Baltik kao NATO jezero - rat sve bliži severu Evrope

Blokada saobraćaja između Rusije i Kalinjingradske oblasti nije samo dodatno zaoštravanje situacije na Starom kontinentu, već i potez kojim se iščikava proširenje ratnih sukoba van Ukrajine.
Baltik kao NATO jezero - rat sve bliži severu Evrope
Foto: Pixabay

Već mesecima se u Ukrajini puca i to žestoko. Granatama se razaraju gradovi, ubijaju ljudi. Milioni žitelja jedne od najprostranijih evropskih zemalja su preko noći ostali bez doma i postali izbeglice.

Ipak, kao da nije dovoljno nesreće, pa se i dalje povlače potezi koji liče dodavanju ulja na vatru; samo razbuktavaju već dobrano poljuljane odnose na Starom kontinentu.

Tako je nedavno Litvanija odlučila da blokira saobraćaj između Rusije i Kalinjingradske oblasti, njene najzapadnije enklave, sa kojom nema kopnenu povezanost, već se ljudska i privredna komunikacija između većeg dela države i tek 220 kvadratnih kilometara zone na Baltiku odvija prvenstveno preko železnice koja prolazi kroz Litvaniju. Dnevno su prolazila po četiri putnička voza sa ukupno 750 putnika, broj teretnih vozova bio je dva, tri puta veći.

No, pozivajući se na sankcije koje su SAD, Evropska unija i NATO pakt uveli prema Rusiji, Litvanija je zabranila transport svega što je sankcionisano, a to su građevinski materijal, cement, hrana, drvo, alkohol, od 10. avgusta biće ugalj, od 6. decembra nafta.

U praksi to je polovina godinama ustaljenog prevoza. Broj putničkih vozova je sveden na jedan dnevno, broj putnika ograničen na 250 u toku dana. Čelnici Litvanije tvrde da samo sprovode obavezu iz članstva u EU i NATO paktu, što potvrđuje Žozep Borelj, u Uniji zadužen za spoljnu politiku.

Ruska strana, pak, na stvari gleda bitno drugačije. Ima u vidu Ugovor o transportu sa Litvanijom, koji je, inače, i sastavni deo sporazuma Litvanije sa EU i NATO, po kome je vlast iz Viljnusa obavezna da redovno i bez izuzetaka organizuje prevoz ljudi i robe na svom delu teritorije. Ugovor, praktično, saobraćaj između središta i enklave tretira kao unutrašnji ruski promet, što bi značilo da Litvanija sem tehničke organizacije posla nema nikakav drugi uticaj na ovaj posao. Obe strane su ušančene u svom viđenju i ni ne pokušavaju da nađu obostrano prihvatljivo rešenje.

Luka koja ne ledi

Kalinjingrad je jedina ruska luka na Baltiku koja čitave godine ostaje nezaleđena, stoga je i sedište Baltičke flote, ali i najznačajnija ruska trgovačka luka na ovom području. Sam grad nije samo industrijski veoma bogat, već je i snažno vojno središte u kome su locirani protivraketni sistemi S-400, ali i rakete "Iskander" sa razornim ili nuklearnim projektilima koji lete deset puta brže od zvuka. Kao rusko odredište najbliže najvećim evropskim gradovima, u ovom polumilionskom gradu su locirani i nuklearni bunkeri.

Naravno da je EU i NATO-u poznata strateška važnost luke na ušću reke Pregolje u Baltik. Iz avijacije Severne vojne alijanse su još pre pet godina pripretili da postoje precizni planovi kojim bi se, ako dođe do sukoba, delom uništili, a delom omeli svi vojni objekti u enklavi. Obelodanjeno je da bi se koristilo kako američko standardno i kosmičko naoružanje, tako i radioelektronsko i sajber ometanje.

Militarizacija situacije oko dvomilionske enklave nije od juče. Kada je lane Litvanija od Izraela kupila specijalne rakete, iz Rusije se moglo čuti da takvo naoružanje baltička državica može da upotrebi jedino u slučaju da dođe do ozbiljnih nesuglasica oko saobraćaja za rusku enklavu. Mada je ministar Sergej Lavrov, imajući u vidu blokadu saobraćaja najavio oštru reakciju, nije jasno kakve bi konkretne mere Rusija mogla preduzeti.

Litvanija je već drastično redukovala uvoz struje, nafte, gasa i uglja iz Rusije, pa se čini da bi, možda, odgovor mogao biti blokada litvanskih luka na Baltiku. Pitanje je da li je incident težine da ruska strana vojno reaguje, mada je deputat Državne dume Oleg Morozov zatražio da se vidi kako je moguće načiniti "kontinentalni spoj sa enklavom".

Tako dolazimo do Suvalkija, dvadesetak kilometara široke, stotinak duge teritorije Litvanije između Kalinjingradske oblasti i Belorusije. Ujedno, reč je o pojasu koji je istovremeno i jedina kopnena veza između Litvanije, time i Letonije i Estonije, sa Poljskom, odnosno Evropskom unijom. To je tačka u kojoj se seku dve važne putanje. To što se odranije naziva Ahilovom petom NATO saveza dovoljno govori o značaju Suvalkija.

Sada kada Kalinjingrad, time i Baltik, dolazi u žižu pažnje svetske javnosti, postaje jasno zašto su Finska i Švedska na putu da se priključe NATO paktu. Još samo pre godinu dana tek 32 odsto Šveđana i tek 22 odsto Finaca bii su za ulazak. Rat u Ukrajini jeste mnogo toga korenito promenio.

Čini se da ni u Stokholmu, ni u Helsinkiju nisu bili ni spremni, ni voljni da ne uvaže američku "sugestiju" za priključenje. Dobro su znali strateški značaj Baltika i procenili da će u zaoštrenim globalnim odnosima SAD insistirati na potpunoj kontroli ovog mora.

Grad ima šta da pokaže

Primera radi, najbolja kontrola Kalinjingrada sa mora je upravo sa 300 kilometara udaljenog švedskog ostrvca Goblend, a Švedska kontroliše i najvažniji prolaz iz Baltika u Severno more. Takođe, na međi dve zemlje nalazi se izuzetno bogato rudno područje, odakle bi se mogli crpsti svi retki metali sa evropskog spiska potrebnih.

Očito, u novom geopolitičkom trenutku Baltik i Skandinavija su postali suviše važni da bi im severnjačka družina i dalje dopuštala komotitet. Ulaskom dve zemlje u alijansu Baltik postaje "NATO jezero" na čijim obalama je izuzetak još samo ruska enklava.

Blokada saobraćaja je Kalinjingradsku oblast učinila još izdvojenijom. Do tačke nepodnošljivosti nije daleko.

Ipak, još ima vremena da se izlivi netrpeljivosti zaustave, a saobraćaj i stvari regulišu tako da luka ne bude samo u mislima vojnika, već da mladi, zašto ne i stariji, iz cele Evrope počnu da posećuju nekadašnji Kenigsberg. Tu ih čekaju Pomorski muzej i podmornica B 413, Muzej ćilibara, Kenigsberška katedrala, Botanička bašta, Muzej bunkera...  

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Србија до Токија

    27.06.2022 12:56
    @Skoro kao strateg
    Или и једно и друго?
  • Neko

    27.06.2022 12:49
    @anonimus
    Nije mogao da se spreci, bar ne sad. Ovo je samo nastavak nezavrsenog II Svetskog rata, i tzv. Hladnog rata koji su Ameri umislili da su dobili, pa dali sebi za pravo da terorisu ostatak sveta nakon raspada SSSR. Ali su se malo zahebali, pa ce zajedno sa svojim podguznim EU muvama sada debelo da plate za nesrece koje su drugima ucinili.
  • Pera

    27.06.2022 12:40
    Svetski lažni dobročinitelji i njihovo trajno zlo.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Mame na lomači

Srećemo ih, gledamo ih, pričamo sa njima, nalećemo na njih, prolazimo pored. Srećne su, nasmejane, nekad u haosu ali uvek pod kontrolom, svuda stižu, sve pokrivaju, ništa ne zaboravljaju.

Mnogo sma(t)rate

Bila sam na odmoru nedavno i kiselo se smešila "duhovitim" opaskama da odmor s troje male dece i nije odmor.

Đuka

Da je sreće i pameti, Vladimir Đukanović se nikada više ne bi vratio na Tviter koji je u znak protesta demonstrativno napustio kada je ta društvena mreža ugasila nalog Donalda Trampa.

Zašto ćutite?

U zemlji u kojoj se vanredna obraćanja ne zakazuju samo još zbog promene položaja planeta i pogubnog uticaja retrogradnog Merkura, vesti o ubistvima žena prolaze uz potpunu tišinu.

Referendum o Novom Sadu

Referendum o Generalnom urbanističkom planu otkrio bi mnogo više od toga da li su Novosađani za ili protiv projekta na vodi.

Saopštenje

Tužilaštvo se upustilo u neodgovoran i nedostojan pokušaj da insinuiranjem zastraši advokata ili javnost.

Boginje gluposti za našu decu

Te noći sam se probudila buncajući, glava je bila vrela kao ringla i dok je toplomer merio 41 stepen, noge su mi bile hladne kao led.