Kosovo i EU na jednom koloseku

Bilo je dovoljno da se raspišu vanredni parlamentarni izbori pa da se Srbija i ovdašnja politička javnost, gotovo preko noći, suoče sa dodatno usloženim, a već postojećim izazovima.
Kosovo i EU na jednom koloseku
Foto: 021.rs
Ko god da posle 17. decembra bude na vlasti, u rešavanju dva najvažnija državna pitanja, kosovskog čvora i odnosa sa Evropskom unijom, suočiće će se sa dodatnim izazovima i poteškoćama. 
 
Ni do sada, uprkos decenijskom trajanju i brojnim sporazumima, ni u jednom nije bilo ključno približavanja. A sada, inicijativom druge strane, stvari se još više komplikuju i zaoštravaju.
Šest protiv jednog
 
Reč je o poruci sa susreta u Briselu zgodno označenog kao "šest protiv jednog". Predsednici Nemačke, Francuske i Italije, Šolc, Makron i Maloni, uz saradnju sa funkcionerima Unije Mišelom, Boreljom i Lajčakom žestoko su pritiskali Aleksandra Vučića kako bi prihvatio evropski plan o rešavanju statusa Kosova. 
 
Mediji su preneli da se predsednik Srbije držao i politički promišljeno i - čvrsto. Prihvatio je manje-više sve što se tražilo, ali nezavisnost Kosova, ni de jure, ni de fakto, ne dolazi u obzir.
 
Ovakav rasplet se, na osnovu izjava i povučenih političkih poteza pre sastanka, mogao i naslutiti. Međutim, teže je bilo očekivati naredni potez Brisela. Predočila ga je, i to samo dan nakon sastanka, sletivši u Beograd, niko drugi do predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. 
 
Suština je da dva politička pitanja na kojima Srbija i Unija decenijama rade, pristupanje Srbiji Uniji i rešavanje pitanja Kosova, ubuduće neće biti odvojeni procesi. Jednostavnije kazano, od ulaska u najlukrativnije društvo nema ništa ako se prethodno pitanje Kosova ne reši na miran način.
Na dva koloseka
 
Podsetimo se, gotov dve i po decenije unazad se tvrdilo da je reč o stvarima koje se rešavaju na odvojenim kolosecima. Izborili smo i status kanadidata za članstvo u Uniji, štaviše, kako se kaže i u poslednjem izveštaju iz Brisela, učinili smo i vidljive pomake u 33 od 36 poglavlja neprikosnovenih unijskih pravila. Naravno, u nekim nema većeg pomaka, i upravo taj segment izveštaja se poslednjih dana stavlja u prvi plan.
 
Približavanja su postignuta upravo najviše zahvaljujući principu da se razgovor o eventualnom pristupanju Srbije Uniji vodi nezavisno od statusa kosovskog pitanja, problema u čijem rešavanju Brisel takođe učestvuje. 
 
Da je bilo drugačije, teško da bi se postigla i desetina usaglašenog. No, sada Unija podržava drugačiji, suprotan, princip. Reakcije sa srpske strane su uzdržane, ali jasno negativne.
 
Neusaglašeni sporazumi
 
Centralno pitanje je pozicija buduće Zajednice srpskih opština koja bi obuhvatila teritorije na severu Kosova sa izrazito spskom većinom stanovništva. Prema Briselskom sporazumu iz 2013. imala bi određena ovlašćenja, pre svega u školstvu i sistemu zdravstvene zaštite, a za svoje funkcionisanje mogla bi da  se koristi novcem pristiglim iz budžeta Srbije. 
 
Ova ovlašćenja su umanjena, neka izostavljena, u Ohridskom sporazumu. Oba su potpisali i država Srbija i vlasti u Prištini. Evropska unija je garant, takođe u oba slučaja.
 
I do sada je bilo primedbi da su dva potpisana dogovora poprilično neusaglašeni. Ćutke se prelazilo preko ovih prigovora i svaka strana se u tumačenju držala onog koji joj više odgovara. Međutim, nakon promene kursa u Briselu, usledilo je i izlaganje Džefrija Hovenijera, američkog ambasadora u Prištini.
 
Ne samo stoga što Srbija odbija da prizna ovu diplomatsku poziciju, već i stoga što nije primereno da se ambasador meša u unutrašnje stvari države u kojoj boravi, Hovnijer se, ipak, upustio u tumačenje potpisanog, pa je tako ustvrdio da "buduća Zajednica srpskih opština može da se formira samo po Ustavu Kosova", te da "nikako neće biti sloj vlasti, niti imati bilo kakva prava izvršne vlasti". U Briselskom sporazumu je napisano drugačije.
 
Odakle se vuku potezi
 
Nije prvi put da ambasador SAD u Prištini istrčava i govorom unapred određuje ono što bi dve strane tek trebalo da se dogovore i potpišu. Poslednjim istupom učinjen je korak dalje u nediplomatskom pristupu problemu. 
 
Američki ambasador je svima, Beogradu, Prištini i Briselu, poručio kako bi trebalo, naravno prema viđenju sa druge strane Atlantika, da izgleda politička budućnost Srbije i Kosova. Dobro je što sada pouzdano znamo ko drži konce i povlači poteze. Po ambicioznog diplomatu nevolja je što poslednju reč imaju direktno zainteresovani, Beograd i Priština. Bez njihove saglasnosti nema ničega.
Postavlja se pitanje, i o tome bi morala da razmišlja svaka politička grupacija koja učestvuje na izborima, šta Srbija može da učini. Izvesno je da može povući potpise sa svih potpisanih sporazuma i stvari vratiti na 2013. godinu, kada su, setimo se, u srpskim sredinama funkcionsali i srpsko pravosuđe i srpska policija. 
 
Nije izvesno ni da bi se povučeno moglo ponovo uspostaviti, niti da je oštar odgovor najkorisniji po srpsku stranu. Međutim, još je teže očekivati da će Beograd na najnoviji razvoj događaja sedeti mirno. Reč je o najvažnijem političkom pitanju, čiji teret je bio toliko težak da je pre nešto više od tri decenije odigrao možda i glavnu ulogu pri raspadu bivše države.
 
Uloga bugarske takse na gas
 
Rat na evropskom tlu i palestinsko-izraelski na Bliskom istoku su zaoštrili sitaciju u celom svetu, naročito u Evropi. Veliki se, očito, koriste napetom političkom situacijom i čine sve kako bi brojne regionalne sporove rešile onako kako njima odgovara. 
 
Postaje jasno i da je bugarski slučaj sa određivanjem vanredno velike nadoknade na protok gasa iz Rusije deo iste priče. Dakle, u funkciji pritiska da Srbija ne samo uvede sankcije Moskvi, već i da se u atmosferi pretnje nedovoljne količne važnog energenta Srbija prinudi na onakvo rešenje kosovskog pitanja koje odgovara samo drugoj strani.
  • BRICS no Alternativ

    13.11.2023 15:26
    Srbija da se učlani u BRIKS, i time je završena priča, Kosovo je odbranjeno
  • NN

    13.11.2023 13:56
    U svakom slučaju
    protiv ulaska u UN !
    Gomila pokvarenih licemera !

    BRIKS !!!
  • Talac

    13.11.2023 11:08
    Dokle ce gradjani Vojvodine biti taoci Srbije i Kosova? Retoricko pitanje naravno.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Nekad se ŠTA?

Najčešće u šali dodam ono "nekad se lepo znalo" aludirajući na one generacije kojima je sve novo loše i nakaradno, a sve staro je valjalo.

Naprednjački ktitori Limana

Lutali su limanski vernici decenijama kroz blokove kao kroz pustinju, tražeći zaklon od socijalističkog betonskog đavla. Obećano mesto čekali su strpljivo, a onda su došli oni - naprednjački ktitori.

Reko mi Saša sa interneta

Tumarajući učmalim hodnicima interneta neretko naletim na smeće koje ljudi razvlače kao dokaz neke užasne nepravde koja se nad njima sprovodi.

Valuta pokazuje čije je Kosovo

Nekoliko dana pred kraj 2023. godine, Nacionalna banka Kosova je obznanila da od 1. februara neće tolerisati plaćanja u dinarima.

Vidite da može drugačije

Nedavno sam pisao da je potpuno normalno da poslodavac koji smatra da ne posluje zadovoljavajuće i nema dovoljan obim posla, može da otpusti deo radnika koje smatra za višak.

Ginekološka apstrakcija

Nije prošlo ni nedelju dana od događaja u Sremskoj Mitrovici kada je jedna "mala" Marica svojim statusom na Fejsu viknula usred snežno zavejane doline i pokrenula lavinu.

Akušersko nasilje i prosto primoravanje

Juče se po internetu brzinom svetlosti proširila priča da je mlada majka u porodilištu u Sremskoj Mitrovici pretrpela torturu tokom loše vođenog porođaja.

Hladni dani ućutkali hvalisavog Vučića

Predsednik Srbije se često hvališe kako je za "11 godina naprednjaka izgrađeno 900 kilometara autoputeva, čak 325 više nego za 54 godine koliko su Srbijom vladali Tito, potom Milošević".

Svet od stakla

Muzej Vojvodine je ponovo postigao pun pogodak - izložba "Staklo" nije samo publici pokazala bogatstvo i raskoš sačuvanog u fundusima, već je i ukazala na veliki potencijal novosadskih kustosa.

Svi mi volimo Srbiju!

Svi mi volimo Srbiju, nesporno je. I ovaj što podigne tri prsta pre umivanja ujutru i onaj što mu lepe etiketu autošoviniste.

Umesto čestitke

Sezona je praznika i doba godine kada za tren zaboravimo na sve loše i poželimo da nova godina i ta masa novih dana donesu baš ono nešto što nam treba.

Izvinjenje

Predsednik Srbije uputio je izvinjenje građanima Republike Srpske zbog, kako je rekao, strašne kampanje koju protiv njih vodi "jedan deo političke javnosti u Beogradu".