Mir, stabilnost, strah

Zoran Strika

strika@021.rs

Info

24.05.2022.

13:02 > 13:17

Kad sam bio mali znao sam svoj pravac.

Foto: 021.rs

Tata bi uzviknuo "eno vuka" i moja reakcija bi bila - pravac u njegov zagrljaj. Plašio sam se vuka, ne čopora, nego jednog vuka, koji nije postojao, barem ne na Novom naselju. I kada bih bio uz oca - na sigurnom - vuka kojeg je stvorila mašta četvorogodišnjeg deteta više nije bilo.

Kako predsednik Vučić smatra da dobar deo naroda ima intelekt i maštu četvorogodišnjeg deteta, ono što izjavljuje prethodnih dana neodoljivo podseća na ovu situaciju iz detinjstva. Vukovi nam prilaze sa svih strana i žele da nas rastrgnu, ali znamo ko će se boriti za našu sigurnost.

Svedočimo pokaznoj vežbi manipulacije strahom. Situacija u svetu nije dobra i iluzorno je očekivati da se to neće odraziti na naše živote, iako nas je upravo predsednik ranije ubeđivao kako će svima biti loše, a nama, nekako, dobro.

Sada kada stvari klize dođavola dobro je uspostaviti i novu poziciju, napraviti neku win-win kombinaciju. Na primer, ako bude užasno - moglo je da bude gore, "upozoravao sam, ali niste slušali" ili, ukoliko bude ispod nivoa užasa koji se najavljuje, onda je državni aparat oličen u jednom čoveku odbacio sve pretnje zahvaljujući ogromnoj borbi pojedinca. A pojedinac, shvatili ste to valjda, niste vi.

U prethodnih nekoliko dana čuli smo priče o tome da će biti gladnih, ne znamo šta ćemo sa energentima, hoćemo li se grejati, da li će biti struje, ali znamo da će zima biti najgora u poslednjih nekoliko decenija. Znamo i to da su Srbi veran narod, ali su očenaši učestaliji onda kada je nada u to da će biti bolje zahvaljujući sopstvenim naporima izgubljena, pa je potrebno uspostaviti direktnu 911 liniju sa svevišnjim.

Iz tog razloga nije slučajan sastanak sa patrijarhom, te molba da Crkva pomogne, uz poruku da se nad Srbijom nadvijaju "gradonosni oblaci". Poruka je to narodu, a zarad dobijanja suštine čitavog patničkog nastupa možemo naopačke izokrenuti rečenicu Nikole Pašića, sa kojim voli da se upoređuje, "bojte se - dobro biti neće".

Strah je taj koji parališe, oduzima noge, ali vrlo često i zdravorazumsko razmišljanje. Tera vas da igrate na sigurno, a sigurno je isključivo ono što je već izglasano. Zato je strah tako fino oružje, jer zahteva samo glas autoriteta praćen tabloidnom muzičkom podlogom. Koristan je kada se govori o gladnima ili kada se, sećate se te situacije, priča o tome kako nam groblja neće biti dovoljna.

Ako je premijerka Ana Brnabić za nešto korisna Vučiću, onda je to da posluži kao partner u manipulativnim nastupima. Dok se Vučić bavi uterivanjem straha u kosti, Brnabić je tu da vam prebaci krivicu. Ipak, to čini nedovoljno frekventno i pomalo traljavo, pa dobacuje samo do toga joj je žao nad kakvim narodom ima vlast. Nit su Srbi Nemci, nit je Srbija uređena kao Nemačka, ali život u vili jeste podjednako luksuzan ma gde god se vila nalazila. Ali vi za svaki slučaj odvrnite sijalice.

U toj čorbi straha i prebacivanja krivice, kao začin se dodaje odlaganje, pa se tako svi kuvamo iščekujući da se konačno saopšti kakva i kolika nas poskupljenja očekuju. No, pre toga moramo da budemo sasvim u redu da su poskupljenja neophodna i da to nije do ove vlasti.

To što je sve vodilo ka ovome, manje je važno. Još prošlog jula ekonomista Nuriel Rubini, kojeg neki zovu i Dr. Doom zbog predviđanja u vezi sa ekonomskom krizom 2007. godine, najavio je da nemamo čemu da se veselimo u danima pred nama. Govorio je o inflaciji, stagflaciji, svemu onome na šta se danas upozorava i iz zvaničnih izvora. Upozoravale su i malobrojne nezavisne institucije na nesavesno trošenje novca, ali to nije bilo važno.

Bilo je to vreme obećanja - mir i stabilnost u zamenu za glas. Za Vučića je karakterističan gotovo neprimetni prelaz iz euforije u dramatičnost "poslednjeg dana", pa ni ne čudi to što se od "Mir, stabilnost, Vučić" u kratkom period stiglo do "dođe mi da skočim kroz prozor" zbog izjava ministra Nedimovića.

Nije potrebna laž o slatkom životu, jer je demantuju prazne police na kojima su ostala samo zrna šećera. Potrebne su činjenice, makar ukazivale na svu bedu pogrešnih odluka, ali nije potrebno da ih prati drama u četiri čini, praćena uzdasima, pauzama i apokaliptičnim scenarijima.

Zapisao je Meša Selimović u romanu "Tvrđava" i sledeće: "Boj se ovna, boj se govna, a kad ću živjeti?" Pola veka kasnije možemo i ovako: "Boj se vuka, boj se Vučića, a kad ću živeti?" Preživećeš - do poslednjeg straha.

Teme

Komentari 31

Hronološki Najpopularniji

piskaralo

25.05.2022 • 10:36

negde sam pročitao pa prenosim:
čir
labilnost
ku*čić

4 9 -5
Svi mi znamo

25.05.2022 • 04:09

Kako smo propali

Nema vodja onaj strah koji bi normalno trebalo da ima i on i mi svi u vremenu koje jeste potpuno drukcije, takoreci prekonoc, od onog dana prvog pacijenta tog potpuno neocekivanog virusa koji se pojavio kao neka kazna a od kog se nismo oporavili i od jezive ratne agresije koja nas razara, tu, tako blizu nas!
To je neki drugi strah! Vrlo licni! Njegov!
A kakav je nas strah? Da li treba da ga imamo? Kakav je nas a da nije slican strahu nijednog drugog naroda svuda oko nas a da je slicniji njegovom?
Da li i vi, ili mnogi od vas, kao on, imate strah od Boga?

0 1 -1
Лиманац

25.05.2022 • 00:01

Исправка

* Пијемо сузе друге Србије

Да не замере другосрбијанци. :)

3 4 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.