
Piše Toma Piketi: Identitet svuda, pravda nigde
Nova knjiga Tome Piketije "Sagledati razmere rasizma, pobediti diskriminaciju" objavljena je u izdanju "Akademske knjige".

Foto: Pixabay
Jedan od najpoznatijih svetskih ekonomista ovih dana boravio je u Beogradu.
U Srbiji je aktuelna njegova nova knjiga, a 021.rs u saradnji sa izdavačkom kućom "Akademska knjiga" vam donosi odlomak iz novog dela.
Identitet svuda, pravda nigde
U Evropi, kao i u Sjedinjenim Državama, Indiji ili Brazilu, politička debata se sve više okreće identitetskoj histeriji i opsednutosti poreklom. U Francuskoj, novi tribuni sa desnice i krajnje desnice svakodnevno mašu mržnjom prema imigrantima i strahom od "velike zamene", zaboravljajući u prolazu da se ta zemlja vekovima gradila na višestrukom mešanju rasa.
Više je nego očigledno da neki i dalje ne uspevaju da se priviknu na činjenicu da u stanovništvo Francuske danas spada između 7% i 8% ljudi muslimanske veroispovesti, u odnosu na 1% pre pedeset godina. Iako je svaki ksenofobični kontekst osoben, na trenutke nailazimo na žestinu koja neizbežno podseća na između dva rata razmahan govor mržnje protiv jevrejske i istočnoevropske imigracije.
Radikalno odbijanje raznovrsnosti poreklā i kulturnih, verskih ili odevnih tradicija, odbijanje uz koje ide i pristrasna percepcija manjine optužene da uživa sve protivzakonite povlastice i krade radna mesta i zarade autohtonom stanovništvu, pothranjuje izmaštano viđenje nacionalne države i tobože homogenog porekla unutar nje.
Sve to zajedno održava silovitu želju da se iz društvenog tela izbace one grupe koje su procenjene kao nepoželjne i tako se ono pročisti, te pravu glad za destrukcijom koja zabrinjava danas koliko i juče.
U poređenju sa iskustvima iz prošlosti, za današnju situaciju specifično je to što se takvi prolivači žuči mogu osloniti na legitiman strah od džihadističkog terorizma kada žigošu milione ljudi koji sa tim terorizmom nemaju nikakve veze. Nakon užasa i traume iz napada 2015–2016. i odrubljivanja glave Samuelu Patiju (Samuel Paty) 2020. godine, svi prirodno nastoje da pronađu objašnjenja, to jest da identifikuju krivce.
Među najciničnijim političkim dužnosnicima, neki su došli na genijalnu ideju da za ideološko saučesništvo sa teroristima osumnjiče bilo kog istraživača koga zanimaju pitanja diskriminacije ili kolonijalne istorije, ili pak bilo kog muslimanskog vernika koji kupuje halal ili vernicu koja nosi helanke na plaži, maramu na ulici ili po izlasku iz škole.
To gnusno sumnjičenje nema nikakve veze sa stvarnošću, odigrava se u kontekstu u kojem bi svi morali da se okupe iza pravosudnog, policijskog i obaveštajnog sistema kako bi se borili protiv sićušne terorističke manjine. Ta logika sveopšteg sumnjičenja može da dovede samo do zatezanja odnosa i dijaloga gluvih.
Džihadistički terorizam besni u Nigeriji, Sahelu, Iraku, na Filipinima. Hoćemo li za svaki napad sumnjičiti francuske ili američke intelektualce ili pak obične muslimane, koji često prvi plaćaju cenu atentata? Sve to je smešno i opasno. Umesto da se kolektivna inteligencija upregne u cilju razumevanja nečuvenih i složenih društvenoistorijskih procesa, što rade upravo istraživači u društvenim naukama, tone se u kratkovidu logiku žrtvenog jarca.
U Indiji tu strategiju zasnovanu na veoma žestokom žigosanju muslimanske manjine i intelektualaca koji staju u njenu odbranu (i koje sejači mržnje smatraju "antipatriotama") godinama koriste hinduistički nacionalisti iz ekstremno desničarske partije BJP kako bi se vinuli na vlast, a potom i održali na njoj, uz bune, pogrome i, na kraju, oduzimanje državljanstva.
U Evropi, antiimigrantska i antimuslimanska desnica u osnovi samo reprodukuje tu taktiku. Trenutna francuska vlada, koja za sebe kaže da je sa centra, poslednjih godina je, nažalost, doprinela normalizovanju odurne retorike o "islamskolevičarskoj gangreni na univerzitetu", gnusne frazeologije koja je došla sa krajnje desnice da bi je potom preuzela vlast koja se, međutim, delimično oslanja na birače i izabrane sa levog centra. Na taj je način snažno pothranjivala skretanje prema desnici koje je u toku, a danas misli da je baš ona protivotrov za njega – nešto nalik na vatrogasca palikuću.
Na sreću, postoji velika većina građana koji se ne prepoznaju u toj desničarskoj histeriji i u tom cinizmu. Oni su rasuti među raznim partijama i kandidaturama, dolaze sa svih strana političkog spektra i utočište često pronalaze u apstinenciji. Ali svakako osećaju da trenutna opsednutost identitetom ne donosi ništa dobro i ne omogućuje da se reši nijedan od postojećih društvenih i ekonomskih problema.
Jer upravo u tome leži jedan od najizopačenijih učinaka krajnjeg podesničenja političke debate: svi govore o identitetu, ali niko ne govori o društvenoekonomskim i antidiskriminatornim politikama koje su nam potrebne kako bismo obezbedili zajednički život i koje zahtevaju produbljene i smirenije debate, jer su ulozi do te mere novi i otvoreni.
Nikada nepravde povezane sa poreklom nisu bile toliko upadljive, bilo da je reč o pristupu obrazovanju, zaposlenju, smeštaju, bezbednosti, poštovanju ili dostojanstvu; a ipak, nikada se nije tako malo govorilo o pravdi i jednakim pravima, sagledavanju rasizma i borbi protiv raznih oblika diskriminacije. Ovaj tekst se obraća upravo svim onim građanima koji se ne zadovoljavaju takvom situacijom.
***
Planetarno poznati ekonomista Toma Piketi u ovoj omanjoj knjizi nam predstavlja sociopolitički projekat o konkretnim merama protiv nejednakosti i rasizma. U njoj razrađuje jasan, precizan i hitan odgovor na probleme rasne diskriminacije kako bi nam ponudio efikasan politički protivotrov za talase antimigrantske mržnje. Ova knjiga ima za cilj da na razumljiv i transparentan način ukaže na stvarno postojanje antimigrantske diskriminacije u Francuskoj, jer nju ističe kao pravi problem neegalitarnog sistema u toj zemlji, koja, nažalost, nije izuzetak na globalnom nivou, naprotiv.
Više informacija pronađite na sajtu "Akademske knjige".
Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Piše Siniša Tucić: Istorija pamti - i one koji ćute i oni koji deluju
29.08.2025.•
5
U utorak, 26 avgusta, vozim se sa prijateljem i saborcem Markom Jozićem auto-putem od Niša prema Beogradu.
Osećate li bes?
28.08.2025.•
23
Sećam se razgovora u kojem je jedna žena sa ponosom objašnjavala da svoju decu uči da nikada ne viču, da ne lupaju vratima, da bes nije lep i da pristojan čovek mora da zna da se obuzda.
Evropa se ubrzano naoružava
25.08.2025.•
16
Na Starom kontinentu kao da su zaboravili jeziva iskustva, da se držimo samo novijih vremena, prošlog veka i dva svetska rata.
Dogovor stranačkih kolega
21.08.2025.•
17
Prošlog četvrtka uveče učesnici protesta u Novom Sadu su akumulirani bes iskalili na gradskim prostorijama Srpske napredne stranke i demolirali ih.
Pregovori Trampa i Putina - hoće li biti mira?
18.08.2025.•
4
Tri i po godine je izgledalo da pogibijama i bestijalnosti u Ukrajini nema kraja.
Nacionalno onesvešćen
04.08.2025.•
4
Još od 2018. godine u Srbiji se u više navrata pominjala ideja o uvođenju tzv. nacionalnih udžbenika, tinjajući ispod površine sve dok nije dobila politički ventil.
Da li nam ne treba 100.000 radnika iz Afrike ili nam ih treba dvostruko više - šta kažu činjenice
28.07.2025.•
64
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Piše Siniša Tucić: Dve sobe
21.07.2025.•
6
Minulo je 37 godina, od tog toplog jula 1988. Dobro se sećam kada sam kao desetogodišnjak uleteo u stan sa ulice.
Dekan Ekonomskog fakulteta Čučković: Vrlina je ontička sredina (između krajnosti)
20.07.2025.•
12
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
Ko pije kafu za vreme protesta?
08.07.2025.•
12
U ovoj zemlji leto je postalo toliko nepodnošljivo da i asfalt stenje pod sopstvenom težinom, a vazduh nosi gustu moralnu nelagodu koja se lepi za kožu i za savest.
Piše Erik Vijar: Studenti mesecima protestuju, ali Evropu to ne zanima
07.07.2025.•
14
Već sedam meseci u Beogradu se održavaju masovne demonstracije. Za pisca Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade, ova situacija otkriva da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sve da bi ostao na vlasti.
Naoružavanje Evrope - dalje od bezbednosti, bliže strepnji
04.07.2025.•
6
Poslednjih šest meseci priča o naoružavanju Evrope dominira političkim prostorom Starog kontinenta.
Kupi mi, tata, jedan mali rat
20.06.2025.•
13
Deluje gotovo neverovatno, ali do 2030. godine iz budžeta Evropske unije će se čak 800 milijardi evra uložiti u razvoj vojne industrije.
Više rata u Ukrajini, manje gasa u EU
14.06.2025.•
8
Mada se već nekoliko godina, najmanje otkad je počeo sukob u Ukrajini, stanovnici Evropske unije prilagođavaju manjku gasa, nevolje se neprekidno uvećavaju.
Psihodrama
13.06.2025.•
26
Neko je na Tviteru pametno napisao: Ako vratite da pogledate emisiju OKO na RTS-u pre koji dan pogrešili ste, ako je ne pogledate isto ste pogrešili.
Piše Siniša Tucić: Lajk, spin, pendrek
10.06.2025.•
14
Memorandum SANU. Černobilj, Niko ne sme da vas bije. Osma sednica, Gazimestan. Jogurt revolucija.
"Sudija koja tuži"
10.06.2025.•
2
Novinar Stevan Dojčinović je u više intervjua govorio o promeni ponašanja sudija od 2021. godine, kada sudije u slučaju KRIK-a, počinju da presuđuju slobodi govora i slobodi medija.
Majne ćazzi, ko je naci?
06.06.2025.•
31
Ako želiš da postaneš heroj u Srbiji 2025. godine, ne moraš da spasiš dete iz požara, niti da izmisliš lek za rak.
Kraj rata (ni)je blizu
04.06.2025.•
1
Početkom juna bi trebalo da započne nova runda pregovora o zaustavljanju rata u Ukrajini.
Imate li kutiju?
30.05.2025.•
14
Imam taj neki deo u ormanu, vitrini, regalu, kako god se zvalo, gde uglavnom držim sve "važno" što mi nikad ne treba.
Komentari 1
Bezelbub
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar