Piše Marijana Macukato: Da li vlada treba da radi kao preduzeće?

Autor: Marijana Macukato

Info

19.11.2022.

09:30 > 14:48

Novu knjigu poznate ekonomistkinje Marijane Macukato "Ekonomija s misijom - ambiciozni vodič za promenu kapitalizma" objavila je novosadska Akademska knjiga.

Piše Marijana Macukato: Da li vlada treba da radi kao preduzeće?

Foto: 021.rs (ilustracija)

Ekonomija sa misijom gleda na velike izazove sa kojima se suočavamo na radikalno nov način. Globalno zagrevanje, zagađenje životne sredine, demencija, gojaznost, oružano nasilje, mobilnost – ove ekološke, zdravstvene i socijalne dileme su ogromne, složene i nemaju jednostavno rešenje.

Marijana Macukato u novoj knjizi koju objavljuje Akademska knjiga tvrdi da moramo da razmišljamo šire i izvršimo mobilizaciju naših resursa na način koji je podjednako hrabar i inspirativan, kao što je sletanje na Mesec – ovog puta do "najopakijih" društvenih problema našeg vremena...

Mit: Vlada treba da radi kao preduzeće

Postoji duboko ubeđenje da bi vlada jednostavno trebala da administrira, a ne da preuzima rizik. Rečeno nam je da bi jedini posao vlade trebao da bude obezbeđivanje jednakih uslova privređivanja (kao što je sprečavanje monopola), održavanje reda i sprovođenje zakona i, gde je to neophodno, kontrola primene utvrđenih pravila (na primer u pogledu bezbednosti hrane).

Pretpostavka je da bi javni sektor trebalo ne samo da oponaša discipline privatnog sektora, nego bi, takođe, trebao da prebaci na privatni sektor značajan deo aktivnosti koje su tradicionalno u javnom domenu, kao što su javni prevoz i javno zdravlje. Time se želi izbeći ona vrsta neuspeha za koje teoretičari javnog izbora veruju da su je identifikovali, na primer, velika birokratija neefikasno vrši usluge, na primer u laboratorijama za javno zdravlje ili guši konkurenciju kontrolom cena električne energije.

U poslovnim školama, uglavnom u SAD, teorija javnog izbora uticala je na razvoj novog javnog menadžmenta (New Public Management – NPM) koji je dobio zamah 1980ih godina. Novi javni menadžment veoma je cenio nekoliko strategija. U cilju poboljšanja učinka u javnom sektoru, u jednoj od ovih strategija uvedena je neka vrsta zamene za motivisanost sticanja profita u privatnom sektoru, na primer ciljevima za efikasnost.

Jedan primer za ovu vrstu razmišljanja je zakonodavstvo Velike Britanije iz 1990. godine u vezi sa stvaranjem internog tržišta za Nacionalnu zdravstvenu službu (National Health Service – NHS), nad kojim je vlada postala kupac umesto dobavljač zdravstvenih usluga, tako da su spoljni dobavljači mogli da se nadmeću sa onima iz NHSa.

Druga strategija je ugovaranje, davanje franšize ili privatizovanje vladinih usluga. Svrha ovoga je rešavanje agencijskog problema ili, drugačije rečeno, problema na relaciji principalagent: građani (principali) ne mogu smatrati zaposlene u javnom sektoru (njihove agente) odgovornim na način na koji to akcionari (principali) mogu, barem u teoriji, svoje menadžere (njihove agente).

U demokratskim društvima, glavna sankcija građana je glasanje, koje je povremeno, i koje bi moglo imati samo indirektan efekat na birokratiju, te je slaba zamena za disciplinu motivisanu profitom. Pošto se smatra da su u javnom sektoru disciplina motivisana profitom i odgovornost slabiji nego u privatnom sektoru, javni sektor će, verovatno, biti manje efikasan. Takođe, postoji ideja, koja će biti glavna tema ove knjige, da bi trebalo da vlada svoj posao ograniči na tehničke napore za suzbijanje tržišnih neuspeha i na poboljšanje efikasnosti javnog sektora uvođenjem tržišne discipline.

Osamdesetih i devedesetih godina 20. veka politike novog javnog menadžmenta bile su u širokoj upotrebi, posebno u Velikoj Britaniji, na Novom Zelandu i Australiji. Međutim, sredinom 1990ih godina povećala se zabrinutost za delotvornost novog javnog menadžmenta. Deregulacija, vrednost za akcionare i prakse nove vlade, kao što su osnivanje agencija van vlade i prenošenje poslova na privatne dobavljače, nisu uvek funkcionisali onako kako bi to trebalo prema teoriji.

Na primer, deregulacija je podstakla visokorizično ponašanje, kao kod banaka; vrednost za akcionare bogatila je rukovodioce po cenu dugoročnog investiranja; prenošenje poslova na privatne dobavljače dovelo je gubitka kontrole nad kvalitetom usluga i roba.

Pokušaj da javne institucije posluju kao preduzeća imao je ozbiljne posledice. Bolnički pacijenti otkrili su da su "klijenti", studenti i putnici da su "kupci". Za potrebe vrednovanja, uvedene su statičke mere efikasnosti. One uključuju kalkulaciju da li je nešto što je kupljeno vredno potrošenog novca, da li je isplativo (valueformoney calculations) i analizu troškova i koristi (cost benefit analysis) i tiču se alokativne i distributivne efikasnosti, što odgovara proizvodnji za zadovoljavanje preferencija potrošača sa najefikasnijom kombinacijom resursa.

Analiza troškova i koristi uključuje izradu najbolje upotrebe fiksnih resursa s presekom na određeni dan po postojećim tržišnim cenama. Ipak, ambiciozni projekti, kao što su odlazak na Mesec ili stvaranje države društvene brige, uključuju fundamentalne neizvesnosti i sistem s povratnim uticajem produkcije sistema na ulaze u sistem u mnogim različitim sektorima.

Sistem povratne sprege javlja se kada produkcija sistema pojačava sistem (pozitivna povratna spre ga) ili ometa sistem (negativna povratna sprega). Fundamentalnu neizvesnost i sistem povratnih sprega teško je shvatiti preko statičkih mera kao što je analiza troškova i koristi.

Jedan primer su ogromne teškoće sa kojima su se suočile vlade u Velikoj Britaniji kod procenjivanja, za samo šest meseci unapred, troškova električne energije koja se proizvodi u vetroelektranama na moru, a da se ne spominje procenjivanje za dvadeset i pet godina, što bi bio tipičan horizont planiranja za energetske projekte ove vrste. Generalno, procene troškova bile su previsoke, što je veliko razočarenje kada se razmatraju u odnosu na izvesnost klimatskih promena i izraženu potrebu za što većom mogućom dekarbonizacijom proizvodnje energije.

***

Nagrađivana autorka i vodeća međunarodna ekonomistkinja Marijana Macukato iznosi oštru i preko potrebnu kritiku savremenog kapitalizma u kojoj tvrdi da u rešavanju ogromne krize sa kojom smo se suočili moramo biti inovativni – moramo koristiti kooperativno razmišljanje orijentisano na misiju pri čemu, takođe, treba uključiti mišljenje zainteresovanih strana javno-privatnog partnerstva koje znači ne samo zajedničko preuzimanje rizika nego i zajedničku podelu dobitaka. Ekonomija sa misijom gleda na velike izazove sa kojima se suočavamo na radikalno nov način.

Više o novoj knjizi Marijane Macukato, ali i drugim iz oblasti ekonomije, pogledajte na sajtu Akademske knjige.

Teme

Akademska knjiga Marijana Macukato

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

andrija

19.11.2022 • 12:58

Misljenja sam da...

ako bi radila drzava kao neko preduzece vrlo brzo bi se raspala ta drzava o korupciji licnom bogacenju i namestanju poslova da ne pricamo...

2 1 +1
Pera

19.11.2022 • 11:41

Koja vlada

Pa vlada je najvece preduzece uđu nesposobni neobrzovani bosi goli za jedan mandat izađes milioner doktor nauka gospodin e to nema nigde to je najvece firma

3 2 +1
marjan

19.11.2022 • 10:50

mogu da se kladim da taj "radikalno nov način sagledavanja velikih izazova" nije ni radikalan a nije ni nov

1 1 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.