jest, promenu dohotka između generacija. I ovde se uočava pad: apsolutna mobilnost u Sjedinjenim Državama značajno je opala od 1940. do prve decenije 21. veka usled usporavanja ekonomskog rasta i rasta nejednakosti. Treba imati na umu da se apsolutna mobilnost značajno razlikuje od relativne mobilnosti jer u velikoj meri zavisi od stope ekonomskog rasta.

Na primer, apsolutna mobilnost može biti pozitivna za sve ako dohodak svakog deteta premaši dohodak roditelja, iako pozicije roditelja i deteta u ukupnoj distribuciji dohotka ostaju nepromenjene. U tom slučaju bi ukupna apsolutna međugeneracijska mobilnost koincidirala sa odsustvom relativne međugeneracijske mobilnosti. Ovde sam više koristio koncept relativne mobilnosti jer ona bolje odražava odlike razmatrane ekonomije.

***

Branko Milanović (1953), jedan od vodećih savremenih srpskih ekonomista. Ekonomski fakultet u Beogradu završio je 1977. godine, a doktorirao na istom fakultetu tezom o ekonomskoj nejednakosti u Jugoslaviji 1987. godine. Od 1990. godine radi u istraživačkom departmanu Svetske banke u Vašingtonu, u odeljenju koje se bavi analizom siromaštva, nejednakosti i anketama o domaćinstvima. Već deset godina predaje kao profesor po pozivu na Univerzitetu Džon Hopkins, a od 2005. i na Univerzitetu Marilend i Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir u Vašingtonu.

Više informaciji o knjizi "Kapitalizam, sam" potražite na sajtu Akademske knjige.

Teme

Akademska knjiga Branko Milanović

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

V5

24.03.2022 • 18:03

Snova ima raznih

Američki san je odavno više noćna mora nego san, ali je još uvek san u poređenju sa srpskim "snom".

1 0 +1
Pozdrav iz Bostona

12.03.2022 • 16:21

Ko vas sve redom ne zna skupo bi vas platio i zaboravio. Srecom neki od nas se secaju uloge G-17+ u kreiranju danasnjeg zla.

4 4 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.