Nova postljudska normalnost: Homo digitalis
Nova knjiga Dijega Fuzara "Globalni udar", u prevodu na srpski jezik, upravo je objavljena u izdanju Akademske knjige.
Uz dozvolu izdavača, donosimo vam jedno poglavlje iz knjige o "terapeutskom kapitalizmu i Velikom resetu".
Homo digitalis
Ono što je virtuelno, stvarno je, ono što je stvarno, virtuelno je. Tako bismo ponovo mogli da ispišemo jednačinu identiteta racionalnosti i realnosti, koju je formulisao Hegel u predgovoru Odlika filozofije prava iz 1821. godine. Prisustvujemo rapidnom pomračenju principa realnosti, zamenjene virtuelnošću onlajn kraljevstva.
I u ovom slučaju, SARS-CoV-2 ubrzao je i osnažio tendencije uveliko prisutne u fazi progresivnog razvoja turbokapitalističkog načina proizvodnje. U vreme lokdauna i socijalnog distanciranja, svako је zatvoren u svom domu, telematski izolovan u svom digitalnom mehuru, koji – od pametnih telefona do kompjutera – liči na brodski prozor za jednu realnost, koja je i sama virtuelizovana: slike, ikonice i video-snimci zauzeli su mesto stvarne realnosti, one koja je, negde u vreme zatvaranja, označena kao nezakonita, nepristupačna, suštinski opasna, zato što je potencijalno zarazna. Virus realnost čini "nedodirljivom".
Ono što je virtuelno samo je i sasvim sigurno virtuelno, tamo je gde treba izmestiti život. Beskontaktno društvo tehno-sanitarnog Levijatana zabranilo je čulo dodira, koje se – poučava Aristotel – razlikuje od drugih čula po tome što prsti nisu van nas (kao što je svetlo za čulo vida ili zvuk za čulo sluha), već je u nama samima, to je deo našeg tela. Iz tog razloga, putem dodira upoznajemo stvarnost, drugog i same sebe više nego putem bilo kog čula: na neki način i više od čula vida, kojem Zapad oduvek daje primat.
Agamben kaže, "kad bi se, kako se danas izopačeno traži, ukinuo svaki kontakt, kada bi se svi držali na distanci, izgubili bismo ne samo iskustvo drugih tela, već prvenstveno svako neposredno iskustvo o nama samima, izgubili bismo čisto i jednostavno svoju telesnost“ (blog Quodlibet, 5. 1. 2021). Našli bismo se u depersonalizovanoj i otuđenoj dimenziji virtuelnog, u suštinski nehumanoj sferi contactless-a.
Novi poredak beskontaktnog društva nameće nam kao jedinu praktičnu stvarnost onu virtuelnu, dostupnu svima. Svako može da pristupi slikama i video-sadržajima kojima i svi drugi pristupaju, ali to može da uradi ostajući upravo izolovan od drugih, bez fizičkog kontakta, ukopan u oklopljen prostor sopstvenog boravišta i sopstvene digitalne ćelije.
Koristeći kategorije "suštinske analitike" iz Bića i ništavila (1927), zalažem se i potvrđujem da ne može postojati suština u pravom smislu (u "autentičnom" smislu, eigentlich, rekao bi Hegel), u sferi telematskog, oslobođenog realnosti.
Hajdegerovim stopama, Dasein, bivstvo egzistencije, označava zapravo "biti-u-svetu" (in-der-Welt-sein), "biti-sa" (mit-sein) drugima, "razumeti" (verstehen) stvarnost koja nas okružuje, "pobrinuti se" (Besorgen) za drugog i biti u odnosu sa stvarima spremnim za upotrebu "pri ruci", spremnim za upotrebu (Zuhandenheit), i samim tim za praktičnu upotrebljivost. "Bivstvo“ je pre svega prisustvo u realnom svetu, između ljudi i stvari.
Jedina smislena perspektiva danas povezana sa postljudskim homo tecnicus-om, izolovanim u njegovoj digitalnoj ćeliji, jeste perspektiva tehnološke "čaure", koju proizvodi i kontroliše sanitarni sistem. Vanredna epidemijska situacija tako, u ime zahteva za imunizacijom, dovodi do ostvarenja procesa koji poništavaju vezu kako sa onim drugim (homo homini virus), tako i sa spoljašnjom materijalnom stvarnošću, progresivno zamenjenom telematskom dimenzijom contactless.
Ostvaruje se tako prelaz čoveka, aristotelovski shvaćenog kao društvene, političke životinje i životinje u zajednici (zoon politikon) ka čoveku beskontaktnog društva, novom homo digitalisu koji nema kontakte sa Drugim i spoljašnjim svetom. Neprestano je povezan na internet, nepovezan sa realnošću i svojom vrstom. Desocijalizacija i derealizacija prepliću se bez potrebe za kontinuitetom sa prethodnim ka novom digitalnom prostoru beskontaktnog društva stvorenog za telematske usamljenosti: u tim prostorima, ono što je oflajn ne postoji, to je čist ens imagionationis.
Pažljivim uvidom, novi obrazac nedruštvene društvenosti, koji dovodi do povezivanja individua u samom činu kojim su prethodno izolovani, oblik je digitalnog monaštva: svako je asketski zatvoren u vlastitu elektronsku ćeliju, distanciran od drugog, ali i od realnosti. Takođe, to je nepoznat elektronski oblik bentamovskog panoptikona, u kome čovek, pošto je zaronio u vlastiti digitalni mehur, ne poseduje stvarne odnose sa drugima, svakoga neprestano potencijalno nadgledaju centri moći, upravo zahvaljujući onoj praksi digitalnog praćenja, opravdanom u ime securitas, čije bi osporavanje, onoga ko bi se usudio da je ne prihvati pokorno, koštalo klevetničke optužbe da je potencijalni javni neprijatelj.
"Možda nešto kriješ?" – pitanje je koje se obično postavlja onima koji prave bilo kakаv otklon u odnosu na savremeni raspad privatnosti i brisanje linije između javnog i privatnog. Kako svedoči Inočenco Čipoleta u svojoj studiji Nova normalnost.
Pouke za bolju budućnost (Laterza, Roma-Bari 2021, str. 143), nastaje nepoznat oblik "života na daljinu", ili, bolje rečeno, digitalizacija celokupnog sveta života. Parafrazirajući Dekarta, animal virtuale što dakle jesmo uvek je onlajn: neprestano prima nove informacije iz jedne realnosti od koje je izolovan (i koji bi paradoksalno, priznajući intervenciju Dekartovog genius malignus-a, mogao da doslovno više ne postoji) i koji je, strogo govoreći, potpuno zamenjen sopstvenim narativom i virtuelnim slikama. Izolovan u svojoj digitalnoj ćeliji, homo digitalis nema odnose niti kontakt sa stvarnim, već isključivo sa slikama te stvarnosti koje prima putem tehničkih aparata.
Na taj način iščezava sama mogućnost iskustva kao experiri, kao "ispitivanje" onoga čime smo okruženi: princip iskustva, od Erfrhrung-а kao eksperimentalnog "putovanja" kroz stvarnost, zamenjeno je verom u slike koje opažamo dok se pojavljuju na tabletima i pametnim telefonima, na televizorima i mnoštvu drugih uređaja za širenje virtuelnog. Predviđajući novo doba pandemije, u knjizi naslovljenoj kao Stvarno i virtuelno (1994), Tomas Maldonado evocira "razređen svet nestvari" kao novi vidokrug života stanovnika virtuelnog i korisnika e-stvari.
On podvlači kako "dematerijalizacija" i "fantazmagorizacija" prikazuju suštinu tog sveta. Produbljujući Maldonadove uvide, možemo s pravom da tvrdimo kako prisustvujemo prelasku od zoon politikon ka novom animal virtuale, ujedno i premeštanju stvarnog društva u prostor elektronskog i digitalnog: iz deljive stvarnosti – kako je Heraklit znao – koja je jedna i zajednička svima, do virtuelne stvarnosti, reprodukovane u samostalan oblik tehničkog dispozitiva svakog doživotnog osuđenika u elektronskom mehuru.
Sama ideja "stvarnosti koja se deli" redefiniše se u individualističkoj formi. "Deljenje", jedna od funkcija digitalnih platformi poput "Fejsbuka", ne stvara više zajedničko iskustvo, u istom vremenu i prostoru: upravo suprotno, svako pravi svoje iskustvo, izolovan u odnosu na drugog, iskustvo koje se može pretpostaviti kao najkarakterističnija slika novog beskontaktnog društva pustinjaka mase. Društvo se dekomponuje u nepovezano mnoštvo telematskih usamljenosti i "društvenih mehura" (social bubbles), atoma uvezanih na internet i razvezanih od bilo kakve zajedničke stvarnosti.
U toj novoj monadologiji virtuelnog, zasnovanoj na principu socijalnog distanciranja i nestajanju iskustva dodira, otkrivamo posao koji nosi naziv smart working. Pronalazimo, potom, školu i univerzitet, koji se premeštaju u e-učenje od kuće. Dolazimo do sfere prava, sa pretresnim saslušanjima koja se odvijaju od kuće smart verzijama pred advokatima obučenim u toge, umreženim preko veba od kuće. Najzad, i u sferi religioznog, od svih sfera onoj koja je najmanje pokorna prilagođavanju svetovnosti, došlo je do primene delatnih oblika virtuelnog, uz razvijanje nepoznatih formi misa u strimingu.
Ukoliko je, prateći Aristotela, čovek po svojoj prirodi jedan ζῷον πoλιτικόν, stvoren za zajednički život, ali isto tako i ζῷον λόγον ἔχον, nosilac razuma i dijaloga, novo društvo koje su uobličile libertističke elite terapeutskog kapitalizma postavlja se, eo ipso, kao rat protiv ljudske prirode u ime novog biopolitičkog i posthumanog poretka; poredak koji usitnjava čovekovu suštinu, zaglupljuje ga i regresira na telematski atom bez društvenih veza, atom u kojem je refleksivna racionalnost anulirana pod udarom emocionalnosti i terora uvedenih od strane same moći, budući da se sama klasna borba između Sluge i Gospodara, u vreme tehno-sanitarnog Levijatana, rekonfiguriše kao borba "humanizma" potlačenog sloja i posthumanizma vladajućeg bloka.
Otpor ugnjetenih protiv ugnjetavača neizbežno postaje borba namenjena odbrani ljudske prirode, odbrani njenog dostojanstva i sjaja, naspram njenog ukidanja, koje teorijski predlaže i konkretno sprovodi hegemonijski i njegov nadopunjujući intelektualni sloj. Posthumanizam je, rekli bismo à la Lenjin, "najviši stepen kapitalizma", prirodni biopolitički cilj open society tržišnog globalizma.
***
Dijego Fuzaro (Diego Fusaro) predaje filozofiju na Institutu za visoke strateške studije i politiku u Milanu i jedan je od članova projekta "Eticonomia". Sebe smatra nezavisnim Hegelovim i Marksovim učenikom. Među njegovim knjigama su i: "Minima mercatalia. Filozofija i kapitalizam" (2012), "Budućnost je naša" (2014), "Misliti drugačije" (2017), "Istorija i svest prekarijata" (2018), "Glebalizacija" (2019) i "Gramši, dobro došao nazad" (2021). Osnivač je projekta "Filozofija i njeni heroji".
Knjigu možete da naručite na sajtu Akademske knjige.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Sećanje na Bobu Stojšića: Pustio je novinare da budu ono što jesu
28.01.2023.•
1
Prošlo je pet godina od smrti Slobodana Bobe Stojšića, dugogodišnjeg direktora Radija 021, a književnik i novinar Mihal Ramač podsetio je na svoj tekst koji je objavio tim povodom u Danasu.
Kako "ubiti četiri muve jednim udarcem"?
28.01.2023.•
23
Evropska unija i SAD slede četiri cilja spoljne politike u odnosima sa Srbijom.
.jpg "INTERVJU Jasminka Petrović: Stvar je ličnog izbora da li ćemo biti graditelji ili rušitelji")
INTERVJU Jasminka Petrović: Stvar je ličnog izbora da li ćemo biti graditelji ili rušitelji
26.01.2023.•
0
Ljudi iz kulture, medicine i nauke se povezuju između sebe, onih drugih koji "mute vodu" mnogo je manje, problem je što su bučniji, kaže u razgovoru za 021.rs književnica Jasminka Petrović.
Šta nam se desilo?
25.01.2023.•
19
Pre par dana mi je niotkuda i sasvim slučajno (vi što me poznajete, tišina!) za oko zapala jedna TV emisija.
.jpg "Autorski tekst Brankice Janković: Kršenje prava na privatnost samo korak od diskriminacije")
Autorski tekst Brankice Janković: Kršenje prava na privatnost samo korak od diskriminacije
22.01.2023.•
0
Pravo na privatnost spada u grupu osnovnih, fundamentalnih prava čoveka koja imaju za cilj zaštitu moralnog i duševnog integriteta svakog ljudskog bića.
Projekat Ikona: Održivost, ljudska prava i mesto arhitekata u društvu
21.01.2023.•
1
Knjiga "Projekat Ikona: Arhitektura, gradovi i kapitalistička globalizacija" Leslija Sklera novo je izdanje Akademske knjige.
Curenje informacija iz institucija ka medijima: Profitiraju i političari i mediji
20.01.2023.•
0
Koliko puta ste u medijima pročitali: "…kaže naš izvor koji je želeo da ostane anoniman", "iz izvora bliskim istraži saznajemo da…", "ekskluzivno otkrivamo:..."?
Fišing do smrti
18.01.2023.•
6
"Jeste, uzela sam tuđi identitet i bilo je lako. Iskoristila situaciju. Ja ću već sutra biti u drugoj zemlji a vi ćete i dalje pisati o tome svemu i nećete saznat ništa o meni..."
INTERVJU Radivoje Andrić: Nadam se povratku generacije koja se iselila - da poprave zemlju
16.01.2023.•
19
"Ne može čovek da čeka kolektivnu akciju da bi se promenile stvari, mora da preduzima akcije na ličnom planu", kaže u intervjuu za 021.rs reditelj Radivoje Raša Andrić.
Narodna vladavina - iz jedan odsto naroda za jedan odsto naroda
14.01.2023.•
2
"Jedan odsto najbogatijih Amerikanaca sada svake godine zarađuje skoro četvrtinu nacionalnog dohotka", piše Nobelovac Džozef E. Stiglic u knjizi "Velika podela".
Otrov(a)no ogledalo
12.01.2023.•
18
U petak je 18 ljudi primljeno u KCV i dečiju bolnicu sa simptomima trovanja – svi su jeli u istom restoranu.
INTERVJU Savo Manojlović: Vlast se igra sudbinama ljudi, uz to i seje strah
09.01.2023.•
11
"Da se Vlada bavila standardom života građana onoliko koliko se bavila litijumom i interesima Rio Tinta, mi bismo danas bili Švajcarska", rekao je Savo Manojlović u intervjuu za 021.rs.
INTERVJU Danilo Vuksanović: Urbicid je ušao u ubrzanu fazu. Novi Sad će živeti i nakon nas
05.01.2023.•
6
"Kao što je nekad Novi Sad nastao zahvaljući veštim trgovcima i zanatlijama, tako danas upija u sebe nemilosrdnu prirodu savremenog trenutka", kaže u intervjuu za 021.rs umetnik Danilo Vuksanović.
INTERVJU Duško Radosavljević: Ne "o mrtvima sve najbolje", već o mrtvima samo istina
04.01.2023.•
17
"O mrtvima moramo govoriti samo istinu", kaže u intervjuu za 021.rs predsednik Saveza Antifašista Vojvodine Duško Radosavljević.
AI ti me izneveri
04.01.2023.•
13
"Ha, ha, ha! Pa, nikada ne možemo sa sigurnošću reći da se nešto neće dogoditi, ali možemo da se nasmejemo na ideju da Srbija nikada neće ući u Evropsku uniju.
Piše Janis Varufakis: Evropa posle rata
03.01.2023.•
9
Ovo nije rasprava o tome može li se Rusiji verovati da će poštovati bilo kakav budući mirovni sporazum s Ukrajinom.
INTERVJU Jelena Riznić: Slika i prilika sistema su tromost institucija i neverovanje ženama
03.01.2023.•
12
"Slika i prilika ovog sistema su sporost institucija, tromost i ideologija neverovanja ženama, čije posledice osećamo", kaže u intervjuu za 021.rs Jelena Riznić, aktivistkinja Ženske solidarnosti.
INTERVJU Svetislav Kostić: Ovoj vlasti su uzori Turska i Azerbejdžan, ne želi evropske vrednosti
02.01.2023.•
33
"Naše građane decenijama vode ljudi čija se deca školuju u privatnim školama, koji se leče u inostranstvu, letuju po mondenskim letovalištima, a sakoi im vrede više od njihovih automobila."
INTERVJU Bojan Pajtić: Bromazepami se gutaju više nego bombone, ovo je vrednosno izgubljena Srbija
28.12.2022.•
42
"Dovoljno je da se osvrnemo oko sebe i vidimo strah na licima svojih sugrađana ovih dana. Ovde se bromazepami gutaju više nego bombone", kaže u intervjuu za 021.rs Bojan Pajtić.
Svaka čast praznicima, ali...
21.12.2022.•
5
Juče sam videla neki kratki video iz domaćeg rijalitija u kom se vidi kako učesnica plače i govori da je u depresiji.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar