Šta nam se desilo?

Pre par dana mi je niotkuda i sasvim slučajno (vi što me poznajete, tišina!) za oko zapala jedna TV emisija.
Šta nam se desilo?
Foto: Pixabay

Sama tema me generalno ne interesuje toliko, ali jeste aktuelna i onda šta da joj radiš - sela, odgledala i posle teška srca danima razmišljala bez prestanka o pitanju koje su gosti emisije nametnuli.

Pozadina priče je, što bi mladi rekli, "ništa spec, ali čisto informativno": u Smederevu je trenutno 14 osoba obolelo od morbila (najzaraznijeg virusa koji je u stanju da preskoči visoku zgradu, ali ne na lep način). 

Obuhvat vakcinacije je na nivou republike nizak, a na nivou Novog Sada jezivo nizak, ljude tema ne interesuje više jer je isprana kroz milion voda, situacija gde su vakcine zaista žrtva svog uspeha i ono najstrašnije: ljudi ne slušaju struku, ljude ne zanima šta je činjenica (sem što je slatka mala reč čije značenje možda znamo a sigurno ne), i onda se postavilo to ključno pitanje: Šta se desilo?
 
Šta se desilo poslednjih godina pa je dovelo do toga? Desilo se svašta prijatelju, i što ima i što nema smisla.
 
Desilo se to da nam je dobro – već dugo deca ne umiru od bolesti od kojih se vakcinišemo. Ja se, kao starija milenijalka, još možda i sećam po nekih zaušaka i rubeolice, ali sam sigurna da je generacijama mojih roditelja i posebno njihovih roditelja otprilike bila sasvim normalna, gotovo uobičajena situacija gde se bebac nakašlje velikim kašljem i umre ko dobar dan. 
 
Onda se, pretpostavljam, umre zajedno s njim i nastavi život onako veselo, jedva čekajući da se završi i ta farsa zvana tvoj sopstveni jer nisi ništa mogao da ga spasiš. I desilo se to da nam je novo stanje u kome nijedan bebac ne umre od boginja postalo ono difoltno te smo se, prirodno, okrenuli vakcini kao neprijatelju jer je neko lupio da izaziva autizam. A autizam viđamo. 
 
Desio se pametni telefon – jednu noć su ljudi legli da spavaju i probudili se sa "pametnim telefonom" u rukama. I na njemu je sve lepo i sve je sjajno? Pa ne baš, prijatelju, jer pametni telefon niti je pametan niti je prijatelj, već lukavo dizajniran aparat za proizvodnju klikova. A osnovna sirovina za tu proizvodnju je bes
 
I tako te vozi iz dana u dan da se klikće, da se gleda i čita ama baš ono što deluje najinteresantnije i isto to deluje kao i da je deo sve većeg okruženja - sve ga je više i sve je istinitije. I trigera, i "istina" i "istomišljenika", servirano, pakovano, uramljeno, sročeno ko bombona. 
 
I onda podeljeno i prosleđeno na sve načine, i slikom i zvukom i videom, na sva zvona. Kvaka? Nismo imali svi jednaku obuku za korišćenje tih čudesa zvanih kompjuteri, a ni kritičko mišljenje nam niko prethodno u školi spomenuo nije.
 
Desilo se to da smo izigrani – korupcija, bezobrazluk, afere, laži, nameštanja, kupljene diplome, lažirana obrazovanja, drskost, neozbiljnost, nedoslednost samo su deo igrarije koju, reklo bi se, vrlo spretno igra politika zajedno sa institucijama. Ljudi više ne veruju nikome i u velikom broju slučajeva nije do njih, do ovih je. 
 
Kao ogroman balon poverenja koji se pri svakoj aferi koja prođe kao da se ništa nije desilo probuši i bude sve manji. Kada izgubiš poverenje u medije i establišment, onda ga prirodno preneseš negde drugde. A pametni je telefon odličan za širenje informacija i dezinformacija, viralno, stvarajući novi krug poverenja.
 
Desilo se da ne marimo za druge – desilo se to da smo iz nekog razloga toliko egocentrični da iz sebe ne umemo ili ne želimo da izvučemo svest o tome da brigom o sopstvenoj prevenciji, koja nam se možda čini nepotrebnom ili kakvom već, štitimo one koji ne mogu biti zaštićeni. Mi možemo biti onaj štit i onaj spas nekome kome ga ne bi bilo bez nas, ali ipak izaberemo da to ne budemo. Jesmo li oduvek bili takvi ili je nebriga o drugima deo nekog novog sistema vrednosti?
 
Konačno, desilo se nejedinstvo struke – onog momenta kada je prvi pedijatar rešio da pita roditelja šta da radi i prvi lekar koji se polakomio da kupi medijsku pažnju budalaštinama koje su direktno suprotne na dokazima zasnovanoj medicini i zatalasa prvi i poslednji oslonac poverenja – tu smo došli do kraja ili do početka kraja. 
 
I ako, s druge strane, ovih dana sve više roditelja nevakcinisane dece zove domove zdravlja i zakazuje svoje zauvek odlagane vakcine, te se masa antivakserskih poštovalaca spontano okuplja oko pitanja: "a čekajte, šta ako nevakcinisano dete dobije morbile, da li se javiti lekaru", situacija je daleko od dobre. Mediji, država, zdravstvo i obrazovanje kao da sede u sobi sa ogromnim roze slonom i ignorišući ga ignorišu i jedni druge, čekajući rešenje da se pojavi samo.
 
A zapravo, najviše od svega nam se desilo se to da smo razum zamenili emocijama, analizu i razmišljanje zamenili smo emotivnim reakcijama. Sluđeni svime, mi smo armija emotivaca koji reaguju iz straha, nepoverenja, besa, paranoje umesto iz pozicije znanja, obrazovanja i činjenica. 
 
Mi reagujemo, istupamo i postupamo onako kako su nas decenije loših ljudi i loših politika skrojile. Iz principa da ne želimo da osudimo Milorada koji je pročitao na Fejsbuku da virusi ne postoje, te da veruje da živa iz MMR-a ubija decu jer su njega, kao i sve nas, decenijama bombardovali time da nas Zapad mrzi, decenijama prolazimo kroz ratove i decenijama nas ratovima plaše. 
 
Svakog dana na svakom koraku, pa i za vreme pandemije, zatvarani smo, pričalo nam se o grobljima i slali su nam se preteći SMS-ovi od strane ljudi koji je trebalo da nam pruže poverenje, nadu i hrabrost.
 
Mi nismo sami ovakvi, ovakvima su nas napravili oni kojima smo takvi potrebni. S tim što će oni otići u nekom momentu, a mi ćemo ostati ovakvi po inerciji. Ako preteknemo. Zato, morbilice, sekund da zažmurimo samo, a vi budite nežne koliko možete.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Ina

    27.01.2023 15:06
    Nastavibravi
    Bravo bravo za tekst.Treba samo nastaviti sa pisanjem na ti temu.Pa neka 0.5 posto bude povećan obim vakcinisani pa je uspeh.I lekari bi trebalo više da se angažuju.Kažu,zovu telefonom,iskreno,ne verujem.Dali neko traži potvrdu o vakcini prilikom upisa u školu ili u vrtić,ne traži.Znači zakon postoji da nam leprša iznad glava i da se nadležni kada im to odgovara pozovu na njega,odnosno da malo skokni uhvate se za zakon i našu sa njim i pozivaju se na njega.Puna su nam usta zakona.Krivi su roditelji,lekari i prosvetari...E a kada se zlo desi onda je prošao voz...
  • Nemanja

    26.01.2023 00:42
    @Hathor
    "A zapravo, najviše od svega nam se desilo se to da smo razum zamenili emocijama, analizu i razmišljanje zamenili smo emotivnim reakcijama. Sluđeni svime, mi smo armija emotivaca koji reaguju iz straha, nepoverenja, besa, paranoje umesto iz pozicije znanja, obrazovanja i činjenica. "

    Moram da pohvalim autorku za gornju rečenicu, bravo! Činjenica je da se od emotivnosti pravi bukvalno nova politička i filozofska misao. I da između od svega uvređenog "wokera" i navijača u čoporu nema nikakve razlike, razum ni kod jednih ni kod drugih ne stanuje. Otud se avax uselio i kod "nas" i kod "njih", imate primer budiste (ili šta je već) Novaxa i kašikoljupce-bilgejc-pet ge
    sa druge.
  • Tina

    25.01.2023 15:39
    Klik klik skrol skrol
    Bolno istinito..i ja imam utisak da nas je ,,pametna" tehnologija zaglupela, otudjila, anestezirala i uništila nam sposobnost pamćenja, kritičkog mišljenja i empatije.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Fišing do smrti

"Jeste, uzela sam tuđi identitet i bilo je lako. Iskoristila situaciju. Ja ću već sutra biti u drugoj zemlji a vi ćete i dalje pisati o tome svemu i nećete saznat ništa o meni..."

Otrov(a)no ogledalo

U petak je 18 ljudi primljeno u KCV i dečiju bolnicu sa simptomima trovanja – svi su jeli u istom restoranu.

AI ti me izneveri

"Ha, ha, ha! Pa, nikada ne možemo sa sigurnošću reći da se nešto neće dogoditi, ali možemo da se nasmejemo na ideju da Srbija nikada neće ući u Evropsku uniju.

Svaka čast praznicima, ali...

Juče sam videla neki kratki video iz domaćeg rijalitija u kom se vidi kako učesnica plače i govori da je u depresiji.