Pišu Čomski i Voterston: Kapitalistički zdrav razum i kovid-19

Autor: Noam Čomski i Marv Voterston

Info

23.07.2022.

12:14 > 12:30

Nova knjiga Noama Čomskog i Marva Voterstona "Posledice kapitalizma" objavljena je i u Srbiji.

Pišu Čomski i Voterston: Kapitalistički zdrav razum i kovid-19

Foto: 021.rs (ilustracija)

Uz dozvolu Akademske knjige, koja je izdavač "Posledica kapitalizma", objavljujemo odlomak.

Kapitalistički zdrav razum i kovid-19

"Atomi vremena elementi su dobiti" (Karl Marks, Kapital I, 3, 8, 2; str. 222)

Ključno je zapaziti da su mnogo efikasnija prevencija, pripremljenost i mere za borbu protiv ove pandemije unapred bile dostupne ili su mogle biti razvijene. Zbog kapitalističke logike i upravljačkih struktura koje zapovedaju da prednost ima profit nad ljudima, takve mere ostale su van domašaja.

Nedavni članak u magazinu New York Times, na primer, citira zoologa i ekologa koji proučava zaraze, Petera Dascaka (Peter Daszak): "Problem nije to da je prevencija nemoguća. [...] Ona je bila vrlo moguća, ali je nismo sproveli. Vlade su držale da je preskupa. Farmaceutske kompanije rade za profit". Isti članak pokazuje da je današnja nauka već imala neophodna oruđa za razvitak panviralá (koji bi mogli obezbediti zaštitu od različitih patogena) ili vakcina, ali potom je citirao mikrobiologa Vinsenta Rakanjela (Vincent Racaniello):

"Stvarna prepreka pravljenju panviralnih lekova ili vakcina bila je ta što niko nije bio spreman da plati za njihovo razvijanje. Za farmaceutske kompanije... panviralne vakcine naprosto su užasna poslovna ponuda: kompanije moraju potrošiti stotine miliona dolara ne bi li razvile vakcinu koju, u najboljem slučaju, ljudi dobiju jednom godišnje i uopšte ne dobiju onih godina kada određena bolest nije u usponu. Tretmani panviralnim lekovima nisu profitabilni sa sličnih razloga, jer tretman traje kratko, obično samo par nedelja; za hronične bolesti (dijabetes, visok krvni pritisak) pacijenti uzimaju brdo pilula dnevno, obično godinama".

Ista ta über alles profitna logika, nastavlja Rakanjelo, primenjuje se i na testiranje; to je situacija "šta je ranije kokoška ili jaje": niko ne razvija lekove za te viruse zato što nema šanse da se testiraju, a niko ne razvija testove zato što nema lekova koji bi bili prepisani.

Takođe je, onda, moguće iskoristiti takav stav i za objašnjenje mnogih drugih elemenata odgovora na pandemiju. Iako postoje varijacije u reakcijama u svetu, usredsređujemo se ovde na slučaj SAD-a, kao najekstremnije verzije neoliberalnog kapitalizma. Od kritične je važnosti uočiti, međutim, da u trenutku kada ovo pišemo pandemija tek treba da se ispolji u punoj snazi na najranjivijim segmentima populacije na planeti, posebno u Africi i Latinskoj Americi, područjima gde je izraženiji i pogubniji manjak pripremljenosti kadra zdravstvene zaštite i medicinske opreme čak nego i u SAD-u. Takođe, treba biti jasno da će se ti problemi drastično pogoršati ako uspe kampanja za uništenje Svetske zdravstvene organizacije.

Zajedno s najvećim delom drugih javnih dobara i usluga, tokom prethodne četiri decenije američki zdravstveni "sistem" bio je pod neprestanim napadom. Sledeći Reganov moto da "vlada je problem" (osim za tetošenje onih na vrhu privatnog sektora, o čemu ubrzo nešto više), ogromni neoliberalni napori na smanjenju finansiranja, smanjenju regulative i privatizaciji proizveli su najskuplju, najkomplikovaniju i najskrpljeniju zdravstvenu zaštitu u razvijenom svetu, "sistem" koji i dalje ostavlja 40 miliona ljudi bez osiguranja i još toliko s nedovoljnim osiguranjem.

Takođe, uprkos preuveličanim troškovima, takva postavka stvari proizvodi jedan od najlošijih zdravstvenih rezultata među razvijenim zemljama. Za mnoge koji su dovoljno "srećni" da budu deo te sheme zdravstveno osiguranje povezano je sa zaposlenjem, što je nesigurnost koja nastupom pandemije postaje naglašena.

Vođen istom nezajažljivom žudnjom za profitom, kapital je išao svetom tražeći jeftiniju radnu snagu ili sirovine, profitabilnija tržišta ili poželjnije (to jest opuštenije) regulatorno okruženje. Kada se kombinuju s drugim neoliberalnim postavkama, kao što su privatizacija i proizvodnja vladajućih režima "u pravi čas" (to jest bez suvišnih "zaliha" takvih režima), ti robni lanci od hiljadu milja mnogo doprinose da se shvate razlozi za žalosno neodgovarajuće snabdevanje maskama, kompletima za testiranje, respiratorima, bolničkim krevetima i mnoštvom dodatnih elemenata nužnih za efikasan odgovor.

Na kraju, ta logika objašnjava prirodu i sadržaj američkih paketa za "oporavak" i ekstremnu hitnost "ponovnog otvaranja ekonomije", bez obzira na rizike za populaciju. Citat iz Marksovog Kapitala spočetka poglavlja nameravao je da ukaže kako ni trenutka ne mogu mirovati smanjeni troškovi u sredstvima za proizvodnju (sirovine, oruđa, zgrade i tako dalje). Svaki poremećaj nije samo minuli profit već i stvaran gubitak. Otud i očajnička potreba za (neke) ljude da se vrate na posao i da pogon mašine profita što je pre moguće ponovo ubace u brzinu.

Takođe, vredi promisliti o vrlo neujednačenim vladinim lekovima. Mada su u različitom obimu svi nivoi, federalni, državni i lokalni objavili uputstva da se ostane kod kuće ili obavezu za radnike u neključnim oblastima i zatvaranje poslovanja u neključnim oblastima (najtipičnije u malim pre- duzećima), nije bilo naredbi za zatvaranje finansijskih institucija, velikih posednika, osiguravajućih kompanija i slično. Slično tome, u žurbi da se ekonomija "ponovo otvori", tek treba da vidimo vladine obavezujuće propise (na svakom nivou) kojima se traži da poslodavci obezbede proverljivo bezbedne radne uslove za zaposlene. Umesto toga, baš kao pre pandemije, od radnika je traženo da rizikuju vlastito zdravlje i bezbednost da bi oni iznad njih ponovo pravili profit.

***

Jednostrana zakonodavna rešenja za oporavak koja su dosad usvojena (sa ogromnom podrškom obe partije, to se mora naglasiti) nude veliko rasterećenje za one na vrhu i tek mrvice za ostale. Prvi predlog zakona CARES opredelio je 500 milijardi dolara za velike korporacije, banke i druge finansijske institucije, iako, kada se uveća s drugim izvorima od Federalnih rezervi, stvarna vrednost je minimum 4,5 biliona dolara bukvalno bez kontrole ili odgovornosti. Nasuprot tome, radnicima je obećana jednokratna pomoć od 1.200 dolara plus 500 dolara po detetu.

Kako je kazao ministar finansija, Stiv Minučin (Steven Mnuchin), ta pomoć trebalo bi da obezbedi "premošćavanje likvidnosti" (terminologija koju, inače, radnici i radnice drže u malom prstu) tokom deset nedelja, što zapravo izlazi na 17 dolara na dan; preobilje novca za preživljavanje. Zakonska rešenja takođe su proširila podobnost za osiguranje u slučaju nezaposlenosti, kao i povećanje nedeljne sume za nezaposlene za 600 dolara.

Naravno, pretpostavka svega je da svih 26 miliona novih potražilaca mogu imati pristup tim pogodnostima. Državne i lokalne agencije preplavljene su zahtevima. Ti će se problemi samo pogoršavati kako se resursi iscrpljuju, a savezni odgovor na takve resurse ostaje anemičan. Konačno, zakonska rešenja uključivala su i Program zaštite plata (Paycheck Protection Program, PPP) od kojeg bi korist imala mala preduzeća (s manje od 500 zaposlenih), a kojim bi trebalo da upravlja Administracija za mala preduzeća.

PPP je na početku finansiran s 350 milijardi dolara za nepovratne kredite (što je gotovo odmah potrošeno, s velikim delom koji je otišao mnogo većim preduzećima) i bio je uvećan za dodatnih 350 milijardi 20. aprila 2020. Jedan aspekt PPP-a od ključne je važnosti: umesto da resursi idu pravo u ruke radnika, ta su sredstva išla poslodavcima s diskrecionim pravom odluke da li da zadrže radnike na platnom spisku, s kolikim radnim vremenom i kolikom platom.

Kapitalisti su tako stekli svu moć i postalo je jasno da sve pogodnosti koje bi radnici mogli ostvariti u društvu (uključujući u ovom osetljivom trenutku i zdravstvenu zaštitu) moraju doći putem odnosa nadničnog rada, ako ih ima uopšte.

***

Pandemija kovida-19 razotkrila je velike propuste i strašne brutalnosti današnjeg kapitalističkog sistema. Da li će to biti samo kriza ili i prilika za promenu, zavisi od toga šta će sami ljudi uraditi. Kako politika oblikuje naš svet, naše živote, naše percepcije? Kolikim delom našeg "zdravog razuma" upravljaju potrebe i interesi vladajućih klasa? Kako da se usprotivimo kapitalističkim strukturama koje sada prete da unište celokupan život na ovoj planeti? "Posledice kapitalizma" analiziraju duboke, često nesagledane povezanosti između neoliberalnog "zdravog razuma" i struktura moći.

Više o knjizi, kao i samu knjigu, možete potražiti na sajtu Akademske knjige.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži 021

Teme

Akademska knjiga Noam Čomski

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

boger

23.07.2022 • 14:39

Dobro jutro

Više od 150 godina posle Marksa & Engelsa, u vreme nezapamćenog napretka nauke i tehnološkog razvoja, nije se iznedrila nova, bolja, ostvariva i koherentna ideja o društvenom uređenju. koje bi bilo humanije, pravednije i koje ne bi srljalo ka samouništenju. Sav taj akademski nakot naočarki i bradonja ima samo jedan zadatak a to nije borba za prestižniju i unosniju fotelju.

11 1 +10

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.