Piše Marijana Macukato: Da li vlada treba da radi kao preduzeće?
Novu knjigu poznate ekonomistkinje Marijane Macukato "Ekonomija s misijom - ambiciozni vodič za promenu kapitalizma" objavila je novosadska Akademska knjiga.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Ekonomija sa misijom gleda na velike izazove sa kojima se suočavamo na radikalno nov način. Globalno zagrevanje, zagađenje životne sredine, demencija, gojaznost, oružano nasilje, mobilnost – ove ekološke, zdravstvene i socijalne dileme su ogromne, složene i nemaju jednostavno rešenje.
Marijana Macukato u novoj knjizi koju objavljuje Akademska knjiga tvrdi da moramo da razmišljamo šire i izvršimo mobilizaciju naših resursa na način koji je podjednako hrabar i inspirativan, kao što je sletanje na Mesec – ovog puta do "najopakijih" društvenih problema našeg vremena...
Mit: Vlada treba da radi kao preduzeće
Postoji duboko ubeđenje da bi vlada jednostavno trebala da administrira, a ne da preuzima rizik. Rečeno nam je da bi jedini posao vlade trebao da bude obezbeđivanje jednakih uslova privređivanja (kao što je sprečavanje monopola), održavanje reda i sprovođenje zakona i, gde je to neophodno, kontrola primene utvrđenih pravila (na primer u pogledu bezbednosti hrane).
Pretpostavka je da bi javni sektor trebalo ne samo da oponaša discipline privatnog sektora, nego bi, takođe, trebao da prebaci na privatni sektor značajan deo aktivnosti koje su tradicionalno u javnom domenu, kao što su javni prevoz i javno zdravlje. Time se želi izbeći ona vrsta neuspeha za koje teoretičari javnog izbora veruju da su je identifikovali, na primer, velika birokratija neefikasno vrši usluge, na primer u laboratorijama za javno zdravlje ili guši konkurenciju kontrolom cena električne energije.
U poslovnim školama, uglavnom u SAD, teorija javnog izbora uticala je na razvoj novog javnog menadžmenta (New Public Management – NPM) koji je dobio zamah 1980ih godina. Novi javni menadžment veoma je cenio nekoliko strategija. U cilju poboljšanja učinka u javnom sektoru, u jednoj od ovih strategija uvedena je neka vrsta zamene za motivisanost sticanja profita u privatnom sektoru, na primer ciljevima za efikasnost.
Jedan primer za ovu vrstu razmišljanja je zakonodavstvo Velike Britanije iz 1990. godine u vezi sa stvaranjem internog tržišta za Nacionalnu zdravstvenu službu (National Health Service – NHS), nad kojim je vlada postala kupac umesto dobavljač zdravstvenih usluga, tako da su spoljni dobavljači mogli da se nadmeću sa onima iz NHSa.
Druga strategija je ugovaranje, davanje franšize ili privatizovanje vladinih usluga. Svrha ovoga je rešavanje agencijskog problema ili, drugačije rečeno, problema na relaciji principalagent: građani (principali) ne mogu smatrati zaposlene u javnom sektoru (njihove agente) odgovornim na način na koji to akcionari (principali) mogu, barem u teoriji, svoje menadžere (njihove agente).
U demokratskim društvima, glavna sankcija građana je glasanje, koje je povremeno, i koje bi moglo imati samo indirektan efekat na birokratiju, te je slaba zamena za disciplinu motivisanu profitom. Pošto se smatra da su u javnom sektoru disciplina motivisana profitom i odgovornost slabiji nego u privatnom sektoru, javni sektor će, verovatno, biti manje efikasan. Takođe, postoji ideja, koja će biti glavna tema ove knjige, da bi trebalo da vlada svoj posao ograniči na tehničke napore za suzbijanje tržišnih neuspeha i na poboljšanje efikasnosti javnog sektora uvođenjem tržišne discipline.
Osamdesetih i devedesetih godina 20. veka politike novog javnog menadžmenta bile su u širokoj upotrebi, posebno u Velikoj Britaniji, na Novom Zelandu i Australiji. Međutim, sredinom 1990ih godina povećala se zabrinutost za delotvornost novog javnog menadžmenta. Deregulacija, vrednost za akcionare i prakse nove vlade, kao što su osnivanje agencija van vlade i prenošenje poslova na privatne dobavljače, nisu uvek funkcionisali onako kako bi to trebalo prema teoriji.
Na primer, deregulacija je podstakla visokorizično ponašanje, kao kod banaka; vrednost za akcionare bogatila je rukovodioce po cenu dugoročnog investiranja; prenošenje poslova na privatne dobavljače dovelo je gubitka kontrole nad kvalitetom usluga i roba.
Pokušaj da javne institucije posluju kao preduzeća imao je ozbiljne posledice. Bolnički pacijenti otkrili su da su "klijenti", studenti i putnici da su "kupci". Za potrebe vrednovanja, uvedene su statičke mere efikasnosti. One uključuju kalkulaciju da li je nešto što je kupljeno vredno potrošenog novca, da li je isplativo (valueformoney calculations) i analizu troškova i koristi (cost benefit analysis) i tiču se alokativne i distributivne efikasnosti, što odgovara proizvodnji za zadovoljavanje preferencija potrošača sa najefikasnijom kombinacijom resursa.
Analiza troškova i koristi uključuje izradu najbolje upotrebe fiksnih resursa s presekom na određeni dan po postojećim tržišnim cenama. Ipak, ambiciozni projekti, kao što su odlazak na Mesec ili stvaranje države društvene brige, uključuju fundamentalne neizvesnosti i sistem s povratnim uticajem produkcije sistema na ulaze u sistem u mnogim različitim sektorima.
Sistem povratne sprege javlja se kada produkcija sistema pojačava sistem (pozitivna povratna spre ga) ili ometa sistem (negativna povratna sprega). Fundamentalnu neizvesnost i sistem povratnih sprega teško je shvatiti preko statičkih mera kao što je analiza troškova i koristi.
Jedan primer su ogromne teškoće sa kojima su se suočile vlade u Velikoj Britaniji kod procenjivanja, za samo šest meseci unapred, troškova električne energije koja se proizvodi u vetroelektranama na moru, a da se ne spominje procenjivanje za dvadeset i pet godina, što bi bio tipičan horizont planiranja za energetske projekte ove vrste. Generalno, procene troškova bile su previsoke, što je veliko razočarenje kada se razmatraju u odnosu na izvesnost klimatskih promena i izraženu potrebu za što većom mogućom dekarbonizacijom proizvodnje energije.
***
Nagrađivana autorka i vodeća međunarodna ekonomistkinja Marijana Macukato iznosi oštru i preko potrebnu kritiku savremenog kapitalizma u kojoj tvrdi da u rešavanju ogromne krize sa kojom smo se suočili moramo biti inovativni – moramo koristiti kooperativno razmišljanje orijentisano na misiju pri čemu, takođe, treba uključiti mišljenje zainteresovanih strana javno-privatnog partnerstva koje znači ne samo zajedničko preuzimanje rizika nego i zajedničku podelu dobitaka. Ekonomija sa misijom gleda na velike izazove sa kojima se suočavamo na radikalno nov način.
Više o novoj knjizi Marijane Macukato, ali i drugim iz oblasti ekonomije, pogledajte na sajtu Akademske knjige.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Ustav nemamo, uzmite nešto sa roštilja
01.02.2023.•
19
Protekle nedelje na meniju u samo jednoj priči imali smo sve.
INTERVJU Milica Perić: Transplantacija pluća bi spasila obolele od cistične fibroze, ali donora nema
31.01.2023.•
1
Od cistične fibroze u Srbiji boluje oko 300 odraslih osoba i dece, a trećina njih je iz Vojvodine. U pitanju je retka bolest koja drastično ograničava život mnogim pacijentima.
.jpg "Autorski tekst Brankice Janković: Kršenje prava na privatnost samo korak od diskriminacije")
Autorski tekst Brankice Janković: Kršenje prava na privatnost samo korak od diskriminacije
30.01.2023.•
0
Pravo na privatnost spada u grupu osnovnih, fundamentalnih prava čoveka koja imaju za cilj zaštitu moralnog i duševnog integriteta svakog ljudskog bića.
INTERVJU Bojan Šovljanski: Ne vidim sebe kao nekoga ko odustaje i odlazi iz Novog Sada
30.01.2023.•
17
"Napade na 'Crnog ovna' ne vidim kao napad na sebe nego kao napade na svakog slobodnog građanina Novog Sada i na sve naše antifašističke tekovine", kaže vlasnik ovog lokala Bojan Šovljanski za 021.rs.
Sećanje na Bobu Stojšića: Pustio je novinare da budu ono što jesu
28.01.2023.•
1
Prošlo je pet godina od smrti Slobodana Bobe Stojšića, dugogodišnjeg direktora Radija 021, a književnik i novinar Mihal Ramač podsetio je na svoj tekst koji je objavio tim povodom u Danasu.
Kako "ubiti četiri muve jednim udarcem"?
28.01.2023.•
23
Evropska unija i SAD slede četiri cilja spoljne politike u odnosima sa Srbijom.
INTERVJU novosadski pedijatar dr Slobodan Maričić: Struka je morala da bude glasnija od antivaksera
27.01.2023.•
38
Epidemija morbila u kojoj je, za sada, 17 potvrđenih slučajeva u Srbiji situacija je koja se mogla pretpostaviti.
.jpg "INTERVJU Jasminka Petrović: Stvar je ličnog izbora da li ćemo biti graditelji ili rušitelji")
INTERVJU Jasminka Petrović: Stvar je ličnog izbora da li ćemo biti graditelji ili rušitelji
26.01.2023.•
0
Ljudi iz kulture, medicine i nauke se povezuju između sebe, onih drugih koji "mute vodu" mnogo je manje, problem je što su bučniji, kaže u razgovoru za 021.rs književnica Jasminka Petrović.
Šta nam se desilo?
25.01.2023.•
19
Pre par dana mi je niotkuda i sasvim slučajno (vi što me poznajete, tišina!) za oko zapala jedna TV emisija.
Projekat Ikona: Održivost, ljudska prava i mesto arhitekata u društvu
21.01.2023.•
1
Knjiga "Projekat Ikona: Arhitektura, gradovi i kapitalistička globalizacija" Leslija Sklera novo je izdanje Akademske knjige.
Curenje informacija iz institucija ka medijima: Profitiraju i političari i mediji
20.01.2023.•
0
Koliko puta ste u medijima pročitali: "…kaže naš izvor koji je želeo da ostane anoniman", "iz izvora bliskim istraži saznajemo da…", "ekskluzivno otkrivamo:..."?
Fišing do smrti
18.01.2023.•
6
"Jeste, uzela sam tuđi identitet i bilo je lako. Iskoristila situaciju. Ja ću već sutra biti u drugoj zemlji a vi ćete i dalje pisati o tome svemu i nećete saznat ništa o meni..."
INTERVJU Radivoje Andrić: Nadam se povratku generacije koja se iselila - da poprave zemlju
16.01.2023.•
19
"Ne može čovek da čeka kolektivnu akciju da bi se promenile stvari, mora da preduzima akcije na ličnom planu", kaže u intervjuu za 021.rs reditelj Radivoje Raša Andrić.
Narodna vladavina - iz jedan odsto naroda za jedan odsto naroda
14.01.2023.•
2
"Jedan odsto najbogatijih Amerikanaca sada svake godine zarađuje skoro četvrtinu nacionalnog dohotka", piše Nobelovac Džozef E. Stiglic u knjizi "Velika podela".
Otrov(a)no ogledalo
12.01.2023.•
18
U petak je 18 ljudi primljeno u KCV i dečiju bolnicu sa simptomima trovanja – svi su jeli u istom restoranu.
INTERVJU Savo Manojlović: Vlast se igra sudbinama ljudi, uz to i seje strah
09.01.2023.•
11
"Da se Vlada bavila standardom života građana onoliko koliko se bavila litijumom i interesima Rio Tinta, mi bismo danas bili Švajcarska", rekao je Savo Manojlović u intervjuu za 021.rs.
INTERVJU Danilo Vuksanović: Urbicid je ušao u ubrzanu fazu. Novi Sad će živeti i nakon nas
05.01.2023.•
6
"Kao što je nekad Novi Sad nastao zahvaljući veštim trgovcima i zanatlijama, tako danas upija u sebe nemilosrdnu prirodu savremenog trenutka", kaže u intervjuu za 021.rs umetnik Danilo Vuksanović.
INTERVJU Duško Radosavljević: Ne "o mrtvima sve najbolje", već o mrtvima samo istina
04.01.2023.•
17
"O mrtvima moramo govoriti samo istinu", kaže u intervjuu za 021.rs predsednik Saveza Antifašista Vojvodine Duško Radosavljević.
AI ti me izneveri
04.01.2023.•
13
"Ha, ha, ha! Pa, nikada ne možemo sa sigurnošću reći da se nešto neće dogoditi, ali možemo da se nasmejemo na ideju da Srbija nikada neće ući u Evropsku uniju.
Piše Janis Varufakis: Evropa posle rata
03.01.2023.•
9
Ovo nije rasprava o tome može li se Rusiji verovati da će poštovati bilo kakav budući mirovni sporazum s Ukrajinom.
INTERVJU Jelena Riznić: Slika i prilika sistema su tromost institucija i neverovanje ženama
03.01.2023.•
12
"Slika i prilika ovog sistema su sporost institucija, tromost i ideologija neverovanja ženama, čije posledice osećamo", kaže u intervjuu za 021.rs Jelena Riznić, aktivistkinja Ženske solidarnosti.
Komentari 3
andrija
Pera
marjan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar