Kosovo i EU na jednom koloseku
Bilo je dovoljno da se raspišu vanredni parlamentarni izbori pa da se Srbija i ovdašnja politička javnost, gotovo preko noći, suoče sa dodatno usloženim, a već postojećim izazovima.
Foto: 021.rs
Ko god da posle 17. decembra bude na vlasti, u rešavanju dva najvažnija državna pitanja, kosovskog čvora i odnosa sa Evropskom unijom, suočiće će se sa dodatnim izazovima i poteškoćama.
Ni do sada, uprkos decenijskom trajanju i brojnim sporazumima, ni u jednom nije bilo ključno približavanja. A sada, inicijativom druge strane, stvari se još više komplikuju i zaoštravaju.
Šest protiv jednog
Reč je o poruci sa susreta u Briselu zgodno označenog kao "šest protiv jednog". Predsednici Nemačke, Francuske i Italije, Šolc, Makron i Maloni, uz saradnju sa funkcionerima Unije Mišelom, Boreljom i Lajčakom žestoko su pritiskali Aleksandra Vučića kako bi prihvatio evropski plan o rešavanju statusa Kosova.
Mediji su preneli da se predsednik Srbije držao i politički promišljeno i - čvrsto. Prihvatio je manje-više sve što se tražilo, ali nezavisnost Kosova, ni de jure, ni de fakto, ne dolazi u obzir.
Ovakav rasplet se, na osnovu izjava i povučenih političkih poteza pre sastanka, mogao i naslutiti. Međutim, teže je bilo očekivati naredni potez Brisela. Predočila ga je, i to samo dan nakon sastanka, sletivši u Beograd, niko drugi do predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Suština je da dva politička pitanja na kojima Srbija i Unija decenijama rade, pristupanje Srbiji Uniji i rešavanje pitanja Kosova, ubuduće neće biti odvojeni procesi. Jednostavnije kazano, od ulaska u najlukrativnije društvo nema ništa ako se prethodno pitanje Kosova ne reši na miran način.
Na dva koloseka
Podsetimo se, gotov dve i po decenije unazad se tvrdilo da je reč o stvarima koje se rešavaju na odvojenim kolosecima. Izborili smo i status kanadidata za članstvo u Uniji, štaviše, kako se kaže i u poslednjem izveštaju iz Brisela, učinili smo i vidljive pomake u 33 od 36 poglavlja neprikosnovenih unijskih pravila. Naravno, u nekim nema većeg pomaka, i upravo taj segment izveštaja se poslednjih dana stavlja u prvi plan.
Približavanja su postignuta upravo najviše zahvaljujući principu da se razgovor o eventualnom pristupanju Srbije Uniji vodi nezavisno od statusa kosovskog pitanja, problema u čijem rešavanju Brisel takođe učestvuje.
Da je bilo drugačije, teško da bi se postigla i desetina usaglašenog. No, sada Unija podržava drugačiji, suprotan, princip. Reakcije sa srpske strane su uzdržane, ali jasno negativne.
Neusaglašeni sporazumi
Centralno pitanje je pozicija buduće Zajednice srpskih opština koja bi obuhvatila teritorije na severu Kosova sa izrazito spskom većinom stanovništva. Prema Briselskom sporazumu iz 2013. imala bi određena ovlašćenja, pre svega u školstvu i sistemu zdravstvene zaštite, a za svoje funkcionisanje mogla bi da se koristi novcem pristiglim iz budžeta Srbije.
Ova ovlašćenja su umanjena, neka izostavljena, u Ohridskom sporazumu. Oba su potpisali i država Srbija i vlasti u Prištini. Evropska unija je garant, takođe u oba slučaja.
I do sada je bilo primedbi da su dva potpisana dogovora poprilično neusaglašeni. Ćutke se prelazilo preko ovih prigovora i svaka strana se u tumačenju držala onog koji joj više odgovara. Međutim, nakon promene kursa u Briselu, usledilo je i izlaganje Džefrija Hovenijera, američkog ambasadora u Prištini.
Ne samo stoga što Srbija odbija da prizna ovu diplomatsku poziciju, već i stoga što nije primereno da se ambasador meša u unutrašnje stvari države u kojoj boravi, Hovnijer se, ipak, upustio u tumačenje potpisanog, pa je tako ustvrdio da "buduća Zajednica srpskih opština može da se formira samo po Ustavu Kosova", te da "nikako neće biti sloj vlasti, niti imati bilo kakva prava izvršne vlasti". U Briselskom sporazumu je napisano drugačije.
Odakle se vuku potezi
Nije prvi put da ambasador SAD u Prištini istrčava i govorom unapred određuje ono što bi dve strane tek trebalo da se dogovore i potpišu. Poslednjim istupom učinjen je korak dalje u nediplomatskom pristupu problemu.
Američki ambasador je svima, Beogradu, Prištini i Briselu, poručio kako bi trebalo, naravno prema viđenju sa druge strane Atlantika, da izgleda politička budućnost Srbije i Kosova. Dobro je što sada pouzdano znamo ko drži konce i povlači poteze. Po ambicioznog diplomatu nevolja je što poslednju reč imaju direktno zainteresovani, Beograd i Priština. Bez njihove saglasnosti nema ničega.
Postavlja se pitanje, i o tome bi morala da razmišlja svaka politička grupacija koja učestvuje na izborima, šta Srbija može da učini. Izvesno je da može povući potpise sa svih potpisanih sporazuma i stvari vratiti na 2013. godinu, kada su, setimo se, u srpskim sredinama funkcionsali i srpsko pravosuđe i srpska policija.
Nije izvesno ni da bi se povučeno moglo ponovo uspostaviti, niti da je oštar odgovor najkorisniji po srpsku stranu. Međutim, još je teže očekivati da će Beograd na najnoviji razvoj događaja sedeti mirno. Reč je o najvažnijem političkom pitanju, čiji teret je bio toliko težak da je pre nešto više od tri decenije odigrao možda i glavnu ulogu pri raspadu bivše države.
Uloga bugarske takse na gas
Rat na evropskom tlu i palestinsko-izraelski na Bliskom istoku su zaoštrili sitaciju u celom svetu, naročito u Evropi. Veliki se, očito, koriste napetom političkom situacijom i čine sve kako bi brojne regionalne sporove rešile onako kako njima odgovara.
Postaje jasno i da je bugarski slučaj sa određivanjem vanredno velike nadoknade na protok gasa iz Rusije deo iste priče. Dakle, u funkciji pritiska da Srbija ne samo uvede sankcije Moskvi, već i da se u atmosferi pretnje nedovoljne količne važnog energenta Srbija prinudi na onakvo rešenje kosovskog pitanja koje odgovara samo drugoj strani.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Milica Agendica: Glupost kao patriotska dužnost
24.07.2024.•
20
Mi smo u principu navikli da na mestima ministara viđamo svašta i svakog.
Ko nema za klimu, neka se porađa u decembru
18.07.2024.•
16
Svi koji su imali tu radost da ovih dana izađu napolje u zaista bilo koje doba dana ili noći bili su svedoci upravo toga - ne može se disati.
Potajno nadanje da urgentna pomoć, ipak, možda ne spava
12.07.2024.•
10
Temperature u gradu su blago rečeno kataklizmične.
Kako da mi dete preživi Srbiju?
28.06.2024.•
18
"U stalnom raskoraku kako vaspitavati decu: onako kako ja mislim da je ispravno ili onako kako će da preživi Srbiju", rečenica je koju sam pročitala negde na internetu.
Poslednja odbrana Piksijeva
28.06.2024.•
24
Kada masa napada nekoga, imam prirodnu potrebu da pokušam da odbranim napadnutog, a pogotovo kada nekog napada ekipa iz Informera i ostalih "novinskih" redakcija.
Žižek: Bauk neofašizma kruži Evropom
25.06.2024.•
8
Izbori za Evropski parlament doneli su iznenađenje – desilo se baš ono što su svi očekivali.
Zveckanje nuklearnim naoružanjem
25.06.2024.•
3
Nijedna od sukobljenih strana na istoku Evrope nije zadovoljna do sada postignutim na ratištu, a na svetskoj političkoj sceni sve češće se uočavaju naznake spremnosti za upotrebu nuklearnog oružja.
Šoping mol za manju bol
21.06.2024.•
7
Opšte je poznato da tržni centri štapom i kanapom smišljaju nedelje nečega kako bi privukli što više novih i drugačijih posetilaca.
U slavu Štranda
18.06.2024.•
18
Obale su mesta na kojima su nastajali gradovi. Danas su obale mesta ka kojima ljudi migriraju tokom leta. Istovremeno, na tom početku kopna zatvara se krug - tamo gde se gradio, tamo se i ruši grad.
Čega se stidite?
07.06.2024.•
56
Gledam tako snimak te dece koja beže iz Master centra u nedelju napuštajući improvizovani SNS call centar.
Čovečanstvo protiv žrtava
31.05.2024.•
4
Isprovociran nastavkom saradnje Diora sa Depom i novim videom gde Džoni šmekerski i u svom maniru najavljuje dolazak Diora na tiktok, jedan tviteraš napisao sledeće:
Napredne laži "pristojne Srbije"
25.05.2024.•
23
Po naprednjačkoj logici, ako veći deo sveta nije prihvatio Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, onda veći deo Srbije nije prihvatio ni Vučića, ni vlast naprednjaka.
I spremačica, i čistačica, i domaćica, i klozetarka... ali i novinarka, i psihološkinja...
22.05.2024.•
28
Ove nedelje počela je primena odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti koja se odnosi na rodno senzitivan, ili rodno nediskriminatoran jezik.
Vučić za istoriju
17.05.2024.•
27
Prošlost ume da bude neizvesna. Kako god buduća istorija izgledala, Aleksandar Vučić želi svoje mesto u njoj.
Nemo se zezamo
16.05.2024.•
8
Evo prošlo je jednocifreno dana od završetka ovogodišnjeg najvećeg evropskog političkog festivala pod šaljivim sloganom "Ujedinjeni muzikom".
Čistka na političkoj sceni u Severnoj Makedoniji
15.05.2024.•
3
Vladajuća garnitura u Severnoj Makedoniji doslovno je počišćena sa političke scene.
Osamnaest načina da se (ne) zaposlite u Srbiji
10.05.2024.•
5
Često moje kolege i ja kažemo da je konstantna potreba da se radnici informišu i edukuju o pravima koja poseduju.
Muškarac ili medved u šumi?
03.05.2024.•
11
Zarobljena u inception-u trendova na mrežama ovih dana mogu slobodno reći da je moje "Rimsko carstvo" – medved vs. muškarac u šumi.
Komentari 5
BRICS no Alternativ
NN
Gomila pokvarenih licemera !
BRIKS !!!
Talac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar