Piše Toma Piketi: Identitet svuda, pravda nigde

Nova knjiga Tome Piketije "Sagledati razmere rasizma, pobediti diskriminaciju" objavljena je u izdanju "Akademske knjige".
Piše Toma Piketi: Identitet svuda, pravda nigde
Foto: Pixabay
Jedan od najpoznatijih svetskih ekonomista ovih dana boravio je u Beogradu. 
 
U Srbiji je aktuelna njegova nova knjiga, a 021.rs u saradnji sa izdavačkom kućom "Akademska knjiga" vam donosi odlomak iz novog dela.
Identitet svuda, pravda nigde
 
U Evropi, kao i u Sjedinjenim Državama, Indiji ili Brazilu, politička debata se sve više okreće identitetskoj histeriji i opsednutosti poreklom. U Francuskoj, novi tribuni sa desnice i krajnje desnice svakodnevno mašu mržnjom prema imigrantima i strahom od "velike zamene", zaboravljajući u prolazu da se ta zemlja vekovima gradila na višestrukom mešanju rasa. 
 
Više je nego očigledno da neki i dalje ne uspevaju da se priviknu na činjenicu da u stanovništvo Francuske danas spada između 7% i 8% ljudi muslimanske veroispovesti, u odnosu na 1% pre pedeset godina. Iako je svaki ksenofobični kontekst osoben, na trenutke nailazimo na žestinu koja neizbežno podseća na između dva rata razmahan govor mržnje protiv jevrejske i istočnoevropske imigracije. 
 
Radikalno odbijanje raznovrsnosti poreklā i kulturnih, verskih ili odevnih tradicija, odbijanje uz koje ide i pristrasna percepcija manjine optužene da uživa sve protivzakonite povlastice i krade radna mesta i zarade autohtonom stanovništvu, pothranjuje izmaštano viđenje nacionalne države i tobože homogenog porekla unutar nje. 
Sve to zajedno održava silovitu želju da se iz društvenog tela izbace one grupe koje su procenjene kao nepoželjne i tako se ono pročisti, te pravu glad za destrukcijom koja zabrinjava danas koliko i juče.
 
U poređenju sa iskustvima iz prošlosti, za današnju situaciju specifično je to što se takvi prolivači žuči mogu osloniti na legitiman strah od džihadističkog terorizma kada žigošu milione ljudi koji sa tim terorizmom nemaju nikakve veze. Nakon užasa i traume iz napada 2015–2016. i odrubljivanja glave Samuelu Patiju (Samuel Paty) 2020. godine, svi prirodno nastoje da pronađu objašnjenja, to jest da identifikuju krivce. 
 
Među najciničnijim političkim dužnosnicima, neki su došli na genijalnu ideju da za ideološko saučesništvo sa teroristima osumnjiče bilo kog istraživača koga zanimaju pitanja diskriminacije ili kolonijalne istorije, ili pak bilo kog muslimanskog vernika koji kupuje halal ili vernicu koja nosi helanke na plaži, maramu na ulici ili po izlasku iz škole. 
 
To gnusno sumnjičenje nema nikakve veze sa stvarnošću, odigrava se u kontekstu u kojem bi svi morali da se okupe iza pravosudnog, policijskog i obaveštajnog sistema kako bi se borili protiv sićušne terorističke manjine. Ta logika sveopšteg sumnjičenja može da dovede samo do zatezanja odnosa i dijaloga gluvih. 
 
Džihadistički terorizam besni u Nigeriji, Sahelu, Iraku, na Filipinima. Hoćemo li za svaki napad sumnjičiti francuske ili američke intelektualce ili pak obične muslimane, koji često prvi plaćaju cenu atentata? Sve to je smešno i opasno. Umesto da se kolektivna inteligencija upregne u cilju razumevanja nečuvenih i složenih društvenoistorijskih procesa, što rade upravo istraživači u društvenim naukama, tone se u kratkovidu logiku žrtvenog jarca.
 
U Indiji tu strategiju zasnovanu na veoma žestokom žigosanju muslimanske manjine i intelektualaca koji staju u njenu odbranu (i koje sejači mržnje smatraju "antipatriotama") godinama koriste hinduistički nacionalisti iz ekstremno desničarske partije BJP kako bi se vinuli na vlast, a potom i održali na njoj, uz bune, pogrome i, na kraju, oduzimanje državljanstva. 
 
U Evropi, antiimigrantska i antimuslimanska desnica u osnovi samo reprodukuje tu taktiku. Trenutna francuska vlada, koja za sebe kaže da je sa centra, poslednjih godina je, nažalost, doprinela normalizovanju odurne retorike o "islamsko­levičarskoj gangreni na univerzitetu", gnusne frazeologije koja je došla sa krajnje desnice da bi je potom preuzela vlast koja se, međutim, delimično oslanja na birače i izabrane sa levog centra. Na taj je način snažno pothranjivala skretanje prema desnici koje je u toku, a danas misli da je baš ona protivotrov za njega – nešto nalik na vatrogasca palikuću.
Na sreću, postoji velika većina građana koji se ne prepoznaju u toj desničarskoj histeriji i u tom cinizmu. Oni su rasuti među raznim partijama i kandidaturama, dolaze sa svih strana političkog spektra i utočište često pronalaze u apstinenciji. Ali svakako osećaju da trenutna opsednutost identitetom ne donosi ništa dobro i ne omogućuje da se reši nijedan od postojećih društvenih i ekonomskih problema. 
 
Jer upravo u tome leži jedan od najizopačenijih učinaka krajnjeg podesničenja političke debate: svi govore o identitetu, ali niko ne govori o društveno­ekonomskim i antidiskriminatornim politikama koje su nam potrebne kako bismo obezbedili zajednički život i koje zahtevaju produbljene i smirenije debate, jer su ulozi do te mere novi i otvoreni. 
 
Nikada nepravde povezane sa poreklom nisu bile toliko upadljive, bilo da je reč o pristupu obrazovanju, zaposlenju, smeštaju, bezbednosti, poštovanju ili dostojanstvu; a ipak, nikada se nije tako malo govorilo o pravdi i jednakim pravima, sagledavanju rasizma i borbi protiv raznih oblika diskriminacije. Ovaj tekst se obraća upravo svim onim građanima koji se ne zadovoljavaju takvom situacijom.
 
***
 
Planetarno poznati ekonomista Toma Piketi u ovoj omanjoj knjizi nam predstavlja sociopolitički projekat o konkretnim merama protiv nejednakosti i rasizma. U njoj razrađuje jasan, precizan i hitan odgovor na probleme rasne diskriminacije kako bi nam ponudio efikasan politički protivotrov za talase antimigrantske mržnje. Ova knjiga ima za cilj da na razumljiv i transparentan način ukaže na stvarno postojanje antimigrantske diskriminacije u Francuskoj, jer nju ističe kao pravi problem neegalitarnog sistema u toj zemlji, koja, nažalost, nije izuzetak na globalnom nivou, naprotiv.
 
Više informacija pronađite na sajtu "Akademske knjige".
 
Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.
  • Bezelbub

    04.11.2023 12:49
    Ovo je politički pamflet, a ne knjiga.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Nekad se ŠTA?

Najčešće u šali dodam ono "nekad se lepo znalo" aludirajući na one generacije kojima je sve novo loše i nakaradno, a sve staro je valjalo.

Naprednjački ktitori Limana

Lutali su limanski vernici decenijama kroz blokove kao kroz pustinju, tražeći zaklon od socijalističkog betonskog đavla. Obećano mesto čekali su strpljivo, a onda su došli oni - naprednjački ktitori.

Reko mi Saša sa interneta

Tumarajući učmalim hodnicima interneta neretko naletim na smeće koje ljudi razvlače kao dokaz neke užasne nepravde koja se nad njima sprovodi.

Valuta pokazuje čije je Kosovo

Nekoliko dana pred kraj 2023. godine, Nacionalna banka Kosova je obznanila da od 1. februara neće tolerisati plaćanja u dinarima.

Vidite da može drugačije

Nedavno sam pisao da je potpuno normalno da poslodavac koji smatra da ne posluje zadovoljavajuće i nema dovoljan obim posla, može da otpusti deo radnika koje smatra za višak.

Ginekološka apstrakcija

Nije prošlo ni nedelju dana od događaja u Sremskoj Mitrovici kada je jedna "mala" Marica svojim statusom na Fejsu viknula usred snežno zavejane doline i pokrenula lavinu.

Akušersko nasilje i prosto primoravanje

Juče se po internetu brzinom svetlosti proširila priča da je mlada majka u porodilištu u Sremskoj Mitrovici pretrpela torturu tokom loše vođenog porođaja.

Hladni dani ućutkali hvalisavog Vučića

Predsednik Srbije se često hvališe kako je za "11 godina naprednjaka izgrađeno 900 kilometara autoputeva, čak 325 više nego za 54 godine koliko su Srbijom vladali Tito, potom Milošević".

Svet od stakla

Muzej Vojvodine je ponovo postigao pun pogodak - izložba "Staklo" nije samo publici pokazala bogatstvo i raskoš sačuvanog u fundusima, već je i ukazala na veliki potencijal novosadskih kustosa.

Svi mi volimo Srbiju!

Svi mi volimo Srbiju, nesporno je. I ovaj što podigne tri prsta pre umivanja ujutru i onaj što mu lepe etiketu autošoviniste.

Umesto čestitke

Sezona je praznika i doba godine kada za tren zaboravimo na sve loše i poželimo da nova godina i ta masa novih dana donesu baš ono nešto što nam treba.

Izvinjenje

Predsednik Srbije uputio je izvinjenje građanima Republike Srpske zbog, kako je rekao, strašne kampanje koju protiv njih vodi "jedan deo političke javnosti u Beogradu".