Piše Marijana Macukato: Sedam principa za novu političku ekonomiju

Novu knjigu poznate ekonomistkinje Marijane Macukato "Ekonomija s misijom" objaviće tokom trajanje Sajma knjiga Akademska knjiga.
Piše Marijana Macukato: Sedam principa za novu političku ekonomiju
Foto: 021.rs (ilustracija)

Portal 021.rs, u saradnji sa izdavačem, ekskluzivno vam donosi jedno poglavlje iz "ambicioznog vodiča za promenu kapitalizma".

Tokom Sajma knjiga Akademska knjiga će predstaviti više novih naslova, a posetioci će imati priliku da kupe jedinstvena dela po sajamskim popustima. Osim toga, moći će i da se druže sa autorima Akademske knjige, a o svemu čitajte na OVOM LINKU.

Sedam principa za novu političku ekonomiju
 
Dana 16. 4. 2019. godine u Evropskom parlamentu, Greta Tunberg (Greta Thunberg), mlada švedska aktivistkinja, održala je govor o borbi protiv klimatskih promena, pozivajući se na "katedralno razmišljanje":
 
Još uvek nije prekasno da se deluje. Da bi se sada delovalo, da bi se postavili temelji na osnovu kojih možda nećemo znati sve detalje o tome kako da oblikujemo plafon, biće potrebna dalekosežna vizija, biće potrebna hrabrost, biće potrebna žestoka, žestoka odlučnost. Drugim rečima, biće potrebno katedralno razmišljanje. Molim vas da se probudite i omogućite potrebne promene. Najviše što možete da uradite više nije dovoljno dobro. Mi svi moramo učiniti ono što je naizgled nemoguće.
 
Kada su srednjovekovni vrhunski graditelji gradili katedrale, koje spadaju među najveličanstvenija evropska kulturna dostignuća, oni su preuzeli rizik koji bi savremenog arhitektu naterao da odustane od posla. Niko nije znao koliko će koštati izgradnja katedrale, niti koliko vremena će biti potrebno da bi se izgradila. Ali one su bile misije sa svrhom, da pokažu slavu Boga kroz kreativnost, i okupile su različite segmente društva: sveštenstvo, zanatlije, plemiće, vladare i obične ljude. Katedrale su i danas sa nama.
 
U dvadeset prvom veku vlada može graditi katedrale preko inovacija orijentisanih na misiju, ako se promeni i bude hrabra, dinamična, sposobna, liderska, fleksibilna i kreativna. Međutim, ovo znači jačanje sistema i fundamentalnih formi saradnje. Zaista, kao što je poznato, mnogi radnici su umrli gradeći velike katedrale. Društveni izazovi koji pokreću savremene inovacije znače ugradnju ravnopravnosti, pravednosti i održivosti unutar sistema javnog zdravlja, javnog obrazovanja, javnog prevoza. Društvena infrastruktura koja omogućava preduzećima da rade i da konkurišu na globalnom nivou mora od početka da bude osmišljena i dizajnirana na ovaj način.
 
I odnos ide u oba smera. Da bi javni sistemi funkcionisali i bili deo zdravog društvenog tkiva, nama je potrebna drugačija vrsta privatnog sektora sa kojim vlade mogu da budu u interakciji. Sama vlada, bez obzira koliko je ambiciozna i orijentisana na misiju, ne može da sledi bolji pravac ako nema produktivniji odnos s privredom, ako sama privreda nije dugoročnije usmerena i svrsishodnija. Iako su u toku pomaci da se preduzeća udalje od čistog maksimiranja profita i stvaranja vrednosti za akcionare prema upravljačkoj strukturi koju više podstiču zainteresovane strane, za sada postoji malo dokaza da ovo stvarno menja bilo šta drugo osim dobrog osećaja. 
 
Stvarni napredak će se dogoditi kada upravljanje zainteresovanih strana i "svrha" postanu ključni za način na koji će se organizacijama upravljati i na koji će biti u interakciji. Da bismo se bavili izazovima koji su prezentovani u ovoj knjizi, da bismo promenili kapitalizam, mi moramo promeniti međusobne odnose između vlade, privrede i civilnog društva, posebno temeljni odnos moći. Postoji niz različitih modela kapitalizma, a mi imamo pogrešan.
 
Poglavlje 2 počinje sa listom glavnih problema u današnjem kapitalizmu: finansije koje finansiraju finansije, privreda preokupirana kvartalnim dobicima umesto dugoročnim rastom, globalno zagrevanje i vlade koje se bave malim popravkama umesto da upravljaju transformativnom promenom. U Poglavlju 3 razmatran je način na koji vlade deluju (premalo, prekasno), kako su smeštene unutar posebnog intelektualnog okvira za ono čemu služe: da popravljaju tržišta. 
 
U Poglavlju 4 i 5 analizira se potreba da se u javnu politiku unese pristup više orijentisan na misiju. U ovom poglavlju se tvrdi da je vladi koju vode viša svrha i novi odnosi između javnog i privatnog – tj. kapitalizmu – potrebna nova politička ekonomija koja se zasniva na zajedničkom stvaranju i oblikovanju tržišta, a ne samo na njegovom popravljanju. Za ovo je potrebno ponovno promišljanje o stvaranju vrednosti kao zajedničkom naporu. Baš kao što su postojeće politike i strukture utemeljene u (problematičnim) teorijama, tako su "praktikovanju" politike orijentisane na misiju potrebne nove teorijske osnove koje podstiču novi pristupi prema oblikovanju tržišta i stvaranju vrednosti.
 
Postoji, verujem, sedam nosećih stubova, bolje političke ekonomije koja može da vodi pristup sa misijom. Prvi stub je o novom pristupu vrednosti i kolektivnom procesu kroz koji se ona stvara. Potrebno je da privreda, vlada i civilno društvo zajedno stvaraju vrednost i da niko ne bude doveden u manje važnu poziciju zbog navijanja drugih. U ovom procesu potrebno je da se definiše kolektivno stvaranje vrednosti i pojam javne svrhe, koji može pokrenuti pravac stvaranja vrednosti i informisati o tome kako se vrednost poseduje i deli.
 
Drugi stub je o tržištima i oblikovanju tržišta. Za misije je potreban drugačiji okvir politike, koji ne služi za otklanjanje tržišnih neuspeha, nego za aktivno "zajedničko stvaranje i zajedničko oblikovanje" tržišta. Oblikovanje tržišta znači pomeranje našeg govora i našeg razmišljanja s modela u kojem je glavni cilj države da popravi i stvori jednake uslove, na model u kojem država zajedno kreira pravac i stoga mora da pogura uslove u tom smeru. 
 
Međutim, ovo pomicanje uslova u određenom smeru ne odnosi se na "biranje pobednika" (kao što je objašnjeno u Poglavlju 3), nego biranje htenja preko instrumenata za usklađivanje, koji su vladi dostupni radi nadziranja privrede, u pravcu koji proizvodi vrednost kakva se želi. Ovo znači da se oporezivanje može koristiti da bi se nagradilo stvaranje vrednosti iznad izvlačenja vrednosti i upravljalo stvaranjem vrednosti u pravcu građenja privrede koja je inkluzivnija i održivija.
 
Treći stub je o organizaciji i organizacionoj promeni. Ako je zajednička svrha ono što se traži, onda se potrebni kapaciteti odnose na saradnju, a ne na konkurenciju. Kapaciteti za saradnju uključuju sposobnost zajedničkog preuzimanja rizika i eksperimentisanje, prihvatanje učenja u uslovima neizvesnosti i upotrebu finansija za služenje dugoročnim ciljevima, a ne njima samima. 
 
Kapaciteti za saradnju uključuju i sposobnost da se procene iskustva iz prošlosti na osnovu holističkog pristupa prelivajućim efektima, i pozitivnim i negativnim, koji se javljaju tokom pokušaja da se realizuje određeni cilj. Ovde je od ključnog značaja da se odustane od trenda prenošenja sposobnosti i kapaciteta vladinih funkcija na spoljne dobavljače i da se sredstva reinvestiraju unutar javne službe u strukture koje jačaju stvaranje znanja, učenje i kreativnost. Bez ovoga je nemoguće zajedničko stvaranje vrednosti.
 
Četvrti stub se odnosi na finansije i dugoročno finansiranje. U velikom broju današnjih ekonomskih rasprava centralna tema su javni dugovi i deficiti. Međutim, pristup orijentisan na misiju donosi novi ugao posmatranja. Da bi privreda radila za društvene ciljeve, a ne da društvo radi za privredu, potrebna je promena načina na koji se razmišlja o budžetu. Mora se početi od pitanja: "Šta treba da se uradi?", a zatim preći na pitanje: "Kako to platiti?". Ako su strukturirane preko dinamičnih institucija, koje podstiču kreativnost i inovacije, javne investicije mogu podstaći dugoročan privredni rast. Ako to možemo u vreme rata, zašto ne bismo mogli u vreme mira kada je hitno potrebno vojevati za društvene bitke i postići zajedničke ciljeve?
 
Peti stub je o raspodeli i privrednom rastu u koji su uključeni svi. Zajedničko stvaranje vrednosti i oblikovanje tržišta čine izvesnim da stvaranje vrednosti i njeni pravci imaju prave uslove, tako da se protiv nejednakosti može boriti preko predraspodele, a ne samo preraspodelom. To znači veći naglasak na dobrim poslovima, zajedničkim vlasničkim strukturama, uključujući ključne  resurse, kao što su podaci, umesto na uobičajene ex­post korekcije preko oporezivanja.
 
Drugim rečima, jednom kada se prihvati da je stvaranje vrednosti zajednički napor (vrednost) koji zahteva preuzimanje rizika i eksperimentisanje (kapaciteti) i odgovarajuće i dobro strukturirano finansiranje (finansije), raspodela stvorene vrednosti mora odražavati ove principe. Prvo, koristi mora da ima ceo niz stvaralaca vrednosti. Drugo, to bi trebalo da omogući ponavljanje ovog procesa preko ulaganja stvorene vrednosti u izvore kreativnosti. Treće, izvori finansiranja moraju se dopunjavati, a ne izvlačiti iz njih. Tada će u našem ekonomskom sistemu biti više pravednosti i otpornosti.
 
Šesti stub je o partnerstvu i vrednosti zainteresovanih strana. Naglasak na zajedničkom stvaranju vrednosti odnosi se na način ka­ ko se dizajnira saradnja između privrede i vlade. Pojam "svrha" i vrednost zainteresovanih strana ne odnosi se samo na promene u korporativnom upravljanju, nego i na detalje ugovora između privrede i države. Primer načina na koji je NASA radila s privatnim sektorom ima značajne pouke za savremena partnerstva, koja su prečesto parazitska umesto korisna udruženja. Parazitska partnerstva su ona u kojima se rast jedne organizacije ostvaruje na račun druge. Korisna partnerstva su ona sa zajedničkim ciljem u kojima obe organizacije napreduju. Goruće pitanje je kako se to može primeniti na današnja tržišta digitalnih platformi, zdravlja i energije.
Sedmi stub je o učešću i zajedničkom stvaranju. Za stvaranja zajedničke vrednosti, u tom procesu, moraju jačati novi oblici učešća putem oživljavanja rasprave, diskusije i gradnje konsenzusa. Da bi se to desilo, potrebni su novi, decentralizovani forumi koji okupljaju različita mišljenja i iskustva, kao što su skupovi građana. Ako takvi forumi ne postoje, moraju se formirati. 
 
Ne bi trebalo zaboraviti da je Ruzveltovim New Deal­om i sletanjem na Mesec, u suštini, upravljala elita. Poslovi, koje treba uraditi u dvadeset prvom veku, zahtevaće mnogo veću interakciju s građanima i zajednicama i njihovo stvarno liderstvo. Međutim, na prvom koraku u pristupu zainteresova­ nih strana vrednosti, mora postojati priznanje da vrednost stvara zajednički više grupa koje uključuju i preduzeća, radnike i lokalne i centralne vlade.
 
Ovih sedam stubova zajedno mogu pomoći da se stvori nova politička ekonomija – koja bi podržala pristup orijentisan na misiju i na osnovu koje bi se gradila privreda koju podstiče javna svrha i angažovanje građana. 
 
***
 
Nagrađivana autorka i vodeća međunarodna ekonomistkinja Marijana Macukato iznosi oštru i preko potrebnu kritiku savremenog kapitalizma u kojoj tvrdi da u rešavanju ogromne krize sa kojom smo se suočili moramo biti inovativni – moramo koristiti kooperativno razmišljanje orijentisano na misiju pri čemu, takođe, treba uključiti mišljenje zainteresovanih strana javno-privatnog partnerstva koje znači ne samo zajedničko preuzimanje rizika nego i zajedničku podelu dobitaka. Ekonomija sa misijom gleda na velike izazove sa kojima se suočavamo na radikalno nov način. 
 
Posetite Akademsku knjigu na Sajmu knjiga u Beogradu, gde možete da kupite jedinstvena dela uz velike popuste.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Šta nam se desilo?

Pre par dana mi je niotkuda i sasvim slučajno (vi što me poznajete, tišina!) za oko zapala jedna TV emisija.

Fišing do smrti

"Jeste, uzela sam tuđi identitet i bilo je lako. Iskoristila situaciju. Ja ću već sutra biti u drugoj zemlji a vi ćete i dalje pisati o tome svemu i nećete saznat ništa o meni..."

Otrov(a)no ogledalo

U petak je 18 ljudi primljeno u KCV i dečiju bolnicu sa simptomima trovanja – svi su jeli u istom restoranu.

AI ti me izneveri

"Ha, ha, ha! Pa, nikada ne možemo sa sigurnošću reći da se nešto neće dogoditi, ali možemo da se nasmejemo na ideju da Srbija nikada neće ući u Evropsku uniju.