Opozicija bi mogla da ispravi grešku iz prošlosti - o čemu je reč?
Impresivne su šetnje "Srbija protiv nasilja", subotnja je, čini se, bila sa najviše učesnika i uočljivom podrškom javnosti.
Foto: 021.rs
Izgleda da se i vlast zabrinula i čini mnogo toga kako bi se što pre okončale svojevrsne karnevalske demonstracije. Iznenadna odluka o prevremenom završetku školske nastave jasno ukazuje koliko vlast pokušava da život čim pre uvede u letnju letargiju i tako okonča neugodne proteste u centru prestonice krajem svake radne nedelje.
Vanredni izbori
Zahtevi demonstranata su uobičajeni, isti kakvi se mogu uočiti i kada nema masovnog izliva nezadovoljstva. Smena dva-tri ministra i pozivi za objektivnim medijskim izveštavanjem su u nas svakodnevica već decenijama. Čuju se i kada se ništa izuzetno ne dešava na javnoj sceni.
Suština je zahtev za vanrednim izborima uz uslov da ih pripremi prelazna vlada. Realno, to je ono što opozicija u svim zemljama demokratskog sveta, kada se oseća dovoljno jakom, traži. Ipak, da bi prinudila vladajuću stranku na ustupak mora da istrajava u protestima pokazujući tako sve brže rastući potencijal. Aktuelne šetnje petkom uveče (izuzetno subotom) još su u fazi uzleta.
Čini se, međutim, da su dešavanja u okruženju i ekonomske prilike u nas takvi da bi zahtevi demonstranata morali da sadrže i predloge za rešenje pojedinih pitanja koja široki slojevi doživljavaju prioritetnim. Držati se samo "opštih mesta" kod mnogih stvara utisak da su "ovi isti kao i drugi, sve obećavaju samo da dođu na vlast".
Propust iz prošlosti
Prilika da opozicija prikaže i pojedine upravljačke sposobnosti ima napretek. Možda su najaktuelnije, kako su pokazale nedavne višednevne traktorske blokade saobraćajnica, seljačke nevolje, pre svega u mlekarstvu, najsloženijoj delatnosti u primarnoj poljoprivredi. To što slične nedaće osećaju i evropski paori čini problem potencijalno neuralgičnim do neslućenosti.
Dakle, srpski seljaci već mesecima prodaju mleko ispod cene koštanja. Izvestan period mogu da trpe, ali potom prestaju sa proizvodnjom. Tu nije kraj. Nepotrebne postaju i krave na imanju čije izdržavanje i te kako košta. Nemajući kud, vlasnici ih pretvaraju u meso.
Mlekare ističu da je mleko uvezeno iz zemalja Evropske unije primetno jeftinije. Razlog je u briselskim subvencijama višestruko većim nego što su srpske. Uvođenje ili uvećanje carina i prelevmana nije opcija s obzirom na to da je Srbija godinama pregovarala, a 2010. godine, kada je Demokratska stranka bila vodeća među vladajućim, potpisala sa EU Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, po kome se srpska strana obavezala da neće ni uvoditi nove ni povećavati postojeće carinske dažbine.
Daleko od Unije
Razlog za ovaj nepovoljan aranžman je procena da će do 2016. godine (do kada su postojale mogućnosti većih dažbina na uvoz) Srbija ući u Evropsku uniju, čime bi u celosti potpala pod briselsku agrarnu politiku, ali i oslonila se snažne evropske agrarne fondove. Uprkos brojnim upozorenjima da nema garancije pristupa EU, tadašnji ministri su bespotrebno rizikovali.
Stoga epilog nedavnih dugih traktorskih blokada nije mogao biti drugačiji. Vlada Srbije je, zapravo, prihvatila takoreći sve što su paori tražili. Subvencija je povećana na 19 dinara po litru mleka i 40.000 dinara po umatičenoj kravi, uvedeni su prelevmani na šest kategorija sireva i kondenzovano mleko, od 1. januara će država ukinuti akcizu za gorivo utrošeno u poljoprivredi, sto litara za svaki hektar.
To su sasvim pristojne subvencije, ali nedovoljne. Pošto je usled sankcija drastično redukovan izvoz sira u Rusiju, time i izvoz sedam do 11 litara mleka po svakom kilogramu sira, Unija je dodatno subvencionisala paore i njima je isplativo za siću izvoziti. Kako je i srpska valuta precenjena, vanredno subvencionisano mleko je u Srbiji zaista jeftino u odnosu na mleko sa domaćih njiva.
Pročitaj još
Jedino rešenje
Jedino rešenje je da Srbija zatraži da se prekine važenje ili da dođe do revizije ugovora. Ukoliko bismo uvećali carine i druge dažbine na uvoz mleka i mlečnih proizvoda, Unija bi uvela dažbinje na uvoz srpske hrane u 27 zemalja Starog kontinenta. A oko 55 odsto izvoza srpske hrane usmereno je upravo na ovo područje.
Da mogu, naprednjaci bi sigurno poveli razgovore o reviziji ili ukidanju ugovora. Članice EU, međutim, poslednjih sezona baš ne gotive SNS i teško da bi pristali na izmene. Upravo to je prilika za opozicione stranke. Kako već mesec dana iz Brisela i Strazbura stižu javne podrške šetnjama, čelnici opozicije bi mogli da od lidera EU traže reviziju sporazuma.
Osnova ima, pre svega Srbija, uprkos nekadašnjim procenama, još nije, a nema garancije ni da će biti, članica najlukrativnijeg društva. Uostalom, deo opozicije oličen u Demokratskoj stranci i onome što je iz nje proizašlo, snosi odgovornost za brzopleto potpisani aranžman.
Dakle, osim što na protestima uporno ističu uobičajene zahteve poput "objektivnog informisanja", opozicija bi mogla i da na sebe preuzme odgovornost za davnašnji propust, ali i da pokaže spremnost da pogrešku ispravi.
Nema spora da je opozicija uspešnim demonstracijama, posle decenije tavorenja, sebe vratila u središte političkog života. Nije, međutim, dovoljno samo protestovati, birače valja privući i konkretnim političkim potezima. Revizija Zakona o sporazumu i pristupanju, time i rešenje velike seljačke muke, prava je prilika da se javnosti pokažu i kreativne mogućnosti dugo već potisnutih stranaka i organizacija.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Piše Siniša Tucić: Dve sobe
21.07.2025.•
6
Minulo je 37 godina, od tog toplog jula 1988. Dobro se sećam kada sam kao desetogodišnjak uleteo u stan sa ulice.
Dekan Ekonomskog fakulteta Čučković: Vrlina je ontička sredina (između krajnosti)
20.07.2025.•
12
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
Ko pije kafu za vreme protesta?
08.07.2025.•
12
U ovoj zemlji leto je postalo toliko nepodnošljivo da i asfalt stenje pod sopstvenom težinom, a vazduh nosi gustu moralnu nelagodu koja se lepi za kožu i za savest.
Piše Erik Vijar: Studenti mesecima protestuju, ali Evropu to ne zanima
07.07.2025.•
14
Već sedam meseci u Beogradu se održavaju masovne demonstracije. Za pisca Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade, ova situacija otkriva da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sve da bi ostao na vlasti.
Naoružavanje Evrope - dalje od bezbednosti, bliže strepnji
04.07.2025.•
6
Poslednjih šest meseci priča o naoružavanju Evrope dominira političkim prostorom Starog kontinenta.
Kupi mi, tata, jedan mali rat
20.06.2025.•
13
Deluje gotovo neverovatno, ali do 2030. godine iz budžeta Evropske unije će se čak 800 milijardi evra uložiti u razvoj vojne industrije.
Više rata u Ukrajini, manje gasa u EU
14.06.2025.•
8
Mada se već nekoliko godina, najmanje otkad je počeo sukob u Ukrajini, stanovnici Evropske unije prilagođavaju manjku gasa, nevolje se neprekidno uvećavaju.
Psihodrama
13.06.2025.•
26
Neko je na Tviteru pametno napisao: Ako vratite da pogledate emisiju OKO na RTS-u pre koji dan pogrešili ste, ako je ne pogledate isto ste pogrešili.
Piše Siniša Tucić: Lajk, spin, pendrek
10.06.2025.•
14
Memorandum SANU. Černobilj, Niko ne sme da vas bije. Osma sednica, Gazimestan. Jogurt revolucija.
.jpg)
"Sudija koja tuži"
10.06.2025.•
2
Novinar Stevan Dojčinović je u više intervjua govorio o promeni ponašanja sudija od 2021. godine, kada sudije u slučaju KRIK-a, počinju da presuđuju slobodi govora i slobodi medija.
Majne ćazzi, ko je naci?
06.06.2025.•
31
Ako želiš da postaneš heroj u Srbiji 2025. godine, ne moraš da spasiš dete iz požara, niti da izmisliš lek za rak.
Kraj rata (ni)je blizu
04.06.2025.•
1
Početkom juna bi trebalo da započne nova runda pregovora o zaustavljanju rata u Ukrajini.
Imate li kutiju?
30.05.2025.•
14
Imam taj neki deo u ormanu, vitrini, regalu, kako god se zvalo, gde uglavnom držim sve "važno" što mi nikad ne treba.
Afera Fajzergejt: Opšti sud EU protiv Ursule fon der Lajen
21.05.2025.•
1
Priča o poslu od 35 milijardi evra, Ursuli fon der Lajen, direktoru "Fajzera" i novinarskoj upornosti.
Vrhunac nebitnosti Evrovizije
19.05.2025.•
5
Evrovizijska nedelja je za nama. Mnogi bi rekli nikad dosadnija, ali ponajviše nikad besmislenija.
Slučaj novosadskih aktivista: Skaredan sudski postupak
15.05.2025.•
2
Pošteno suđenje podrazumeva da dokazi moraju da ispunjavaju dva uslova.
Uloga strica Alberta u rušenju nedemokratskih režima
08.05.2025.•
2
Stric Albert u "Mućkama" je svoje, najčešće izmišljene priče, koje Del i Rodni nisu želeli da slušaju, počinjao sa "During the war…".
Sto kila krivice
08.05.2025.•
4
Sedele smo nedavno nas tri, drugarice, onako dugo, ispijajući litre kafe i dangubeći najjače.
Da li su izbori izlaz iz političke krize?
06.05.2025.•
16
Već pola godine u Srbiji traju masovni protesti. Bune se dominantno mladi, studenti i srednjoškolci.
Tužilaštvo i sud pod nadstrešnicom
01.05.2025.•
3
Sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji Savo Đurđić iznosi svoja zapažanja o dosadašnjem postupku u vezi sa padom nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Komentari 20
MK
Ала
@Map
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar